Foto. V. Andrić/DanasRešavanjem današnjeg testa iz predmeta po izboru završeno je polaganje male mature. Učenici su mogli da se opredele za biologiju, istoriju, geografiju, fiziku ili hemiju. Svi zadaci su bili „na zaokruživanje“, odnosno od đaka se očekivalo da oboje kružiće ispred tačnih odgovora, a njihovi utisci kada je reč o težini testova su vrlo različiti.
U beogradskoj OŠ „Ivan Goran Kovačić“ najviše osmaka je izabralo hemiju, a najmanje fiziku.
– Da li zato što su taj predmet imala dve godine pa misle da sve znaju ili iz nekog drugog razloga…videćemo kakvi će biti rezultati. Posle hemije najviše učenika je biralo biologiju, potom geografiju i istoriju, a najmanje fiziku. Kažu da su zadovoljni i misle da će imati dovoljno bodova da upišu željene škole. Imali su priliku da prekontrolišu kako su uradili srpski i matematiku preko ključa za pregledanje – kaže Miomir Dragaš, direktor OŠ „Ivan Goran Kovačić“.
Đaci te škole sa kojima smo razgovarali iznose različite utiske o težini današnjeg testa.
– Geografija nije bila mnogo teška, slično je bilo kao i probnoj maloj maturi. Spremao sam se za test tako što sam malo više učio geografiju poslednja dva, tri meseca, ali mislim da bih isti rezultat postigao i da nisam izdvojio toliko vremena – kaže Vukašin, koji planira da upiše Treću gimnaziju.
Njegova všnjakinja koja se dvoumi između Pete, Četrnaeste i Šeste gimnazije misli da test iz geografije nije bio baš lak. Kaže da je bilo dosta primera za razmišljanje i logičko zaključivanje.
– Zbunile su me reke i pritoke i nisam sigurna da li sam tačno uradila poslednji zadatak u kome je bilo pitanje zašto je obala severne Evrope razuđena. U testu je bilo pitanja iz svih razreda. Očekujem oko 17 poena – rekla nam je ova osmakinja.
Đaci koji su rešavali test iz hemije ističu da je bilo više pitanja iz svakodnevnog života, poput čime se čisti kamenac i koje je boje sumpor. Požalili su se na 11 zadatak, koji im je bio nejasan i nedorečen.
– Pitanje je bilo kada nastaje zasićen rastvor. Jedan od ponuđenih odgovira je kada se izdvoje mehurići, što svakako nije, zato što bi treba da znamo da je rastvorljivost fizička promena, a ne hemijska, jer samo u hemijskim nastaju mehurići. Drugi ponuđen odgovor je bio kad se pomeša više rastvorene supstance nego rastvarača što takođe nije tačno. Ono što nas je najviše bunilo su poslednje dve tvrdnje, odnosno da li zasićen rastvor nastaje kad se na dnu posude izdvoji talog nerastvorene supstance, što sam ja označila, jer u zbirkama jako forsiraju da prezasićenog rastvora ni nema, nego je iznad zasićen rastvor, a dole čista supstanca. Neki su mislili da je tačan odgovor kada se pomeša ista količina suspstance i rastvarača – rekla nam je Lea, koja želi da upiše Četrnaestu gimnaziju.
Ona kaže da voli hemiju i da je zbog toga izabrala da je polaže.
– Da budem iskrena taj predmet smo imali samo dve godine, ali ako ti je od početka jasan onda nije teško. Mislim da je opredeljivanje za to koji predmet će se polagati kao treći dosta zavisilo od nastavnika. Naša nastavnica zna lepo da objasni i mislim da je zato dosta dece u našoj školi izabralo hemiju – rekla nam je Lea.
Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni u nedelju od 8 sati na portalu Moja srednja škola i u osnovnim školama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
