Zašto već godinama ne raste brada Bernarda Šoa?

O Šou londonski listovi veoma često pišu. On je uvek aktuelan. Nedavno je opet negleska štampa opširno pisala o tom genijlanom piscu, nesumnjivo jednom od najvećih književnika današnjice, piše list Pravda pre 80 godina.

To što je pisano, u vezi je sa ličnošću lonodnskog berberina Samjuela Luka, koji uživa renome najveštijeg i najbržeg engleskog berberina u Engleskoj.

Luk je poznat kao berberin koji šiša glave i brije brkove i brade engleskih džentlmena.

Među njegovim uglednim i slavnim klijentima u berbernici nalazi se i engleski književnik Džo Bernard Šo.

On već decenijama šiša kosu i potkresuje bradu i brkove Šoa. Ali pre nekoliko godina je Luk morao da se zadovolji samo sa šišanjem Šoove kose, dok je šišanje brkova i brade postalo sasvim izlišno.

Poznato je da veliki engleski pisac drama i romana ima bujnu, lepu belu bradu i brkove. Iz skroz tajanstvenih razloga, ti brkovi i brada prestali su da rastu već 1933. godine.

Luk nikako nije mogao da se pomiri s tim, pa s nedavno obratio najčuvenijim medicinskim i kozmetičkim stručnjacima za mišljenje i savet.

Humorista londonskog lista “Dejli Mejl”, napisao je duhovitu priču ovih dana, u kojoj je i ovo naveo:
“Kako mi poznajemo našeg Šoa, nije isključena mogućnosti da tom starom i nepopravljivom satiričaru danas još raste brada kao i ranije. Ali on je stari lisac i sigurno ne veruje u veštinu gospodina Luka, pa odlazi nekom drugom, još veštijem berberinu da mu ovaj sređuje brkove i bradu.

Uostalnom, ko zna, nije li njegova brada stvarno već prestala da raste, što je po tvrdnjama lekara veoma čest slučaj kod stare gospode.

A pošto je poznato da rast brade kod starijih ljudi prestaje najčešće u slučaju , ako su oni ranije bili pakosni, zajedljivi i satirici bez milosti, onda je veoma moguća ta druga pretpostavka, u koju veruje gospodin Luk – Šoova brada je zaista prestala da raste”.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Vreme piše o jednom neobičnom progonu. Naime jedna opština proganja petlove iz sela.

Stanovnici Aksbridža i Ferfilda, moći će nesmetano da spavaju, pošto je opštinski savet zabranio petlovima da kukuriču.

Svi stanovnici moći će da čuvaju u svojim dvorištima tuce pilića, a ako se među novoizlegnutim pilićima nalazi i petao, njega će trpeti dotle dok ne počne da kukuriče.

Učestali protesti stanovnika, koji nisu noću imali mira, naveli su opštinu da obezbedi san ljudima, koji ne moraju rano da ustaju.

Celokupno izdanje može da se čitana linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.