Zbog čega je Srbija pala na listi „Indeksa vladavine prava“?

Indeks vladavine prava izrađuje organizacija iz Vašingtona „Svetski projekat pravde” (WJP), koja u obzir uzima niz oblasti.

Kako prenosi Dojče vele za ovogodišnji „Indeks vladavine prava“ (Rule of Law Index) anketirano je više od 154.000 domaćinstava i 3.600 pravnih stručnjaka.

Otkud loše ocene?

WJP u svom izveštaju beleži da je ukupan skor koji je Srbija ostvarila 0.49.

Najlošije ocene Srbija je dobila zbog nekažnjavanja zvaničnika za propuste.  Kada se pogleda smo ova oblast, Srbija ima skor od 0.24, i nalazi se na 136. mestu među 140 država. Gore rangirane od Srbije su jedino Venecuela, Nikaragva, Honduras i Haiti.

Skoro podjednako loši rezultati zabeleženi su i u pogledu toga koliko zvaničnici koriste javne funkcije za sticanje lične dobiti, i ovde Srbija zauzima 96. mesto.

Takođe jako loš skor dobijen je i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku po čemu je Srbija na 131. mestu, kao i zbog uticaja vlasti na krivični sistem (121. mesto).

Najbolje ocene Srbija je dobila u oblasti osnovnih prava odnosno za odsustvo diskriminacije (44. mesto), slobodu govora i veroispovesti (61. mesto), kao i radna prava (48. mesto).

Kako su rangirani drugi?

Među 14 zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije Srbija zauzima deveto mesto.

Kada se pogleda samo region Balkana, jedina gore ocenjena država je Albanija koja je na 87. mestu. BiH je 70, Severna Makedonija 63, Kosovo 57, a Hrvastka 47. država po poštovanju osnovnih prava građana.

Prvih pet mesta u Indeksu vladavine prava globalno zauzimaju Danska, Norveška, Finska, Švedska i Holandija. Na nivou EU najlošije je ocenjena Mađarska koja je na 73. mestu.

Stvarnost koju živimo

Komentarišući ovo međunarodno rangiranje, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić kaže za Danas da nama ne mora niko sa strane da govori da vladavina prava opada već da je to nešto što svakodnevno živimo.

– Da imamo efikasne mehanizme, mi ne bismo ni gledali šta je neko rekao u nekom indeksu nego bismo postojeće probleme rešavali. U nedostatku efikasnih mehanizama kontrole i demokratije nama ostaje da se putem pritisaka koji dolazi spolja, od međunarodnih institucija i organizacija, nadamo da će neko nešto da promeni. I to je veoma porazno – navodi Ilić.

Osvrćući se na oblasti koje su najlošije ocenjene on kaže da ništa nije netačno.

– Mi godinama svedočimo tome da državni službenici ne bivaju kažnjeni ni za propuste, ni za namerna kršenja prava građana. Kada to kažem, mislim i na neke pravosudne funkcionere koji zloupotrebljavaju zakon, pa u očiglednim slučajevima kršenja zakona ne vode istrage, odnosno vode istrage u slučajevima u kojima nema mesta ili one koje se odnose na minorna dela ako je to u nečijem interesu. Dovoljan je samo jedan skorašnji primer – Tužilaštvo je nedavno saopštilo da neće ispitivati navode osumnjičenih Miljkovića i Belivuka o njihovom učešću u rušenju u Savamali jer okrivljeni imaju pravo i da govore neistinu. Po toj logici, Tužilaštvo nikada ne bi trebalo ni da saslušava osumnjičene, jer svi imaju pravo da govore neistinu. A radi se o slučaju u kome je i Zaštitnik građana nedvosmisleno utvrdio da su gradski funkcioneri i službenici MUP-a učestvovali u organizaciji i zataškavanju nezakonitog rušenja objekata. Na drugoj strani, setimo se slučaja u kome je protiv jedne građanke pokrenut mehanizam krivičnopravne odgovornosti zbog navodnog napada na urednika Informera Dragana J. Vučićevića, gde zasigurno nema elemenata nijednog krivičnog dela. Istrage se, dakle, iniciraju i stopiraju na dugme – neke se ne vode, druge se naduvavaju da bi se ljudi zastrašili – navodi Ilić.

Paradržavni službenici

Upitan o navodima da u Srbiji zvaničnici zloupotrebljavaju državne resurse, sagovornik Danasa kaže da se to dešavalo u izbornim kampanjama, ali i u periodima kada nisu izbori.

– U izveštajima DRI je mnogo puta do sada konstatovano nezakonito trošenje javnog novca, a većina prijava te institucije protiv odgovornih lica ne bude praćena efikasnom reakcijom pravosuđa pa ti postupci zastarevaju. Da ne pominjem skorašnje slučajeve zloupotrebe službenih vozila na ekološkim protestima u Šapcu krajem 2021. godine, u kojima su dovoženi ljudi sa motkama da tuku aktiviste. Ovo je i jedan od skorašnjih slučajeva u kojima su pojedinci koji nemaju status državnih službenika, a koji su neka vrsta paradržavnih službenika, korišćeni da se obračunavaju sa demonstrantima i aktivistima dok policija na to ne okreće glavu – kaže Ilić.

Povodom povrede prava na suđenje u razumnom roku, sagovornik Danasa kaže da to predstavlja hroničan problem koji traje decenijama.

– Mi decenijama imamo problem sa dužnom trajanja parnica koje traju godinama, a ročišta se zakazuju na šest meseci ili više. Kada pogledate statistiku pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava, tu preovladavaju predmeti koji se odnose na kršenje prava na suđenje u razumnom roku. I to je posledica više faktora – od manjka sudija, loše organizacije sudova i neefikasnih suđenja. Na kraju, i Ustavni sud je preopterećen. Godinama se čeka na rešavanje predmeta, prosek je da vam se ustavna žalba reši za nešto više od tri godine, a mi u Beogradskom centru imamo nerešene predmete pred US od pre šest godina. Iako imamo Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to nije pomoglo da se ovaj problem reši.

Na kraju i uticaj vlasti na krivični sistem po rečima Danasovog sagovornika ostaje evidentan.

– Mi smo sprovodili ustavne izmene da bismo pravosuđe oslobodili od mešanja druge dve grane vlasti, ali se taj cilj zasigurno neće u potpunosti ostvariti u pogledu rada javnih tužilaštava. Vlast i dalje ima mogućnost da indirektno utiče na rad tužilaštava putem izbora vrhovnog javnog tužioca i obezbeđene većine u sastavu Visokog saveta tužilaštva koju čine lica koja bira ili imenuje parlament: četiri „istaknuta pravnika“, vrhovni javni tužilac i ministar pravde – zaključuje Ilić.