Zbog „Bože pravde“ na prekršajnom sudu

A kako će to dokazati i ko će škole kontrolisati, pitanje je na koje inspekcija nema odgovor.

Pojašnjenje nismo dobili ni u Ministarstvu prosvete, iz koga je potekao predlog da se upravo puštanjem državne himne kod učenika „razvija nacionalni identitet i svest i osećanje pripadnosti Republici Srbiji“.

Upravo to je objašnjenje novog člana u izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji, po mišljenju prosvetne vlasti, logično predviđa i kažnjavanje za neizvršavanje utvrđene obaveze.

„Izvođenje himne je veoma značajno sa aspekta očuvanja identiteta, pripadnosti državi, kao i sa aspekta pedagoškog pristupa deci. Želimo da to uvedemo u zakonodavni okvir, koji će precizirati model intoniranja himne i to je najprirodnije“, rekao je nedavno ministar prosvete Branko Ružić, uveren da neće doći do kažnjavanja.

A predložene kazne za pomenuti prekršaj su drakonske: od 100.000 do 1.000.000 dinara za ustanovu, a za direktora, kao odgovorno lice ustanove, od 25.000 do 100.000 dinara.

U Ministarstvu prosvete za Danas kažu da se kazne izrečene obrazovnoj ustanovi i odgovornom licu neće se plaćati iz budžeta tog ministarstva, ali nisu želeli da pojasne čija će biti obaveza.

– Naravno da će kazne plaćati država. Možda to neće platiti Ministarstvo iz svog budžeta, ali je novac državni. Finansiranje materijalnih troškova škola je u nadležnosti lokalnih samouprava, tako da nema nikog drugog ko bi platio kaznu ako se utvrdi odgovornost ustanove. Što se tiče kazne za direktora, postoji mogućnost da je on plati iz svog džepa, ali su brojni primeri da se i to prebaci na državni budžet – kaže direktor jedne škole.

Ne ulazeći u to o kakvom poštovanju državnih simbola govorimo ako se himna pušta ko kako stigne i uz pomoć kojih tehničkih pomagala i bez namere da otvaramo polemiku da li je razvijanje patriotizma uz pretnju drakonskim kaznama adekvatno, jedno je sigurno: preduslov koji bi Ministarstvo moralo da obezbediti je da sve škole imaju razglas, kako bi uopšte mogle da ispune zakonsku obavezu.

– Zamislite veliku školu sa tridesetak odeljenja. Ko će da kontroliše da li je u svakoj učionici himna puštena? I da ne bude, na koji način će se to dokazati? Prosvetni inspektor ima dve mogućnosti: ili preventivnog postupanja, što znači da dobije nalog da poseti konkretnu školu ili da reaguje po prijavi. Ako toga nema, inspekcija ne može samoinicijativno da postupa. Ukoliko prijava stigne, mora da se utvrdi činjenično stanje i pribavi dokaz da himna nije puštena da bi se pokrenuo  prekršajni postupak pred nadležnim sudom. Izjava direktora jeste validan dokaz, jer je on potpisuje pod materijalnom i krivičnom odgovornošću – kaže sagovornik našeg lista iz inspekcije, napominjući da je najbolje rešenje da se himna pusti u holu ili dvorištu škole u prisustvu svih učenika i nastavnika, jer je svako drugo rešenje u najmanju ruku neozbiljno.

Nekoliko direktora koje smo juče pitali na koji način će kontrolisati svoje zaposlene ukoliko se nastavi praksa viđena 1. septembra – da se himna pušta pojedinačno po učionicama, nisu imali odgovor.

Jedan od njih veruje da „iskusan direktor uvek može da pretpostavi od koga može da očekuje problem“, ali se slaže da će sve biti „na reč“.

Ukoliko se pak pokrene prekršajni postupak i sud utvrdi odgovornost za kršenje zakona, na osnovu čega će se određivati kazna?

– U Zakonu o prekršajima postoji član koji se zove odmeravanje kazne. On govori o tome da prilikom odmeravanja kazne sud treba da utvrdi sve okolonosti u konkretnom slučaju, bez obzira da li su otežavajuće ili olakšavajuće. U obzir se uzima i da li je prekršaj učinjen prvi put, kao i ponašanje prekršioca. Sigurno će biti direktora koji će tvrditi da to nije tačno i tražiti izgovore, ali i onih koji će reći da su pogrešili. Ne isključujem mogućnost da visina kazne neće biti ista u Beogradu, Novom Sadu, Pirotu…ali bi to trebalo da bude stvar ujednačavanja sudske prakse i to će biti posao za drugostepeni prekršajni apelacioni sud kada bude odlučivao po žalbama – kaže za Danas dugogodišnji sudija prekršajnog suda.

On napominje da, s obzirom na prirodu prekršaja, može doći do ublažavanja kazne ili sudije teoretski mogu da izreknu opomenu umesto propisane novčane kazne, ali uz obavezno plaćanje troškova.

– Da bi se norma poštovala potrebno je prvo uveriti se da svako na koga se  odnosi ima mogućnost da je ispuni i sve se to uzima u obzir, ali ne samo prilikom odmeravanja kazne, već i kod utvrđivanja odgovornosti da li će do kazne uopšte doći – ističe naš sagovornik.

„Promocija plemenitog i zdravog patriotizma“, kako su nadležni opisali obeležavanje prvog dana školske godine uz zvuke „Bože pravde“, mogla bi da bude razlog za kažnjavanje i ukoliko se „promaši“ zvanična verzija državne himne.

Ako je suditi po komentarima na društvenim mrežama, u pojedinim školama nastavnici su, guglajući „Bože pravde“ na Jutjubu, pustili staru verziju, u kojoj se pominju kralj i kraljevina, umesto zemlje i otadžbine.

A zakon o državnim simbolima eksplicitno kaže da se u tekstu i melodiji himne Republike Srbije ne mogu prilikom izvođenja vršiti nikakve izmene, te da se grb, zastava i himna mogu upotrebljavati samo u obliku i sa sadržinom koji su utvrđeni Ustavom i ovim zakonom.

Ko se ogluši o te propise rizikuje da bude kažnjen, i to od 50.000 do 500.000 dinara pravno lice (što bi u ovom slučaju bila škola), a od 5.000 do 25.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu (to je direktor škole).

Naši sagovornici na kraju poručuju da bi pre olakog definisanja kaznenih odredbi Ministarstvo prosvete trebalo da obezbedi uslove svim školama da himnu imaju odakle da emituju, ali i da pošalje link sa ispravnim tekstom, kako se pomenuti propusti ne bi dešavali.

Problemi

Obeležavanje prvog dana ove školske godine, podsetimo, proteklo je u senci  „skandala“ zbog navoda da je učiteljica novopazarske OŠ“ Rifat Burdžević Tršo“ pustila đacima bošnjačku himnu, umesto „Bože pravde“, da bi potom stigla vest da je ona na prvom času pustila himnu Srbije, a na drugom himnu Bošnjaka. Reagovali su tamošnje tužilaštvo, prosvetna i upravna inspekcija, a ceo slučaj je dobio i političku konotaciju. Međutim, u školama u Preševu i Bujanovcu, u kojima se nastava izvodi na albanskom jeziku, izostalo je bilo kakvo postupanje, iako su se neki direktori oglušili o nalog prosvetne vlasti.