Zaustavljanje „raka“ i(li) rata

„Da li mislim da će testirati Zapad, Sjedinjene Države i NATO, koliko god može? Da, mislim da hoće“, rekao je Bajden novinarima u istočnoj sobi Bele kuće, obeležavajući godišnjicu svoje inauguracije.

Sa dozom fatalizma dodao je da misli da će Putin platiti ozbiljnu i skupu cenu za to.

„I mislim da će zažaliti što je to učinio“, rekao je.

Konferencija za novinare održana je u isto vreme kad se državni sekretar Blinken nalazio u Kijevu i samo 36 sati pre nego što bi trebalo da se sastane sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovim u petak u Ženevi.

Blinken i Lavrov razgovarali su u sredu telefonom.

Ruska strana odbacila je ove navode, rekavši da SAD samo zaoštravaju situaciju i da nema nikakvih planova s ruske strane za napad na Ukrajinu.

Glavni ruski pregovarač Sergej Rjabkov, u razgovoru sa američkim profesorom Džonom Miršajmerom i bivšim britanskim ministrom odbrane, Malkomom Rifkindom, rekao je da „nema nikavog rizika od velikog rata koji može da se raširi u Evropi“ i da Rusija „neće da napadne, niti se sprema za agresivna dejstva“.

I DALJE U PANICI: Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se građanima Ukrajine i zamolio ih da ne paniče zbog izveštaja o mogućoj ruskoj ofanzivi.

„Sad je jedini razlog za paniku to što smo posle osam godina rata i dalje u panici“, poručio je on.

Ni na Zapadu ova konferencija nije dočekana s manje iznenađenja.

Čini se kao da bi sada svako rado skinuo teret Ukrajine sa sebe, a posebno obavezu uplitanja ukoliko stvarno dođe do ruske akcije.

Bez obzira na sve što je kasnije usledilo i relativizovanje Bajdenovih izjava, sigurno je da je predsednik SAD znao šta govori.

Bajden je predstavio budući razvoj događaja u nizu „ruski zahtev – američki odgovor“, prema kojem ruska strana neće dobiti ono što traži, nakon čega je neizbežno dalje zaoštravanje situacije, a u njenom okviru i mogućna vojna rešenja.

Ono što je Bajden mogao da kaže i što svakako najbolje zna, jeste izvesnost da ne udovolji ruskim zahtevima.

Postoji najmanje četiri razloga zbog kojih je Bajdenu i sadašnjoj administraciji nemoguće da se saglase s ruskim zahtevima, smatra profesor čikaškog univerziteta Džon Miršajmer.

Prvi je što američki političari rade u atmosferi snažne rusofobije i žive u crno-belom svetu u kom novu fazu eskalacije Rusija predstavlja sve što je loše i negativno u njemu.

Drugo je shvatanje prava NATO na „beskonačno širenje“, što je „sveta krava“ duboko liberalne ideje iz koje ona potiče.

Treći razlog je unutarpolitički, jer se Bajden već nalazi u neprijatnoj situaciji. Ukoliko napravi ustupke, snažno će ga napasti i republikanci i demokrate.

Poslednji razlog je Kina, koja bi shvatila ustupke na svoj način kao zu novu fazu eskalacije.nak slabosti i nastavila da deluje u skladu s tim u Južnom kineskom moru.

Vodeći ruski ekspert za SAD, Sergej Karaganov NATO naziva „evropskim rakom“ čije metastaze treba da se ograniče „kombinacijom terapijskih mera – vojnom radiologijom, političkom hemijom i drugim sredstvima“.

„Važno je prepoznati da je ovo rak. I dok se metastaze samo šire, da bi opstao, NATO mora stalno da pojačava konfrontaciju. Operacija bi mogla biti smrtonosna za potkontinent. Dakle, prvo je potrebno teritorijalno ograničiti ovu bolest – a onda ćemo videti. I definitivno je neophodno da se bolest ne naziva partnerom, jer smo pregovaranjem samo pomogli da se bolest proširi“, tvrdi Karaganov.

Bajden je kasnije priznao da Putinov potez možda neće predstavljati „potpunu invaziju“ na Ukrajinu, pa je zbog toga optužen da je dao „zeleno svetlo“ za „malu invaziju“.

Bajdenov komentar, ipak, daleko je prevazišao trenutne obaveštajne procene koje su dali zvaničnici Bele kuće, u kojima se zaključuje da Putin nije doneo odluku o tome da li će izvršiti invaziju.

Komentar će takođe verovatno izazvati zabrinutost u Ukrajini i među saveznicima u NATO, pošto je Bajden rekao da bi, ako bi Rusija izvršila samo delimičnu invaziju, NATO članice mogle da se podele.

„Veoma je važno da držimo sve u NATO na istoj strani“, rekao je američki predsednik.

INVAZIJA JE INVAZIJA: Zvaničnici Pentagona kažu da bi takva invazija, koja ima za cilj da podeli i destabilizuje Ukrajinu, najverovatnije proširila kontrolu Moskve nad istočnim regionima zemlje, gde je u toku sukob ruskih građana sa centralnom vlašću.

A, Bajdenova procena bila je u suprotnosti sa procenom savetnika za nacionalnu bezbednost, Džejka Salivana, koji je na brifinzima za novinare rekao da neće biti razlike između „malog upada“ na teritoriju na ruskom govornom području u Ukrajini i „potpunog napada“ na zemlja.

„Invazija je invazija“, rekao je prošle nedelje jedan zvaničnik Stejt departmenta.

Pola sata nakon što je Bajden završio svoje obraćanje novinarima, sekretarka za medije Bele kuće, Džen Psaki pojasnila je da će Bajden svaki prelazak preko granice tretirati kao invaziju, ali nije dao procenu kako bi NATO odgovorio na druge vrste napada.

Republikanci su odmah isukali mačeve i jurnuli na predsednika.

„Primedbe predsednika Bajdena o jačanju Rusije u blizini Ukrajine bile su ništa drugo do katastrofa“, rekao je predstavnik Teksasa Majkl Mekol, vodeći republikanac u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma, dodajući da predsednik „javno iznosi potencijalno nejedinstvo zapadnih država u vezi sa oštrinom sankcija, pa je Putinu jasno dao zeleno svetlo da pokrene „manji upad“.

Dok se republikancima čini da je Bajdenov istup potpuni promašaj, u celini se može reći da je sve izgledalo više kao „izazivanje“ i „začikivanje“ Putina.

Bajden je prikazao Putina više kao taktičkog nego strateškog mislioca, opisujući ga kao uhvaćenog između većih, bogatijih država, i sve očajnijeg da povrati moć koju je imao Sovjetski Savez.

„Mislim da se on nosi sa onim što smatra da je najtragičnija stvar koja se dogodila majci Rusiji“, konstatovao je Bajden, dodajući „da je pao Berlinski zid, a imperija je izgubljena“.

Bajden je još dodao da „Putin pokušava da pronađe svoje mesto u svetu između Kine i Zapada“.

IZVLAČENJE USTUPAKA: Ni ruska javnost nije spremna za rat.

Ruski stručnjaci ocenjuju da Moskva ima za cilj da „forsira događaje“ kako bi izvukla ustupke od SAD „ovde i sada“.

Svojim „ultimatumom“ ostvarila je sveobuhvatne pregovore koji su počeli u januaru na nekoliko pravaca (Rusija – SAD, Rusija – NATO, dijalog na platformi OEBS, Rusija – Nemačka). ).

Savetnici dvojice predsednika, Jurij Ušakov i Džejk Salivan, pripremaju ključne rusko-američke pregovore.

Ruska strana polazi od toga da je ona (kao SSSR i Rusija) već napravila mnoge ustupke, počev od raspada Varšavskog pakta do napuštanja projekta Novorosija 2014.

Očekuje se da sada Zapad popusti – u formi svojevrsne „finlandizacije“ Ukrajine (ujedno i Gruzije).

Jasno je da će sa ovakvim dogovorom ići mnogo teže. U svakom slučaju, nije reč o novoj Jalti, već o želji da se garantuje neprikosnovenost Rusije „u svetu u kome ona nema saveznika“.

Sporazum sa SAD u vezi sa delom zahteva Rusije (odbijanje raspoređivanja raketa, smanjenje vežbi…) biće pozitivno ocenjen u društvu – za neke je to uspeh, drugi će uzdahnuti „nema rata“.

Razočarenja, poput „kako je moguće da nisu zauzeli Kijev“, ostaće u svesti jasne manjine.

Prema američkoj strani, tri rusko-američka sastanka o bezbednosnim pitanjima nisu dovela ni do čega.

Moskva je optimističnija i zadovoljna je već započetim dijalogom. Istovremeno, taktika Moskve je da što više zategne situaciju.

Eksperti, opet, izuzetno su skeptični u pogledu mogućnosti vruće faze sukoba.

„Sve dok ruska (rusko-beloruska, rusko-ODKB) grupacija „kod Ukrajine“ ne dostigne veličinu koja se meri s najmanje pola miliona vojnog osoblja, strateške operacije protiv Ukrajine sa ciljem zauzimanja njenih velikih teritorija su nemoguće“, ocenjuju ruski komentatori.

Fokus grupe, pak, u megagradovima pokazuju da strahovi od vojnih sukoba koji uključuju Rusiju sve više prodiru u javnu svest Rusa, imajući u vidu fundamentalni značaj ove teme za bezbednost države i društva.

Većina i dalje veruje da vojnog sukoba neće biti, ali raste udeo onih koji veruju u suprotno.

Istovremeno, sociolozi ukazuju da je društvo u znatnoj meri izgubilo interesovanje za ono što se dešava oko Ukrajine.

Ova tema je, ovako ili onako, u centru pažnje poslednjih 10-15 godina i beleži se stalni pad interesovanja za nju, uprkos suštinskoj dinamici razvoja situacije.

Rusija, zbog toga, očekuje svakog momenta pisani odgovor na ruske zahteve.

Putinov portparol Dmitrij Peskov smatra da bi on mogao da stigne „verovatno sledeće nedelje“.

Šef ruske delegacije u OEBS, Konstantin Gavrilov predviđa da bi na razgovorima Blinkena i Lavrova u Ženevi 21. januara moglo da dođe do „izvesnog iskoraka“ u pravcu postizanja dogovora.

Učinilo se i da je Bajden ponudio izlaz ruskom lideru, govoreći naglas šta su mu njegovi pregovarači rekli u četiri oka o zahtevima da Ukrajina nikad ne bude primljena u NATO i da SAD ne stacioniraju nuklearno oružje.

„Ukrajina godinama neće biti primljena u NATO“, rekao je on, dodajući da uverava Putina, kao što je to učinio u telefonskom razgovoru pre nekoliko nedelja, da „Sjedinjene Države nemaju nameru da tamo stacioniraju nuklearno oružje“.

Taj odgovor bi sasvim mogao da zadovolji ruskog pregovarača Sergeja Rjabkova, koji upravo to i traži.

Problem je što Rusija insistira na pisanim garancijama, pa je Rjabkov ponudio novu formulu – dovoljno je da se SAD pisano obavežu da neće glasati za prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, čime će biti jasno da su ruski zahtevi prihvaćeni.

Iz Bajdenovog istupa čini se da se to neće dogoditi i da će čitav proces ući u novu fazu eskalacije.