Zbog čega se mešavine alkoholnih pića zovu kokteli?

List Vreme pisao je o alkoholnim koktelima, tačnije, o tome zbog čega se oni baš tako zovu.

„Koktel je engleska reč i u stvari znači ‘petlov rep’. Poznato je da se tim imenom nazivaju smešana alkoholna pića, uz dodatak specijalnih začina“, piše u listu Vreme.

Prema pisanju ovog lista, alkoholne mešavine su postojale još ranije, ali nazvane su koktelima tek 1776. godine u maloj krčmi u Njujorku.

Ova kafanica bila je nadaleko poznata po mešavini raznih likera, koju je svakodnevno pravila kelnerica Besi. Ona je ovoj mešavini, koju su posebno voleli američki i francuski oficiri, nadenula ime „Besina mešavina“.

Međutim, kako piše u listu Vreme, iako najpoznatiji, ovo nije bio jedini specijalitet u krčmi. Sa druge strane, u krčmi su pekli petlove na ražnju, a kako bi ljudima dala do znanja da određenih dana ima pečenih petlova, Besi je stavljala perje iz njihovih repova u čaše, iste onakve u kojima je pravila svoju mešavinu.

Jednog dana, francuski oficir je ušao u krčmu i naručio mešavinu sledećim rečima:“Dajte mi jednu mešavinu tih petlovih repova“, a to je ostalim gostima bilo toliko zanimljivo, da ovo piće nadalje više nije nazivano „Besinom mešavinom“, već „koktelom“.

„To se ime raširilo velikom brzinom i uskoro čitava Amerika nije drugo upotrebljavala. Što se Evrope tiče, u njoj se ovo ime odomaćilo tek u dvadesetom veku“, objašnjeno je u listu Vreme.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

U listu Pravda na današnji dan 1940. godine našao se tekst o tome kako je nemački naučnik Harkins pokušavao da odgonetne kojom profesijom se bave najučtiviji ljudi.

Kako piše list Pravda, ovaj poduhvat nije bio nimalo lak i trajao je prilično dugo.

„Dr Harkins napisao je nekoliko hiljada pisama ljudima raznih profesija i u tim pismima im postavio razna pitanja. Iz primljenih odgovora mogao je da zaključi koja profesija važi kao najučtivija“, objašnjava list Pravda.

Pisma je uputio ljudima iz najrazličitijih profesija – lekarima, profesorima, advokatima, činovnicima, oficirima, sudijama, glumcima, zanatlijama, trgovcima i radnicima.

Mnogi od njih mu nisu ni odgovorili, i takvi ljudi su za Harkinsa odmah obeleženi kao neljubazni.

Rezultati ovog eksperimenta pokazali su da su poslanici najneučtiviji, jer je samo jedan od pet njih odgovorio na pismo naučnika.

Sa druge strane, najljubazniji su profesori i trgovci, jer je svaki od njih odgovorio na pismo.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“