Zašto treba uvesti Amber alert: Odgovori na sve teorije zavera na društvenim mrežama

Amber alert predstavlja sistem brzog obaveštavanja javnosti o specifičnim slučajevima nestanka dece, u cilju njihovog bržeg pronalaženja i spasavanja.

Uvođenje Amber alerta dobilo je veoma veliku podršku javnosti u Srbiji proteklih godina, a posebno prethodnih nekoliko dana, kada je počela javna kampanja podrške na društvenim mrežama.

Naime, direktor Centra za zlostavljanu i nestalu decu Igor Jurić pozvao je u sredu korisnike društvenih mreža da na svojim profilima objave svoju podršku uvođenju Amber alerta u Srbiji uz haštag #hocemoamberalert, kako bi se prebrojilo koliko ima onih koji podržavaju ovakvu meru.

Objava je za 24 časa pregledana 10,6 miliona puta, dok je 600.000 ljudi podelilo samo na društvenoj mreži Instagram. Kako je Jurić naveo u izjavi za Danas, on veruje da je, ukoliko bi se računale i druge društvene mreže, objava podeljena više od milion puta.

Iako mnogo građana Srbije podržava pomenuti mehanizam, kao što i narodna izreka kaže „sto ljudi, sto ćudi“, tako postoje i oni koji ne samo da ne podržavaju uvođenje Amber alerta, već i javno propagiraju odustajanje od ove ideje.

Mnogi samoproklamovani stručnjaci za ovu temu pojavljuju se na televiziji i na Jutjub kanalima govoreći svoje teorije o tome kako je Amber alert „organizacija koju vode pedofili“, a žena koja je izmislila ovaj sistem, prema njihovim rečima, bila je osuđena za trgovinu ljudima.

Pre svega, važno je naglasiti da Amber alert nije organizacija, niti se iza toga nalazi bilo kakva organizacija, već on prosto predstavlja sistem saradnje policije, medija, organizacija civilnog društva, privatnih firmi i drugih organizacija i institucija koje rade na oglašavanju slučaja nestanka deteta, kako bi se što šira javnost upoznala sa time i kako bi svaki pojedinac mogao da reaguje ukoliko primeti nestalo dete ili sazna bilo šta što bi moglo da doprinese bržem i uspešnom završetku potrage.

I sam Igor Jurić je nedavno, gostujući u Danasovom Intervjuu na mreži, istakao da iza Amber alerta ne stoji nijedna organizacija, već da je to sistem saradnje, koji se sastoji od mnogih činilaca koji pomažu u nalaženju dece za kojom se traga.

„Na Jutjubu su pokrenuli priču da su u nekoj Amber alert organizaciji na svetu neki pedofili. To je bila jedna od teorija. Prvo, Amber alert nije organizacija u koju dolaze deca, kao što je naš Centar gde dolaze deca da mi razgovaramo. Amber alert može da se zove bilo kako drugačije. Da li će se on kod nas zvati ’Monika alert’, po imenu devojčice, ili ’Child alert’, ili ’ Dete upozorenje’, to se mene ne tiče. Bitno je kako će funkcionisati sistem“, istakao je Jurić.

Amber alert sistem u svakoj državi koja ga je uvela funkcioniše zasebno, u pojedinim državama se čak drugačije i zove, i nije u vezi sa sistemima koji su uvedeni u bilo kojoj drugoj državi.

Dakle, uvođenje ovog mehanizma u Srbiji ne bi bilo povezano ni sa jednim drugim Amber alert sistemom u svetu, osim što svi imaju zajednički cilj – brže pronalaženje nestalog deteta.

Samim tim, oni koji brinu zbog narativa o tome da se žena osuđena za trgovinu ljudima nalazi načelu jedne od organizacija koje podržavaju i učestvuju u sprovođenju Amber alert sistema na Haitiju, zapravo brinu uzalud, jer sistem koji bi se sprovodio u Srbiji ni na koji način ne bi bio povezan sa onim na Haitiju.

Osim što bi se, možda, isto zvali.

Šta je zapravo Amber alert?

Zamislite situaciju u kojoj stojite na autobuskoj stanici, čekate prevoz i slušate muziku na svojoj omiljenoj radio stanici. Odjednom, muzika se prekida i umesto naredne pesme čujete važno obaveštenje – u vašoj blizini nestalo je dete. Nakon toga dolazite kući, palite televizor, a i tu se program prekida zbog iste vesti. Uđete potom na neku od društvenih mreža, a i tamo vidite lice nestalog deteta i informacije koje pomažu da se ono pronađe.

Iako je ovo uprošćeno rečeno, na taj način funkcioniše sistem Amber alert.

Navedeni sistem podrazumeva brzo obaveštavanje javnosti o nestanku deteta. Alarmiranje javnosti u tim specifičnim slučajevima, a ukoliko se radi o punom kapacitetu Amber alerta, vrši se ne samo preko medija, već i putem interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, auto-putevima, bilbordima, ali i na brojne druge načine koji potragu čine bržom i efikasnijom.

Kako je objašnjeno na sajtu amberalert.rs, pomenuti načini širenja vesti o nestanku su važni jer mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi.

Aktiviranje Amber alerta: Zašto se ne pokreće pri svakoj prijavi nestanka deteta?

Pošto svaka država ima svoj sistem oglašavanja u slučaju nestanka deteta, jasno je da i funkcionisanje ovog mehanizma zavisi od specifičnosti podneblja, kao i pravnog sistema zemlje u kojoj se uvodi.

@danas.rs Verovatno ste danas na društvenim mrežama videli apel da se u Srbiji uvede Amber Alert, ali znate li šta ovaj sistem zapravo podrazumeva? 🚨⏩ Šta vi mislite, treba li Srbija da uvede ovaj sistem? 💭 #foryoupage #fyp #danas #srbija #news #vesti #amberalert #hocemoamberalert #hronika ♬ News – amadasounds

Kao jedna od kritika za uvođenje ovog sistema navodi se da se u mnogim slučajevima prijave nestanka deteta ispostavi da je ono pobeglo od kuće, te da bi aktiviranje ovakvog vida oglašavanja preplavljivalo građane informacijama što bi bilo bespotrebno i skupo.

Ipak, Amber alert ne aktivira se pri svakoj prijavi, već u specifičnim situacijama u kojima su ispunjeni određeni kriterijumi.

Kriterijumi se, kao što je pomenuto, razlikuju od države do države, ali u većini evropskih zemalja koje koriste ovaj mehanizam potraga se vrši za osobom mlađom od 18 godina, kada se sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta ili da otmičar ima nameru da povredi dete, a okolnosti nestanka su nepoznate.

Takođe je važno da postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta i da su dostupne osnovne informacije o nestalom detetu, poput izgleda deteta, opisa odeće koju je u trenutku nestanka nosilo i slično.

Prilikom aktiviranja Amber alerta, ali i u daljoj koordinaciji oglašavanja sa samom istragom, ključna je uloga policije.

Mehanizam se aktivira najkasnije sat vremena nako prijave nestanka osobe mlađe od 18 godina, ukoliko su pritom ispunjeni navedeni kriterijumi, i traje naredna 24 časa, s tim što policija na svakih šest časova odlučuje da li prekinuti sa oglašavanjem pre isteka tog vremena.

Kako se trenutno reaguje u Srbiji u slučajevima nestanka dece?

Pošto u Srbiji nije uveden sistem Amber alert, drugačiji je način reagovanja u slučaju prijave nestanka osobe mlađe od 18 godina.

Nestanak deteta u Srbiji se prijavljuje policiji na broj 192, a pored toga nevladina organizacija Astra vodi SOS liniju Evropski broj za nestalu decu 11600.

Do pre nekoliko godina, kako bi se prijavio nestanak deteta moralo je da se čeka da prođe period od 24 časa, ali zahvaljujući zakonskim izmenama, koje je incirao Igor Jurić, nestanak je sada moguće odmah prijaviti, bez čekanja da taj period prođe.

U slučajevima u kojima postoji Amber alert, sistem oglašavanja je uređen, te se tačno zna na koji način se i na kojim mestima informacije o nestanku deteta plasiraju.

Ipak, u Srbiji to nije slučaj, te je na primer medijima dozvoljeno da objavljuju informacije koje žele, a koje su često i neproverene i skreću istragu sa pravog puta umesto da je ubrzavaju. Osim medija, tu su i društvene mreže na kojima je situacija još više haotična.

Zbog toga nije važno kako će se mehanizam zvati, ali je bitno da se uspostavi sistem koji će regulisati oglašavanje tako da se zna kada će se tačno, gde i na koji način objaviti informacija da je dete nestalo, tako da to vidi što veći broj ljudi. I naravno, da to ne bude samo na društvenim mrežama i u medijima, već na što više vidljivih mesta u blizini mesta gde je dete nestalo.

Na taj način potraga za nestalim detetom će se znatno skratiti, a kako iskustva država koja su uvela Amber alert pokazuju, u 97 odsto slučajeva će se završiti uspešno.

Izveštaj nevladine organizacije Astra pokazuje da je od marta 2012. godine do 31. decembra 2021. godine prijavljen nestanak 129 dece (80 devojčica i 49 dečaka). Razlozi za nestanak bili su: bežanje od kuće/iz doma 56 (44 odsto), bez pratnje roditelja 23 (18 odsto), roditeljska otmica 21 (16 odsto), otmica od strane treće osobe 4 (tri odsto), izgubljena 3 (dva odsta), povređena ili na drugi način nestala deca 22 (17 odsto).