Zbog čega je pisac Danijel Apro za 14 dana biciklom prešao 1.035 kilometara kroz Vojvodinu

Predavanje je bilo jedan od pratećih programa izložbe „Boško Petrović – skice za velika dela“, autorke Dragane Garić Jovičić, više kustoskinje i istoričarke umetnosti Muzeja Vojvodine.

„Danijelova priča mi se učinila zanimljivom i u vezi sa našom izložbom skica na temu revolucije Boška Petrovića, trenutno izloženom u Muzeju Vojvodine. Kroz proučavanje i pisanje o njegovom radu, javila mi se misao da bi i samog Boška Petrovića zanimala ova tema. On je Muzeju poklonio 106 skica na temu revolucije, a Danijel Apro je za 14 dana, tokom aprila i maja 2021, ‘odverglao’ 1.035 kilometara i ostavio 106 papirnih cvetova na 106 antifašističkih spomenika u Vojvodini. Eto i poklapanja sa brojem 106 za koje nisam znala dok mi Danijel nije poslao tekst“, rekla je Garić Jovičić.

Kako je Apro napomenuo, za ovaj njegov poduhvat nije bilo nikakvog posebnog cilja ili povoda, „osim očiglednih“. Odštampao je kamaru ilustracija karanfila, iskrojio ih makazama (poprilično traljavo) i krenuo da ih ostavlja na spomenike Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije i mesta stradanja žrtava fašizma. Biciklom.

„Ne bih voleo da kažem da sam na put krenuo iz besa zbog odnosa prema narodnooslobodilačkoj borbi, međutim, delom je i to svakako tačno. Pre svega sam svoj put shvatio kao lični eksperiment. Želeo sam da vidim kakav smisao dajemo spomenicima. Da li su poslužili svrsi u jednom limitiranom istorijskom i ideološkom okruženju, ili možda i danas imaju svoju vrednost. Moj stav je da su oni važni, sve dok je fašistička pretnja stvarna i realna. A jeste“, izjavio je Apro.

Prošao je Srem, Banat i Bačku. Obišao između ostalih Melence, Elemir, Laćarak ,Vilovo, Bačko Petrovo Selo, Male Pijace, Bajmok, Sakule, Crepaju, Uzdin, Kuzmin, Botoš, Čoku, Kanjiža, Neštin i mnoga druga mesta.

Prilagođavao je posetu spomenicima svojoj putanji i obrnuto. Na mnoge od njih naišao je slučajno. Spomenike nije kategorisao po “monumentalnosti” ili “estetskim performansama”, jer kako kaže „svi oni govore o bedi fašističkih zločina“.

„U širem smislu, radi se o kolektivnom poimanju fašizma. Je li to nekakav incident iz prošlosti, kada je neki tip po imenu Benito odlučio da pokrene marš na Rim? Ili je to ideja poniženja i smrti koja ima bezbroj mutacija i prisutna je, na svoj način, u praktično svakom evropskom društvu. Ljudima na koje sam nailazio usput bilo je zanimljivo to što radim. Vikali su za mnom, onako uz flašu piva, ispod nadstrešnice, dok sam verglao po kiši“, nastavlja Apro.

Na otvorenom putu, negde u Banatu, ispred njega se zaustavio mali kamion sa radnicima. Jedan od njih je istrčao iz kabine i poklono mu jabuku.

„Ne mogu da opišem koliko me je usrećio takav mali gest. Odmah sam je pojeo, iako ne volim jabuke“, dodaje naš sagovornik.

Putopis je zabeležio u fantastičnoj reportaži na svom blogu, koja je tako, sem što je tu da nas opomene i zabavi, trenutno i najtačniji prikaz stanja NOB spomenika u Vojvodini.

„Stanje spomenika se razlikuje bukvalno od sela do sela. Ima zaparloženih i oronulih do neprepoznavanja, ima onih koji se zaista lepo održavaju. Moj utisak je da bolje prolaze oni koji su centralno locirani u svojim naseljima u poređenju s kompleksima po periferijama i njivama. Oni se onda više ne posmatraju isključivo kroz ideološku prizmu, nego su prosto deo zajedničkog prostora. Ljudi se tu nalaze, dolaze, prolaze. Tu je trafika, tu je crkva, škola, kafana…“ rekao je Apro.

Izložba o umetniku koji je verovao u revoluciju

Izložba „Boško Petrović – skice za velika dela“ predstavlja obiman opus nacrta za tapiseriju, skulpturu i mozaik, koji se čuvaju u Muzeju Vojvodine. Postavkom se obeležava važan jubilej – stotinu godina od rođenja i četrdeset godina od smrti ovog znamenitog vojvođanskog umetnika koji je bio zaposlen u Muzeju Vojvodine od 1953. do 1965. godine. U tom periodu nastao je i veliki broj Petrovićevih radova koje poseduje ova ustanova. Danas Muzej Vojvodine broji 160 dela Boška Petrovića, a na izložbi „Skice za velika dela“, publika može da vidi njih 125.

Petrović je pripadao ratnoj i posleratnoj generaciji umetnika koja je početkom pedesetih godina prošlog veka krenula u potragu za novim, autentičnim slikarskim izrazom. Pored klasičnog, štafelajnog slikarstva, Petrović se bavio mozaikom, crtežom, akvarelom, temperom, kolažom, grafikom, a jedan je od retkih naših umetnika koji je prokrčio put razvoju tapiserije i izborio se za njenu afirmaciju.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Novosadski Vodovod reagovao na navode da se u pijaćoj vodi nalaze nematode

POKS: U vodi u Novom Sadu pronađene nematode, tražimo ostavku direktora Vodovoda

„Zavili ste nas u crno“: Pokret „Bravo!“ transparentima protiv Rio Tinta i Vučića, šta poručuju?

Mediji: Troje mladih povređeno u saobraćajnoj nesreći u Novom Sadu