Zatvaranje ugostiteljstva samo uz mere pomoći

Ono oko čega međutim ne postoji saglasnost jeste šta učiniti nakon zatvaranja, odnosno da li država treba da pomogne ovom sektoru i na koji način.

Dok profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Danas da on smatra da je država do sada „svima pomogla preko svake mere“, Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova, i vlasnik Bitefart cafea, veruje da ugostitelji neće preživeti bez pomoći, i da samo u Beogradu od prvog januara 100.000 ljudi koji bilo da rade u ugostiteljstvu, bilo da su sa njim povezani, može završiti na ulici.

Prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, u Srbiji je juče pre podne bilo 334 obolelih od korona virusa na 100.000 stanovnika, posmatrano kroz period od 14 dana.

Ova stopa, iako i dalje daleko od onih koje beleže najpogođenije zemlje poput Francuske (968) ili Češke (1.471), veća je nego u Nemačkoj (281), Irskoj (168), Grčkoj (241), zemljama koje su poslednjih nekoliko nedelje odlučile da zatvore ugostiteljske objekte.

Prethodnih dana član Kriznog štaba epidemiolog Branislav Tiodorović kazao je da što pre treba ograničiti rad ugostiteljskih objekata do 20 ili 21 čas, dok je juče epidemiolog Zoran Radovanović takođe upozorio da se klubovi moraju zatvoriti.

– To sam već rekao, pa mi je jedan političar zamerio kako ne vodim računa o ekonomiji, ali takva odluka mora da bude strateška, i da se u njeno donošenje uključe svi stručnjaci, pa i ekonomisti, pa neka izračunaju koliko šta košta, rekao je Radovanović za N1.

Profesor Ljubodrag Savić kaže za Danas da iako je nesumnjivo da bi zatvaranje ugostiteljstva imalo posledica pre svega po male ugostitelje, koji i sada već jedva preživljavaju, trenutna situacija, u kojoj je svaki četvrti među testiranima zaražen, zahteva da se nađe način da se zaustavi dalje širenje virusa.

– Minut do 12 je da se nešto preduzme, ako već nije 12 i jedan minut. Izbor koji je pred nama jeste da li ćemo da umiremo od bolesti ili da se svi pomuče, ali prežive. Pred državom je da donese najmanje loše mere, odnosno mere koje će pogoditi najmanji broj ljudi – kaže Savić, ističući da nije samo ugostiteljski sektor pogođen, već i drugi, te da u vreme ovakve pandemije svi ispaštaju.

On dodaje da bi eventualno skraćenje rada ugostitelja moglo da bude prelazna mera, koja bi omogućila vlasnicima da prežive ovaj period, a koja bi opet uticala na smanjenje širenja virusa.

– Nesumnjivo da je malim ugostiteljima najteže. Međutim, mi u Beogradu imamo veliki broj bogatih vlasnika splavova i velikih lokala, koji imaju fantastične zarade. Da li je moguće da oni nisu do sada zaradili dovoljno da preguraju ovaj period, kaže Savić. Upitan o pomoći države ugostiteljima, sagovornika Danasa kaže da on smatra da je „država svima pomogla preko svake mere“.

– Ako mi živimo u tržišnoj privredi, svako je u riziku – ne samo ugostitelji, rizik da ostanu bez posla prati i profesore, i radnike u fabrikama… Država nema ćup, da bi dala nekome, mora od drugoga da uzme. Pri tome posledice naše poslednje dužničke krize izneli su penzioneri, ljudi koji dakle i ne mogu da zarade i javni sektor. Ne bi bilo dobro da ove kategorije ponovo podnesu teret neke nove krize, zaključuje Savić.

Na drugoj strani, Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova, navodi za Danas da ugostitelji nisu ni „ludi, ni bahati“, da su svesni situacije ali i da im je potrebna pomoć da prežive.

– Država je zaboravila na nas. Nemamo ništa protiv da nas zatvore. Naravno da je zdravlje najbitnije. Ali je sramotna priča da su ugostitelji leglo zaraze, a istovremeno se dozvoljava šoping dej sa 15.000 ljudi, koji dišu jedni drugima za vrat, ili činjenica da se u autobusima od 30 metara kvadratnih vozi po 60 ljudi. Ugostitelji razumeju situaciju ali ne možemo da prihvatimo to da nam država nije ni na koji način pomogla, navodi Relić.

– Ja imam zdravu firmu 20 godina, nisam dobio kredit. Imam veliki klub i moj Bitefart cafe ne može da preživi. Na ime doprinosa, struje, rente dugujemo 6,6 miliona državi koje treba da počnemo da otplaćujemo od 1. januara. Na osnovu čega mi to da otplatimo kada smo zadržali sve radnike i prihvatili pomoć i sada smo pod ucenom – niti možemo da radimo niti možemo da otpustimo ljude. Hvala državi na pomoći u vidu minimalca za radnike, ali firmama je ta pomoć postala omča oko vrata, navodi sagovornik Danasa.

Ništa od kredita iz fonda za razvoj

„U zemljama gde su zatvoreni ugostiteljski objekti, države su pomagale i kroz direktnu pomoć i finansirajući deo troškova rada ugostitelja. U Nemačkoj je recimo dato 78.000 evra inicijalne pomoći klubovima“, navodi Relić. On podseća na obećanje države da će ugostiteljima biti obezbeđena brza kreditna linija kod Fonda za razvoj, od čega ništa na kraju nije bilo.

Šapić: Ne znam ništa o splavovima

Beograd – Povodom sve češćih tvrdnji da se na splavovima ne poštuju nikakve mere zaštite, te da oni rade i mimo ograničenja, Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, gde se i splavovi nalaze, kaže za Danasa da „niti išta zna o tome niti išta može da uradi“.

Upitan da li je razmatrao da pokrene inicijativu na nivou grada, čije službe kontrolišu rad splavova, da se pojača kontrola ovih objekata, on odgovara da je to „vrzino kolo“ iz koga ne zna kako bi mogao da se izvuče. „Ja reagujem kada znam da nešto mogu da postignem. Trenutno situacija je takva da se ne zna šta će biti sutra, prekosutra, kakve će mere biti donete, kako će se dalje razvijati situacija“, ističe Šapić.