Završava se popisivanje građana: Šta je obeležilo popis i kada možemo očekivati prve rezultate?

Poslednji popis pokazao je da u Srbiji živi 7.186.862 stanovnika, da je njihova prosečna starost 42,2 godine, te da su pojedini delovi zemlje nezaustavljivo prazne dok se sve više ljudi koncentriše u najvećim gradovima.

Domaći domografi očekuju da će popis 2022. godine pokazati da se nijedan od ovih negativnih trendova nije preokrenuo, te da se smanjenje broja stanovnika, pre svega zbog pandemija kovida 19, još više ubrzalo.

Koliko nas ima?

Prema procenama više demografa moguće je da će na ovom popisu biti 700.000 ljudi manje nego pre jedanaest godina.

Samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja (većeg broja umrlih u odnosu na rođene) Srbija je izgubila oko pola miliona ljudi. Na ovaj broj treba dodati i one koji su napustili zemlju u periodu između dva popisa, a procene su da se radi o između 100.000 i 200.000 ljudi.

Uz to očekuje se da ovogodišnji popis pokaže nastavak negativnog trenda pražnjenja pojedinih oblasti. Procenjuje se da će do polovine veka  Beograd izgubiti 3,8 odsto stanovnika, Vojvodina 19,4 odsto, Južna i Istočna Srbija ostaće bez 33,4 odsto a Jugoistočna Srbija preko 40 odsto stanovnika.

Prema poslednjim informacijama koje je RZS objavio do 31. oktobra u Srbiji je bilo popisano oko 6.300.000 građana.

Iz pojedinih gradova već su stigle informacije o smanjenju broja stanovnika. Kako je Blic preneo, Leskovac je izgubio deset odsto stanovnika, Pirot preko 13 odsto a Vranje oko 12 odsto.

Popisivači odustajali

Za ovogodišnji popis bilo je angažovano 15.000 popisivača, a uz to je bilo obezbeđeno 20 odsto rezervnih popisivača. Pojedini popisivači odustajali su od posla – neki iz ličnih razloga poput bolesti ili pronalaska stalnog posla, drugi zato što im je posao bio i suviše težak za 80 dinara po popisnici.

U javnosti su se pojavile i tvrdnje da popis ne može na vreme da bude gotov zato što je i suviše popisivača odustalo od posla ali su iz RZS-a to demantovali.

Kako su za Danas ispričali popisivači, nisu bile retke situacije da građani odbijaju da ih puste u stan a ako ih i puste i pristanu na popis odbijaju da odgovore na pojedina pitanja.

Teroije zavere bile su nešto sa čim se svakodnevno suočavaju.

– Nisam bila svesna kolika paranoja vlada u našem narodu, dok nije počeo popis 1. oktobra. Svi su ubeđeni da „hoćemo da ih vakcinišemo”. Naročito se plaše za decu i ne žele da nas prime jer „ne odgovaraju na pitanja da li su se testirali” i ne daju „da im se deca vakcinišu” – ispričala je popisivačica iz Kragujevca.

Bilo je i smešnih situacija. Tako je njena koleginica „banula” je, izgleda, u kuću baš usred bračne svađe.

– Bračni status, napišite – uskoro razvedena, bilo je jedino pitanje na koje je domaćica odgovorila, zalupivši vrata od sobe, dodajući „da odbija da srađuje, jer je u pitanju evidntiranje onih koji se nisu testirali”.

Njenu koleginicu, takođe posle supružanskog obračuna, kada je muž izašao ona je „ispratila” sa odgovorom: „Moj muž je po zanimanju budala! Da, da, budala. Tako zapišite”.

Tehnika nije uvek radila

Po prvi put ove godine popisivači su dobili laptopove kako bi podatke unosili elektronskim putem.

Pojedini su međutim brzo odustali od pomoći tehnike i vratili se ručnom upisivanju. Odgovarajući na pitanje novinarke Danasa kada su popisivači došli u njen stan, zašto ne koriste laptop već unose podatke u papirni formular odgovorili su “verujete, ovako je brže”.

Bilo je i situacija da popisivač sa sobom ne ponese papir i olovku pa ga program koji se koristi u popisu ozbiljno namuči.

Reporterka Danasa prenela je svoje iskustvo sa popisa u Pančevu, kada je cela procedura trajala 45 minuta između ostalog i zato što aplikacija nije dozvoljavala popisivaču da nastavi sa unosom podataka dok ne označi bračni status maloletnog deteta.

Kako građani sve mogu da se izjasne?

Tri pitanja na popisu nisu bila obavezna – o veroispovesti, nacionalnosti, i maternjem jeziku.

Građani su mogli da ne odgovore na njih ili da izmisle odgovore. Na prošlom popisu Džedaja je bilo najviše, ukupno 640. Najbrojnija “nepoznata” nacionalnost nakon te bili su Marsovci kojih u Srbiji do ovog popisa živi 268.

Nije strano, bar u Srbiji, da se jedan broj građana identifikuje i sa fudbalskim klubovima za koje navija. Pa tako u našoj zemlji  postoje i nacionalnosti “delije”, “grobari”, “radovci” i tako dalje.

Građani koji nemaju osećaj nacionalne pripadnosti ili samo žele da budu originalni u odgovaranju na pitanja popisivača se izjašnjavaju i kao vanzemaljci, zemljani, pacifisti, kosmopoliti, vilenjaci, pirati, mistici, rokeri, navijači,  Eskimi, Štrumpfovi.

Iz popisa u popis tendencija je da je takvih odgovora sve više. Na popisu održanom 2011. godine bilo ih je oko 5.000.

Da li je bilo kažnjavanja?

Učešće u popisu je obavezno. Iako svedočenja sa društvenih mreža govore u prilog tome da značajan broj stanovnika Srbije nije želeo da učestvuje u popisu, iz RZS tvrde da su takvi primeri na kraju bili izolovani.

U slučajevima kada građani nisu hteli da budu popisani sa njima su zaposleni pri RZS razgovarali u više navrata.

U poslednjem pokušaju popisna komisija pokušava da ubedi građanina da bude popisan. Ako se i tada ne uspe, tada se građanin upućuje na Prekršajni sud.

– Za lica koja su odbila popisivanje u skladu sa Procedurom za pokretanje prekršajnog postupka uputili smo predmet Prekršajnom sudu, i to je sada u njihovoj nadležnosti. To je neznatan broj, oko 10-ak građana. Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka se pokreću po predlogu popisne komisije – rekli su iz RZS za Danas.