Zatvorska kazna za negiranje holokausta

Države EU saglasile su se prekjuče o novim pravilima za borbu protiv rasizma i širenja mržnje širom evropskog bloka koji čine 27 država, uključujući i utvrđivanje kazni zatvora protiv onih koji negiraju ili trivijalizuju holokaust. Kompromisni dogovor o novim pravilima postigli su ministri pravde i unutrašnjih poslova EU posle gotovo šest godina pregovora, saopštili su zvaničnici.
Predložena pravila, koja još moraju da podrže nacionalne skupštine, poziva vlade EU da propišu trogodišnje kazne zatvora za sve one koji se terete ili negiraju genocid kao što su masovna ubijanja Jevreja tokom Drugog Svetskog rata i masakr u Ruandi tokom devedesetih godina prošlog veka. Postići ovakav dogovor bilo je veoma teško zbog ogromnih razlika u zakonskim i kulturnim tradicijama povodom toga kako se boriti protiv rasizma, posebno da li bi sve države EU trebalo da uvedu krivične kazne protiv onih koji negiraju holokaust ili druge genocide.
U deklaraciji ministri unutrašnjih poslova i pravde EU izjavili su da pravila definišu kao zločin „podsticanje mržnje i nasilja, negiranje ili trivijalizaciju zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina“. Ministar pravde EU Franko Fratini nazvao je dogovor „velikim uspehom“ iako je postignuti kompromis doveo do značajnog ublažavanja originalnog nacrta predloga iz 2001.
Diplomate kažu da će nova pravila širom EU, koja određuju samo minimalne standarde za borbu protiv rasizma i ksenofobije, pokriti samo genocide koje prepoznaju statuti Međunarodnog krivičnog suda.
Predlog poziva zemlje EU da kazne svakoga ko javno podstiče nasilje ili mržnju protiv osobe ili grupe ljudi na osnovu boje kože, rase, religije ili etničkog porekla. Sporniji aspekti nacrta novih pravila zahtevaju od zemalja bloka da kazne one koji „javno opraštaju, poriču, ili oštro trivijalizuju počinjene genocide, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine“ koje prepoznaje i definiše Međunarodni krivični sud. Ipak, zemlje Unije mogu odustati od zahteva za kažnjavanje onih koji poriču holokaust ili neki drugi genocid ukoliko ta pravila ne postoje u okviru njihovih nacionalnih zakona. Odustajanja od pridržavanja pravilima su moguća i kada su pitanju rasistički simboli koji se baziraju na religioznoj osnovi ili na nacističkim simbolima, kao što je svastika. U velikom broju zemalja EU je poricanje holokausta već kažnjivo, uključujući Nemačku, Francusku, Španiju, Austriju i Belgiju.
Predložena pravila ne prepoznaju masovna ubistva Jermena tokom Otomanskog carstva 1915, za koje Jermeni insistiraju da treba da budu posmatrani kao genocid. Turska, kandidat za članstvo u EU, jasno je istakla da će protiv toga snažno protestovati.