Zatvor bez pomilovanja – surovo podilaženje javnosti

Svoje poglede na ovu materiju deo njih izneo je na ekspertskoj diskusiji koju je, umesto države, nedavno organizovao Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i Beogradski centar za ljudska prava.

Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu je istakao da kazna doživotnog zatvora nije po sebi nedopuštena u dokumentima Saveta Evrope. Međutim, ono što će, prema njegovim rečima, upaliti alarm u međunarodnoj zajednici je činjenica da izmene Krivičnog zakonika za pojedina krivična dela ukidaju mogućnost uslovnog otpusta.

– Ista ova ideja je postojala u nacrtu izmena Krivičnog zakonika iz 2015. godine, ali se od toga odustalo. Ovoga puta one su usvojene uz argumentaciju da je to predložila Fondacija Tijana Jurić i da je peticiju potpisalo više od 160 hiljada ljudi, naveo je Ilić. On je argument autora izmena da osuđenicima ostaje mogućnost vanrednog pravnog leka u vidu predsedničkog pomilovanja ocenio kao besmislen imajući u vidu da u poslednjih nekoliko godina nijedan ovakav zahtev nije uslišen.

– Evropski sud za ljudska prava je jasno rekao da su države obavezne da osuđenim licima koja izdržavaju kaznu doživotnog zatvora omoguće proceduru preispitivanje kazne, navodi Ilić.

Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije i zamenica Apelacionog tužioca u Beogradu je navela da su poslednje izmene Krivičnog zakonika jubilarne pošto ih je ukupno bilo deset u prethodnom periodu.

– Nadam se da će izmene delovati preventivno. Problem je što ovde, ukoliko pokušate argumentovano nekome da objasnite mane ovog rešenja bićete proglašeni za ljubitelja ubica dece i pedofila, navela je Komlen Nikolić.

Za Zorana Ilića, profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, odluka da se uvede drakonska kazna zatvora pokazuje nemoć države, iako je cilj zakonodavca bio upravo suprotan.

– U društvu je odnos prema ljudima koji krše norme i ugrožavaju ljude i imovinu negativan. Stoga, jako je teško ubediti laičku javnost u to da strože kazne neće delovati. Moj stav je, međutim, da u svakom čoveku postoji nešto vredno i pozitivno, istakao je Zoran Ilić.

Advokat i nekadašnji načelnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Miloš Janković se u svom izlaganju osvrnuo na argument predlagača izmena da će zatvorska kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta odvratiti potencijalne izvršioce najtežih dela.

– Da li iko može da poveruje da visina kazne može da odvrati nekoga od činjenja ovih zločina? Ako bi taj argument stajao, onda bi u ovih par meseci od kako su izmene usvojene do kad stupe na snagu svi požurili da počine ta dela, kazao je Janković. On je naglasio da se usvajanjem ovih izmena pokazuje veliko nepoverenje prema sudovima, a poverenje prema predsedniku Republike.

Florijan Irminger, izvršni direktor nevladine organizacije Penal reform international je istakao da je globalno gledano u periodu od 2000. do 2017. godine dupliran broj izrečenih doživotnih zatvorskih kazni bez mogućnosti otpusta. On je napomenuo da se, ukoliko se posmatra praksa izricanja kazni doživotnog zatvora, vidi jedan negativan trend.

– Jednom kada se usvoji ova kazna, broj krivičnih dela za koje se izriče ova kazna se povećava vremenom. U SAD u ovom trenutku, 24 odsto zatvorenika je osuđeno na kaznu zatvora bez mogućnosti otpusta zbog nenasilnih zločina, istakao je Irminger.

Podsetimo, skupština je u maju usvojila izmene Krivičnog zakonika, kojima je, između ostalog, ukinuta zatvorska kazna od 30 do 40 godina i zamenjena kaznom doživotnog zatvora. Mogućnost uslovnog otpusta je ukinuta za krivična dela teško ubistvo, silovanje, obljube nad decom, trudnicom i nemoćnim licem.