Kao što se očekivalo (pa i priželjkivalo) dr Dejan Molnar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dalje radi na istraživanju slučaja kovid 19. Posle dve knjige o tome – Svedočenje ekonomiste i Ekonomija panike, autor dodaje i treću.
U maniru ekonomiste istraživača upitno kreira naslov – Slučaj kovid 19: Završni račun? Tome dodaje i ponajviše profesorsku obavezu citirajući Ajnštajna („Ako nešto ne možeš jednostavno da objasniš, onda ti to ne razumeš“). Kao i za dve prethodne knjige izdavači su Asocijacija Banat-Info i GNB Žarko Zrenjanin.
Trilogija o slučaju kovid 19 je višestruko zanimljiva i korisna kao lektira. U njoj se povezuju naučno, stručno i popularno sagledavanje realnosti kovida 19 na globalnom, nacionalnom i lokalnom planu. Već u Prologu autor skreće pažnju da se još ne može svesti račun proistekao iz fenomena kovid 19. Ujedno, on završni račun uslovno zaokružuje na dve protekle godine, konstatujući da dalja neizvesnost postoji. Knjiga je struktuirana tako da uz Prolog sadrži i 16 aktuelnih tematskih kolumni, pisanih od 24. marta 2021. do 9. marta 2022. godine.
U Prologu dolazi do izražaja globalno-univerzalni pristup sa doslednim i produbljenim analizama o onome koliko je izgubljeno za dve godine. Posredstvom tabela, grafikona i sopstvenih proračuna, autor predočava ključne nalaze za odabrane zemlje i posebno Srbiju – koje su imale odraza na pogoršanje situacije i negativne tendencije. Upozorava na opasnosti ubrzanja inflacije, prirasta udela budžetskog deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP), različitost, specifičnost i određenu suboptimalnost fiskalnih mera… Time je individualno, na neki način, obavio posao koji se uobičajeno češće institutski i timski radi. Primer temeljnog pristupa je, između ostalog, tabela 2 u toj knjizi.
Među 16 kolumni u kojima se jezgrovito, verodostojno i prijemčivo objašnjava suština, pozadina i kontekst pojedinih fenomena, mogu se relativno lako i sa zadovoljstvom ciljno čitati i pročitavati. Mogu se izabrati one kolumne koje se tiču građana individualno, položaja preduzeća i zaposlenih, ili su odraz viđena određenih delova ekonomske politike. Primera radi mogu se navesti: Zašto i do kada će cene da rastu?; Korona guši i preduzeća; Dug nije dobar drug; Strane investicije i domaće zablude… Među njima je i jedno aktuelno pitanje: Šta nas čeka posle aprilskih izbora?
Zanimljiva je i inverzna profesorska metodologija. Molnar se, iako profesor, stavlja u ulogu studenta koji odgovara na relativno teža pitanja. To čini uspešno. Naime, u više kolumni (čak deset od 16) u obliku pitanja i odgovora dolazi do izražaja aktuelna relativno šira upitanost, posle koje se daju korektni odgovori i zapažanja.
Objektivne pohvale autoru i preporuke koje se mogu uputiti na više adresa imaju jednu dodatu latentnu vrednost. Sa prethodne dve knjige urađena je kvalitetna trilogija koja može biti budući istoriografski izvor, jer je analitičko, verodostojno i ubedljivo svedočanstvo o jednoj specifičnoj krizi u datom vremenu, i ne samo na ovdašnjem prostoru.
U vreme kad se krizna zbivanja povodom kovida 19 (i još više oko Ukrajine) procenjuju u kontekstu četiri odrednice: nestalno, složeno, neizvesno i protivurečno; autor smelo obelodanjuje svoje poglede – što je samo po sebi vredno i za neku vrstu posebne pohvale i nagrade, pa makar potonje vreme više opovrglo nego potvrdilo ono što je autor smatrao istinom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
