Zašto sud ponovo saslušava Legiju u predmetu Ćuruvija i šta je komandant JSO prećutao kada je prvi put svedočio?

Veće Apelacionog suda u Beogradu danas će ponovo otvoriti pretres kako bi saslušalo komandanta Jedinice za specijalne operacije, čiji je iskaz u istrazi bio deo koji je tužilaštvu nedostajao kako bi podigao optužnicu za ubistvo Ćuruvije.

Ulemek je saslušan 8. januara 2014. godine u požarevačkoj Zabeli, gde služi četiri 40-godišnje zatvorske kazne za ubistvo Đinđića, Ibarsku magistralu, ubistvo Stambolića i druge zločine zemunskog klana. Nekoliko dana nakon njegovog iskaza uhapšeni su pripadnici Resora državne bezbednosti Milan Radonjić i Ratko Romić, a potom je podignuta i optužnica. Suđenje je počelo 2015. godine.

Ulemekov iskaz je predstavljao lepak koji se držao na okupu sve ostale materijalne dokaze iz optužnice.

On je tužilaštvu rekao da ga je krajem marta 1999. godine, dok je sa jedinicom bio na Kosovu, pozvao načelnik RDB-a Radomir Marković u Beograd. Sastanak se, prema njegovim rečima, odigrao u kancelariji Franka Simatovića, u tom trenutku Marovićevog pomoćnika.

Tada mu je Marković rekao da je potrebno da se „ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“. Ulemek je naređenje odbio, tvrdivši da ne može da ostavi jedinicu na Kosovu, imajući u vidu da je u tom trenutku trajalo NATO bombardovanje.  Ipak, kada se nekoliko nedelja kasnije javio Markoviću da izvrši zadatak, rečeno mu je da je izvšeno.

Ništa manje značajan deo Ulemekovog iskaza nije ni prepričavanje razgovora koji je sa Markovićem vodio 2000. godine, kada je rat već bio završen. Kako je naveo, sa načelnikom se pričalo o akciji hapšenja jednog lica, u kojoj je jedinica trebalo da sarađuje sa RDB-om. Kada je pitao ko će sa strane službe voditi akciju, Marković mu je rekao – „oni Radonjini, što su ubili Ćuruviju“. Kada je izašao u hodnik, ugledao je Ratka Romića i Miroslava Kuraka.

U septembru 2016. godine došao je red na Milorada Ulemeka da svoj iskaz dat tužilaštvu ponovi pred sudom. Ipak, on je ponovio samo razgovor u kojem mu je Marković označio Romića i Kuraka kao Ćuruvijine ubice. O ostalim delovima iskaza nije želeo da govori, pozivajući se na svoje pravo da ne govori o činjenicama koje bi ga mogle izložiti krivičnom gonjenju.

Ključan deo njegovog iskaza, međutim, bio je onaj deo u kojem je rekao da u potpunosti ostaje pri iskazu koji je dao u istrazi.

On je takođe dodao i da je osoba, o čijem identitetu nije želeo da govori, zbog svedočenja u ovom predmetu pretila njemu i njegovoj porodici, ali da će on to „rešiti“.  

I kao što je Legijno prvo svedočenje s početka 2014. godine reanimiralo istragu koja je bila u ćorsokaku, tako bi ono moglo da doprinese razvezivanju čvora u koji su predmet dovele iznenađujuće odluke sudskog veća.

Naime, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu je u prvoj presudi osudilo četvoricu okrilvljenih na ukupno sto godina zatvora, ali je kao neposrednog izvršioca označilo peto N.N. lice. Ovakva presuda je drastično prekoračila optužnicu koja je Markovića označila kao nalogodavca, Radonjića kao organizatora, a Romića i Kuraka kao neposredne izvršioce.

Iz tog razloga, Apelacioni sud je ukinio prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Godinu i po dana kasnije, sud je došao do gotovo identične presude.

Pošto ovoga puta mora da donese odluku, veće Apelacionog suda je odlučilo da ponovo saslušala Ulemeka. U sklopu ovog pretresa, bića saslušana i braća Simović, pripadnici zemunskog klana, koji su govorili o planovima da se ubiju Romić i Kurak, kako bi se uklonili tragovi koji vode ka naručiocima.

Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, ubijen je 11. aprila 1999. godine ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu.