Zatvorenici pomagali u rekonstrukciji Palate pravde

Konkretno, radi se o 54 osobe iz Okružnog zatvora u Beogradu, KPZ u Padinskoj skeli i KPZ u Nišu, a kako nam pojašnjavaju u Zavodu za izvršavanje krivičnih sankcija, oni su angažovani na poslovima premeštanja arhive i inventara.

Ceo proces radnog angažovanja osuđenika, izričiti su u zavodu, precizno je definisan kako Zakonom o izvršavanju krivičnih sankcija, tako i pravilnicima o radu osuđenih lica i kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima. Radi se isključivo na dobrovoljnoj bazi, a zavodi, u skladu sa zakonom, zatvorenicima isplaćuju naknade za rad.

„Radovi u Palati pravde su iskorišćeni na svrsishodan način u korist osuđenih lica, s obzirom da su svi ostvarili naknadu za rad, a mnogi su stekli mogućnost napredovanja zbog odgovornog radnog angažovanja. Reč je o procesu usmerenom ka realizaciji svrhe izvršenja krivičnih sankcija, budući da je svrha rada da osuđeni, u skladu sa zakonom stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje kako bi mu se omogućili uslovi za uspešnu reintegraciju“, istakli su u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija uz posebnu napomenu da osuđena lica nisu bila angažovana na izvođenju poslova renoviranja niti građevinskih radova u Palati pravde.

Na pitanje o pravnoj formi navedenog aranžmana, iz Zavoda preciziraju da se sa osuđenim licima se ne potpisuju posebni ugovori o radnom angažovanju, već se angažuju u sklopu programa postupanja radi utvrđivanja individualnih ciljeva svakog osuđenog ponaosob.

„Rad osuđenih predstavlja samo jedan u nizu predviđenih aktivnosti – planiranih metoda, tehnika i postupaka, preduzetih sa ciljem da osuđeni usvoji društveno prihvatljiv sistem vrednosti i ovlada veštinama za uspešno uključivanje u zajednicu kako ubuduće ne bi činio krivična dela, pa se kao takav smatra sastavnim delom programa postupanja prema osuđenima“, naglašavaju u zavodu. To međutim, dodaju, nikako ne znači da osuđeni ima obavezu da radi. Naprotiv, kako navode u zavodu, velika većina osuđenih prihvata i traži radno angažovanje.

„Osuđeni koji se dobro vlada i zalaže u radu napreduje u odeljenja i grupe sa većim stepenom proširenih prava i pogodnosti, a može ostvariti i proširena prava i pogodnosti, što sve skupa podrazumeva ne samo veći obim prava unutar zavoda, već i mogućnost boravka van zavoda tokom izdržavanja kazne zatvora, kao i pozitivno mišljenje stručnih službi zavoda u postupku za uslovni otpust“, kažu u zavodu.

Izuzev određenih privilegija i mogućnosti ranijeg uslovnog otpusta, radno angažovanje može osuđenim licima da donese i izvesnu zaradu. Oni po zakonu imaju pravo na naknadu na koju se ne plaćaju porezi i doprinosi. Naknada se isplaćuje jednom mesečno i iznosi najmanje 20 odsto od najniže cene rada u zemlji. Osim naknade za rad, upravnik zavoda može osuđenog novčano nagraditi za uspehe u radu, a najviši iznos naknade i nagrade za rad osuđenim licima određuje direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

„Budući da osuđeni ne mogu raspolagati gotovim novcem u zavodu, u svakom zavodu su otvoreni posebni podračuni novčanih depozita osuđenih lica na koje se uplaćuju sva novčana sredstva kojima osuđeni slobodno raspolažu. Osuđeni može slobodno raspolagati sa naknadom i nagradom za rad. Određeni procenat naknade i nagrade osuđenog može se staviti na štednju, zbog toga što je zakonom propisano da je mesečni iznos novca kojim osuđeni slobodno raspolaže iznos prosečne zarade u Srbiji za prethodni mesec prema poslednjim podacima organa nadležnog za poslove statistike. Osuđenom se prilikom otpuštanja iz zavoda predaju sva ušteđevina i novac koji je primio za vreme izdržavanja kazne, a nije ga potrošio u zavodu i to se evidentira u otpusnom listu koji potpisuje službenik zavoda i osuđeni koji se otpušta“, objašnjavaju.

Diploma bez oznake

Osuđena lica, preciziraju u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, angažovana su na poslovima u ekonomijama i pogonima koji postoje u okviru zavoda za izvršenje krivičnih sankcija – tekstilnim, metalskim, drvnim, grafičkim…“Oni koji ne znaju ove poslove da obavljaju, a izraze želju da rade, prolaze potrebnu obuku i nakon određenog perioda dobijaju sertifikate. Potrebno je naglasiti da nijedna diploma ili stečeni sertifikat nemaju oznaku zavoda kako bi se izbegla moguća stigmatizacija u društvu po isteku kazne, ali i uvećale šanse za zaposlenje“, dodaju u zavodu.