Foto: R. Briza– Dobar dan. Ja sam popisivač, mogu li da uđem – izuzetno pristojno, profesionalnim tonom predstavila se osoba koja je zvonila na vrata pančevačke porodice, pokazujući identifikacionu karticu koja joj je visila oko vrata.
– Samo izvolite – glasio je odgovor.
Popisivač je ušao, izabrao mesto gde će da sedne, pogledao malo po prostoru, izvadio laptop i pitao:“Može?“
– Može.
– Da li imate sobe veće od četiri kvadrata – usledilo je prvo pitanje, a odmah i komentar da aplikacija ne radi.
– Kako mislite ne radi? Pa, vidite da imamo sobe koje su veće – stigao je odgovor od glave porodice.
Popisivač je gledao u ekran i objasnio da aplikacija nudi odgovor „nepoznato“.
– Pa to nije onda validan podatak – procenjuje domaćin, na šta je popisivač rekao da ne zna šta da radi jer imaju samo opciju „nepoznato“.
Ništa onda. Slegli su ramenima i popisivač i domaćini jer „kome je bitno da li su sobe veće ili manje od četiri kvadrata na ovom popisu“.
Muž i žena rođeni istog dana, iste godine…
Aplikacija je potom „prešla“ na nešto što se zove „kontrola porodice“.
– Šta je to – pitaju ukućani.
– Nešto njihovo – odogovara gost lupajući po tastaturi i fotografišući ekran da pošalje kontroloru kao dokaz da delovi aplikacije za unošenje odgovora na popisivačka pitanja „ne šljakaju“.
Potom su usledila pitanja – ime i prezime, godina rođenja, da li oduvek stanari žive na ovom mestu, gde su rođeni, na kojoj opštini, da li imaju decu, koliko, kada su ona rođena, na kojoj opštini, gde su majke stanara živele u trenutku njihovog rođenja, gde su oni živeli u trenutku rođenja njihovog deteta.
Problem u čitavoj ovoj priči bio je taj što su supružnici rođeni istog dana, iste godine, u istoj opštini i istom gradu.
– Ne, ne. Sad pitam supruga za podatke – kaže popisivač kada je završio unošenje onih koji se odnose na suprugu.
– Pa to su njegovi – odgovara supruga, a on klima glavom.
– Kako mislite? Sve isto, samo četiri poslednja broja JMBG se razlikuju – odgovaraju supružnici spremno.
Popisivač gleda u te ljude. I, posle unošenja svih tih podataka prelazi na dete.
Koliko ima dece vaš maloletni sin?
– Bračni status sina – bilo je prvo pitanje.
– Kako to mislite? Zar se ta pitanja ne preskaču za maloletnu decu? Pa, pogledajte, moj sin je pred vama – poskoči majka i kaže da neće da odgovara na nesuvisla pitanja.
– Ne radi aplikacija. Evo, ne da mi dalje. Moramo ta polja da popunimo – odgovara očajni popisivač.
– Koliko ima dece vaš sin – bilo je naredno pitanje.
Majka je već ustala i rekla da je potpuno nenormalno da nastave. Dete poče da se smeje. Otac gleda zbunjeno.
Popisivač ponovo fotografiše ekran i sad već zove kontrolora.
– Halo! Slušajte, aplikacija traži bračni status i broj dece maloletnog deteta – pokušava da predstavi problem nadležnima.
Majka već pruža ruku da se i ona čuje s tim kontrolorom.
– Gospođo, aposlutno je nesuvislo da odgovaramo na pitanja o bračnom statusu i broju dece mog maloletnog deteta – kaže majka.
Kontrolor odgovara da je takva aplikacija i da bi trebalo da odgovorimo da bismo završili popisivanje.
– Gospođo, vi ne razumete! Moj sin je maloletan, nije oženjen i nema decu! Šta da odgovorim – pita majka.
Otac strelja pogledom sve. Vidi mu se na licu da želi svima da kaže da završimo više s tim jer se oteglo. Traje već 45. minut.
– Ne radi vam aplikacija. Popisivač se maltretira. Gubi vreme. Nije on ništa kriv – ne odustaje majka.
Kontrolorka traži popisivača. Čuje se da kaže da izvadi papire i krene „peške“ u ponovno popisivanje cele porodice, na šta muž, žena i sin odrečno vrte glavama. To je još 45 minuta! Spas stiže u poslednji čas!
– Nisam poneo papire – odgovara popisivač i objašnjava da nosi laptop i da se pretpostavlja da sve radi ispravno čim su ga zadužili. Odahnuše svi u prostoriji.
– Moj sin nije oženjen, ide u osnovnu školu i nema decu – izdeklamova majka.
Sad već popisivač ima izraz lica kao da je sve otišlo dođavola. Popunjava polja u aplikaciji. Lupa po tastaturi.
Ostatak protekao kao po loju
– Gde dete ide u školu – sledeće je pitanje.
Stiže odgovor. Nema ni 500 metara od kuće.
– Kako ide u školu? Opcije su peške, biciklom, trotinetom, traktorom… – naredno je pitanje.
Majka pita dete da li da kaže traktorom. Dete se smeje i odlazi u svoju sobu. Kuče pobeže sa njim. Papagaji utihnuše, golub zaspa, a zec pokušava da pregrize žice na kavezu. Nastade muk.
– Traktorom – izreče majka. Otac viče: „Ma daj! Moram da krenem.“
– Upišite da ide peške u školu – kaže otac.
Ostalo je proteklo kao po loju. Počeše kućni ljubimci da čavrljaju, zec se smiri, a kuče došlo do popisivača. Misli da će da se ogrebe za neko maženje.
Popisivač ustaje. Izvinjava se na oduzetom vremenu, skuplja svoje stvari i laptop vraća u torbu. Stoji i gleda nas sve.
– Nadam se da će vam proraditi ta aplikacija. Nema para koje mogu da vam plate nerviranje – smirenim tonom kaže majka.
Popisivač kao za sebe progovara da neki ljudi ne žele da otvore vrata, neki neće da odgovaraju na pitanja i da ima i drugih muka na terenu.
– A, što se tiče para, plaćeni smo 80 dinara po jednoj osobi koju popišemo – izdeklamova on i ujede se za jezik kad je video naše poglede.
– Uzmite sad sok. Domaći je – nudi ga domaćica, ali on odmahnu glavom, pozdravi se i ode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
