Zašto preti zatvaranje zgrade na Studentskom trgu, u kojoj je smešteno nekoliko beogradskih fakulteta?

Na takav scenario već duže vreme upozoravaju dekani nekoliko beogradskih fakulteta, ali sem obećanja, resorno Ministarstvo prosvete problem i dalje ne rešava.

Oko 60 odsto prostora zgrade na Studentskom trgu koristi Hemijski fakultet.

Samo za stalne troškove, a to su struja i grejanje, do kraja ove godine im neodostaje 27 miliona dinara i još oko 3,5 miliona dinara za komunalne usluge – vodu, smeće i infostan.

– To znači da 30 miliona dinara fakultet treba da obezbedi iz sopstvenih sredstava za plaćanje ovih računa. Pored stalnih troškova koje nam Ministarstvo prosvete ne pokriva u celosti, za materijal za higijenu (toalet papir, sapun i sredstva za čišćenje zgrade) nam na godišnjem novou nedostaje oko 800.000 dinara. Za opremanje fakulteta, odnosno za studentske vežbe, kao i za tekuće održavanje zgrade ne dobijamo ni dinar od države. Mi te troškove ne možemo da pokrijemo od novca koji Fakultet dobija od školarina, jer je kompletan prihod koji po tom osnovu dobijamo za celu ovu godinu 21 milion dinara – kaže za Danas Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta.

On pojašnjava da zgrada na Studentskom trgu, u kojoj su u celini smešteni Hemijski i Fakultet za fizičku hemiju, a deo prostora koriste Matematički, Fizički, Biološki, Geografski i Rudarsko-geološki fakultet, ima 21 vodovodnu vertikalu i oko pet kilometara vodovodnih instalacija starih 60 godina koje zahtevaju zamenu.

– Iz sopstvenih prihoda tri fakulteta prošle godine je zamenjeno pet vertikala, što znači da nam ostaje još 16, koje vrlo često izazivaju havarije u zgradi i to je značajan bezbednosni rizik. U svim radovima Hemijski fakultet učestvuje sa 60 odsto sredstava, jer toliku površinu zgrade koristimo. Problem zgrade na Studentskom trgu je i niska energetska efikasnost. Sistem grejanja je takav da smo zimi prinuđeni da dogrevamo prostorije, što povećava račun za struju. Podsetiću da je od 2022. godine struja poskupela za 100 odsto, a sredstva koja od Ministarstva dobijamo za energentske usluge su ostala na nivou iz 2019. – ističe Roglić.

On kaže da su i drugi fakulteti koji se nalaze u zgradi u vrlo sličnim problemima, ali da je trenutno Hemijski najpogođeniji, te da postoji zajednička saglasnost svih dekana da se, ukoliko ne bude rešenja, zgrada zatvori.

– Senat Univerziteta u Beogradu je na poslednjoj sednici usvojio određene zaključke koji se tiču finansiranja sa idejom da se na majskoj sednici razmatra stepen realizacije zahteva i da Univerzitet zauzme stav po ovom pitanju. Ukoliko Univerzitet to ne uradi, a ništa se u međuvremenu ne promeni, grupacija prirodno-matematičkih fakulteta će samostalno doneti odluku da se zatvori zgrada zbog toga što više nećemo biti u mogućnosti da plaćamo račune – kaže Roglić.

Napominje da su stalni troškovi problem koji muči sve fakultete sa velikom površinom i na to se odliva najviše novca.

– Umesto da novac investiramo u osavremenjavanje i podizanje kvaliteta nastave, prinuđeni smo da sve pare koje dobijemo od školarina i projekata potrošimo za plaćanje energetskih troškova. Slične probleme imaju i prirodno-matematički fakulteti na univerzitetima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, s tim što imaju manje površine nego mi – navodi Roglić.

On dodaje da je problem i to što je sve manje bogatih fakulteta.

Nekada je, kaže, na Beogradskom fakultetu od 30 fakulteta bili desetak ugroženih, sada se taj broj popeo na 20.

– Situacija se sve brže menja nagore. Školarine su na nekim fakultetima skočile za 10 odsto, struja je, s druge strane, poskupela duplo, grejanje za 10 odsto, a država nam uplaćuje sredstva na nivou iznosa iz 2019. godine – ističe Roglić.

Na pitanje zašto bi troškovi fakulteta trebalo da idu preko leđa samofinansirajućih studenata, umesto da država finansira fakultete koje je sama osnovala, dekan odgovara da se s tim slaže, ali navodi da je na Beogradskom univerzitetu nakon poslednjeg upisa ostalo 1.700 nepopunjenih budžetskih mesta.

– Na celoj našoj grupaciji, kao i na velikom broju fakulteta, svaki student koji osvoji 48 ESPB na studijama ostaje na budžetu, situacija se razlikuje samo na jako malom broju fakulteta na kojima postoji veliko interesovanje za upis. Ako je sve zakon tržišta, onda morate razumeti fakultete što po tom principu povećavaju školarine. Ako neko neće da upiše Tehnološko-metalurški, Poljoprivredni, Šumarski, Rudarsko-geološki, fakultete prirodno-matematičke grupacije, Filozofski ili Filološki, na kojima je ostalo 1.700 budžetskih mesta, onda neka plaća školarinu – kaže Roglić.

Na naš komentar da neko može na to da kaže da ne želi da studira hemiju, fiziku ili tehnologiju već IT, Roglić odgovara:

– Slažem se, ali želje moraju biti usklađene sa mogućnostima. Skoro 4.000 samofinansirajućih studenata se upiše na Beogradski univerzitet, a 6.500 na privatne fakultete na kojima su školarine veće nego na UB, tako da smo očigledno došli u poziciju koja nekad nije bila, da šta god dete hoće da studira, roditelji će naći način da obezbede pare – komentariše dekan.

Roglić ističe da su prirodne nauke prilično zahtevne, a s druge strane diplomci posao mahom nalaze u institutima i laboratorijama i ta zanimanja nisu previše plaćena. Međutim, ove nauke obezbeđuju direktnu prohodnost ka elitnim svetskim univerzitetima i institutima na kojima se trenutno nalazi veliki broj naših studenata. Na nekim od fakulteta iz PMF grupacije postoji samo po jedan atraktivan smer, koji omogućuje visoke početne plate.

– Kad pogledate Univerzitet u Beogradu atraktivni fakulteti koji popunjavaju sva mesta u prvom upisnom roku su FON, studijski program Softversko inženjerstvo na ETF-u, medicina i stomatologija. To su fakulteti koji mogu da funkcionišu. S druge strane, recimo, sa RGF godišnje izađe sedam rudarskih inženjera, a potrebe za tim kadrom su neuporedivo veće. Na TMF je došla strana firma i u jednom momentu tražila 40 inženjera galvanizacije, a oni školuju četiri godišnje. Mi takođe imamo zahteve za diplomcima koje ne možemo da ispunimo. Sve to je posledica slabog interesovanja za neke fakultete – ističe dekan.

Na pitanje šta će fakultetima studenti koji ne mogu da prate visoke zahteve, a nisu ni zainteresovani za pomenute studijske programe, Roglić kaže da je uspeh i ako fakultet od 50 takvih, uspe da zainteresuje 10 do 15.

Dekan iznosi podatak da je na svim fakultetima jako visoka stopa odustajanja od studija, a s druge strane je visoka prohodnost u visoko obrazovanje posle završene srednje škole.

To je, kaže, ozbiljan problem kojim država mora da se pozabavi i da odluči šta je njena ideja.

Upitan šta na sve navedene probleme kažu predstavnici države, Roglić odgovara da je na Proširenom rektorskom kolegijumu održanom u februaru obećano da će pokušati da se obezbedi finansiransiranje stalnih troškova, ali da još nema odgovora šta je urađeno po tom pitanju.

Napominje da je aktuelni saziv Senata UB uradio jako mnogo tokom dosadašnjeg mandata da se pokrene rešavanje mnogih značajnih pitanja, ali da su, nažalost, rezultati slabi.