Foto: A. L./DanasNovi Sad je po broju stabala lipe nekada bio pri vrhu u čitavoj Evropi, ali je najviše divljom gradnjom, tu laskavu titulu izgubio, zbog čega je na sajtu “Kreni-promeni” pokrenuta peticija “Naše lipe, naš Novi Sad”, u kojoj se traži zaustavljanje seče stabala ovog drveta u urbanim zonama.
Tokom bespravne gradnje, bez konkretnih rešenja, neuvažavajući struku, grad je doživeo da drvo koje je praktično njegov simbol, kao i dom za mnoge vrste životinja, vodi borbu za svoj opstanak, navodi se u tekstu peticije.
“Drveće nam suštinski znači. Pored čistog vazduha, kontroliše mikroklimu u gustim urbanim sredinama, što znači da temperature manje osciliraju. Na terenu situacija je toliko izmakla kontroli da se zelene oblasti u gradu svode na minimum standarda urbanog zelenila u Evropi. Zelenilo je svedeno na milost gradnje bez nadzora“, nastavlja se dalje.
Fokus peticije je borba za očuvanje lipe, ali i za sav ostali biljni svet. U njoj se traži da se prostorni plan grada radi u saradnji sa stručnjacima i građanima kako bi se ovaj problem rešio, uz aktivno učešće Zavoda za zaštitu prirode.
Vladimir Kolarić, biolog i ekolog, pokretač je ove peticije, a na borbu za očuvanje lipe podstakla ga je činjenica da je Novi Sad izgubio čitave kvartove koji su nekada bili pod lipom.
„Novi Sad je bio vrlo poznat, barem u krugovima biologa, kao grad sa velikom populacijom lipa. To drveće se prostoralo na Grbavici i Telepu, gde ih više nema, kao na području između Sajma i Novog naselja. Lipa je nešto ostalo na Limanu i delu Novog naselja. Jednostavno ovo drveće je uništeno jer je bilo u urbanim gradskim sredinana. Mada kad pogledate širu sliku, devastirali smo i parkove, javne zelene površine, a o obali Dunava da ne govorim“, rekao je Kolarić.
Kako dodaje, iako kao zemlja imamo bogat biljni fond autohtonog bilja, trend je da sadimo nasade raznog zelenila koje je rasprostranjeno u drugim krajevima, poput čempresa ili ariša. Peticija za cilj ima prikupljanje 3000 potpisa i da dostigne tu brojku neostaje oko 400 potpisa. Kolarić kaže da će nakon toga, overene potpise predati u Gradskoj kući. Nada se da će pokrenuti javnu raspravu o ovoj temi, pa posledično makar zaustavljanje unuštavanja lipe koja je ostala.
„Postoji više priča zašto je toliko lipe bilo u Novom Sadu. Od veze sa dunavskim šumama, do veza sa Fruškom gorom. Na kraju, grad lepo miriše, oboji čitav kvart kada krene da cveta. Na Limanu ona prikrije nekad neugodan miris koji dolazi sa Dunava. Sećam se da su nekada na Limanu, a to nije bilo davno, bile i košnice, što sad zvuči neverovatno. Lipe stvaraju pitome prostore”, zaključio je Kolarić, dodajući da smo mi u Novom Sadu doživeli imploziju, gurajući sve u centar, srušili smo se.
Tako ironično, ali jedan od najlepših preostalih drvoreda lipe u Novom Sadu nalazi se u ulici koja se zove Industrijska. Zapravo radna zona kroz koju se ova ulica proteže, spasila je drveće, jer ovde ne mogu da niknu zgrade, da se preostali prostor zabetonira u parkinge i okolo poslaže behaton.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
