Zbog čega Privredna komora Srbije tuži svoje članove

U nekim od tuženih preduzeća Forbes Srbija saznaje da je najveći deo pokrenut zbog kašnjenja u plaćanju obavezne članarine Privrednoj komori. U jednoj od ovih kompanija koja prema dostupnim podacima ima dug od 10.481.173 dinara potvrđeno nam je da duguju za članarinu i da su zbog toga na sudu.

Sudski proces, u ovom konkretnom slučaju, vodi se od prošle godine, a u međuvremenu je stigao pred Privredni apelacioni sud. Po svemu sudeći to se dogodilo nakon prvostepene presude na koju je ova firma uložila žalbu višim sudskim instancama, ali u ovoj kompaniji nisu želeli da govore o detaljima.

Forbes Srbija istraživao je zbog čega PKS tuži svoje članove? Da li se kao i u slučaju sa početka teksta radi o članarinama ili je dug nastao po nekom drugom osnovu? Kolike članarine privreda plaća komori i šta se desilo sa inicijativama da se obaveznost članstva privrede u ovoj instituciji proglasi neustavnom?

Procenat naplate 90 odsto

Privredna komora Srbije od početka 2024. godine nije podela nijednu tužbu po osnovu neplaćene članarine, kažu za Forbes Srbija u PKS.

Oni dodaju da je u ovom trenutku pred nadležnim sudovima oko 60 postupaka radi naplate duga po osnovu jedinstvene članarine što u ovom trenutku iznosi oko 0,085% od ukupnog broja članova PKS.

„Tokom 2023. naplata članarine iznosila je 90,27%“, odgovaraju u PKS-u.

Na pitanje Forbes Srbija zašto u sudskoj dokumentaciji piše da su pojedini slučajevi iz 2024. ako oni tvrde da nisu podneli nijednu tužbu ove godine, odgovaraju sledeće:

„Privredna komora Srbije podnela je tužbu krajem decembra 2023. godine, ali je predmet zaveden u sudu u novoj kalendarskoj godini, zbog poštanskih i pravosudnih procedura“.

Koliko privreda plaća članarinu

U Odluci o visini, načinu i rokovima plaćanja jedinstvene članarine i finansiranju PKS u 2024. godini koja je objavljena u Službenom glasniku decembra 2023. navodi se da pravna lica plaćaju članarinu koja se obračunava prema veličini pravnog lica razvrstanog na dan sačinjavanja redovnog finansijskog izveštaja za 2022. godinu i poslovnog prihoda ostvarenog u istoj godini.

Pošto su, prema važećem zakonskom propisu, članovi PKS svi privredni subjekti koji obavljaju registrovanu privrednu delatnost na teritoriji Srbije, mesečna članarina za mikro pravna lica je 600 dinara plus 1/12 iznosa od 0,004 odsto od poslovnog prihoda.

Deo koji se odnosi na ostvarene poslovne prihode isti je i za ostala pravna lica, s tom razlikom što mala preduzeća plaćaju fiksni deo 3.600 dinara, srednja 43.000 dinara, a velika 160.000 dinara.

U odluci piše i da mesečna članarina u PKS iznosi najviše 185.000 dinara, odnosno najviše u visini 1/12 iznosa od 0,1 odsto poslovnog prihoda.

„Članovi koji imaju poslovni prihod manji od 20 miliona dinara ne plaćaju deo članarine po osnovu poslovnog prihoda, dok članovi koji imaju poslovni prihod manji od milion dinara ne plaćaju u 2024. članarinu“, piše u pomenutoj Odluci.

Primera radi, preduzeće koje se svrstava u veliko, odnosno koje plaća maksimalni iznos članarine, godišnje za članstvo u PKS mora da izdvoji 2,2 miliona dinara odnosno gotovo 19.000 evra.

U Privrednoj komori dodaju i da se visina članarine nije menjala u poslednjih sedam godina zbog činjenice da su pandemija, kao i poremećaji na tržištu prouzrokovani sukobima u Ukrajini i na Bliskom Istoku uticali na poslovanje kompanija u Srbiji.

„Zakonom o privrednim komorama uređeno je da su svi privredni subjekti osnovani na teritoriji Srbije i članovi Privredne komore Srbije. Međutim, prema kriterijuma koje propisuje Privredna komora Srbije 26,34% privrednih subjekata nema obavezu plaćanja članarine za 2024. godinu. Reč je o novoosnovanim firmama, firmama u stečaju i firmama koje imaju poslovni prihod manji od milion dinara. Istim kriterijumima predviđeni su i veliki popusti“, kažu oni za Forbes Srbija navodeći i da je pokretanje sudskog postupka poslednji u nizu koraka koji preduzimaju sa ciljem da naplate članarinu.

„U najvećem broju slučajeva sve se rešava dobrovoljnim namirenjem. Ukoliko i nakon više poziva za dobrovoljno namirenje, uključujući i opomenu pred tužbu, pozitivan ishod izostane, naplata se reguliše u skladu sa zakonom propisanim načinom finansiranja Privredne komora Srbije“, kažu u PKS.

Privreda protiv obaveznog članstva

Forbes Srbija saznaje da će se problem sa obaveznim članstvom u Privrednoj komori Srbije i ove godine naći u Sivoj knjizi NALED-a.

Podsetimo, ova organizacija već nekoliko godina upozorava da je plaćanje članarine Privrednoj komori ustvari parafiskalni namet privredi.

“Zakonom o privrednim komorama od 2017. godine uvedeno je obavezno članstvo u PKS i plaćanje članarine u iznosu koji odredi Skupština PKS-a. Na ovaj način je privrednim subjektima uveden parafiskalni namet, a nepredvidivost je tim veća što metodologija za utvrđivanje visine članarine nije precizno propisana. Naime, naziv članarina je neprimeren i neadekvatan, jer udruženje po definiciji podrazumeva dobrovolјnost, a time bi i plaćanje članarine tom udruženju trebalo da podrazumeva slobodan izbor. U situaciji u kojoj nema slobode izbora udruživanja, članarina postaje zapravo skriveni porez ili taksa, koji ne ubira država već konkretno udruženje. Propisivanje obavezne članarine je suprotno principu slobode udruživanja”, piše u NALED-ovoj Sivoj knjizi.

Oni pozivaju ili na izmenu člana 10. Zakona o privrednim komorama i na dobrovoljnost članstva privrede u PKS ili na izmenu člana 33. zakona odnosno na ukidanje plaćanja članarine.

“Ako se u zakonu zadrži obaveza plaćanja članarine, onda član 33. treba izmeniti kako bi se uskladio sa članom 17. Stav 5. Zakona o budžetskom sistemu po kome se taksa (a na ovakav način definisana članarina odgovara definiciji takse) mora iskazati u apsolutnom iznosu, a ne kao procenat promenljive osnovice”, piše u Sivoj knjizi.

Prema važećem zakonu koji je usvojen 2015. godine članom Privredne komore Srbije postaje se praktično registracijom pravnog lica u APR-u. Svi privredni subjekti pristupaju po automatizmu ovoj komori, dok je članstvo preduzetnika kao fizičkih lica moguće preko udruženja preduzetnika, odnosno oni mogu biti kolektivno članovi, ali nemaju obavezu pojedinačnog članstva.

Ova odredba zakona počela je da se primenjuje početkom 2017. godine, bez obzira na to što je vraćanje obaveznosti članstva u PKS izazivalo negodovanje i dela privrede, ali i privrednih udruženja, poput NALED-a, ali i Saveta stranih investitora i Američke privredne komore.

Ministrov brat najglasniji protivnik

Zbog obaveznog članstva koje deo privrede doživljava kao ukidanje prava izbora, ovaj problem našao se svojevremeno i pred Ustavnim sudom. Ovom sudu upućeno je nekoliko inicijativa kao i predlog za utvrđivanje ustavnosti i zakonitosti, a najglasniji protivnici obaveznog članstva bili su tada Savo Manojlović, iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i Uroš Momirović, direktor kompanije Mona i brat aktuelnog ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića.

Mlađi Momirović tvrdio je tada da njegovoj kompaniji plaćanje članarine nije problem, već ne želi da bude ičiji član mimo svoje volje i odluke.

“Mi procenjujemo da to nije pravi zastupnik privrede, a s druge strane sama obaveza članstva nameće njima mogućnost da se uopšte ne obaziru na privredu, jer ako oni već imaju sve privrednike kao članove, bez obzira šta uradili, zašto bi se i trudili da budu bolji“, govorio je tada mlađi Momirović.

Manojlović je, pak, ukazivao na negativnu slobodu udruživanja, odnosno na pravo da se ne bude član ovakve vrste udruženja ako je ono konstruisano da bi štitilo privatne interese”.

Juna 2019. godine Ustavni sud je odbacio ove predloge i inicijative navodeći da obavezno članstvo u PKS nije u neskladu sa Ustavom garantovanim slobodama i pravima.

Podsećanja radi, izmenama Zakona o privrednim komorama obavezno članstvo u PKS je ukinuto 2013. godine, upravo zbog primedbi da je u pitanju nametnuta odluka i odsustvo mogućnosti izbora, da bi već dve godine kasnije, zbog insistiranja PKS-a odredba o obaveznosti vraćena u pomenuti propis.