Zbog čega se učenički domovi vikendom pretvaraju u hostele?

Ona kaže da je od jednog đaka čula kako maltene svakog petka u ranim jutarnjim satima mora da se iseli iz svoje soba, da isprazni orman sa stvarima i da se prebaci u sobu u kojoj je neki krevet slobodan, ako neko od učenika tog vikenda ide kući.

Razlog je što se, kako tvrdi, deo soba izdaje turistima za vikend, zbog čega neka deca u petak ujutru izlaze iz svog smeštaja i vraćaju se tek u nedelju popodne.

– Ukoliko učenik ide u školu pre podne, on praktično mora pre škole da ustane i preseli sve svoje stvari, a u svoju sobu može da vrati u nedelju popodne. Oni su platili smeštaj 8.000 dinara za ceo mesec. Ima dece koja nisu u mogućnosti da svakog vikenda idu kući i zaista je strašno što ih tako seljakaju. Dve učenice su morale za 1. maj da spavaju kod drugarica, jer su sportistkinje i imale su treninge, pa nisu mogle da odu kući za praznike – kaže sagovornica Danasa.

S druge strane, Saša Rokvić, direktor Doma učenika srednjih škola „Patrijarh Pavle“ za Danas kaže da Dom ima saglasnost Ministarstva prosvete za bavljenje dodatnom delatnošću hostela i da je hostel registrovan u Privrednom sudu.

– Svaki roditelj je prilikom upisa đaka u našu ustanovu potpisao ugovor u kome piše da dom ima registrovan hostel i da se sobe koriste za smeštaj gostiju vikendom, od petka u 12 sati do nedelje u 15 sati. Ne dašava se da decu premeštamo svakog vikenda. Mi upravo želimo na ovaj način da ih zadržimo u domu. Vikendom i inače više od polovine doma bude prazno jer deca, posebno ona koja žive do 100 kilometara udaljena od Beograda, idu svojim kućama. Ako je, recimo, u sobi smešteno četiri učenika, a dva su otišla kući, ne možemo na njihova mesta da smestimo dva gosta, zbog čega se neka dece prebace da bismo obezbedili 10 do 15 praznih soba – pojašnjava Rokvić, uz napomenu da dom ne iseljava sve đake, sem državnim praznikom i za vreme raspusta.

On nam je poslao i skeniran ugovor koji se potpisuje sa roditeljima, a u kome piše da „dom nema nikakvih obaveza prema učeniku za vreme raspusta i neradnih dana utvrđenih kalendarom obrazovno-vaspitnog rada za srednje škole, za tekuću školsku godinu“.

U Ugovoru stoji i da „dom zadržava pravo da za vreme vikenda, praznika i raspusta koristi učeničke sobe za smeštaj gostiju (sportista, organozovanih grupa, za održavanje seminara i drugo), na način da se time ne remeti redovan život i rad učenika koji u tom periodu ostaju u domu, a uz saglasnost Ministarstva prosvete. Dom utvrđuje da je vreme vikenda od petka u 12 časova, do nedelje u 15 časova“, piše u ugovoru.

Rokvićevu tvrdnju da je ovakva praksa prisutna poslednjih petnaestak godina potvrđuju u još dva beogradska đačka doma, napominjući da na ovaj način ustanove stiču sopstvene prihode koji su im neophodni za unapređenje kvaliteta rada.

I sam Rokvić nabraja da se od dodatno zarađenog novca omogućuje đacima da imaju besplatan internet u domu, da koriste sportske terene i bazen, organizuju im besplatne izlete i druge aktivnosti.

Napominje da su u domu smešteni odlični đaci koji su iz porodica na niskim primanjima, zbog čega imaju prednost pri upisu.

Roditelji učestvuju u ceni smeštaja i ishrane sa 8.000 dinara mesečno, dok ostatak do ekonomske cene od oko 27.000 dinara dotira Ministarstvo.

Dodatna sredstva, kako kaže Rokvić, ulažu se i za poboljšanje ishrane učenika, jer za 70 dinara, koliko recimo dobiju za doručak od države, ne može da se kupi ni pogačica.

Zakon o učeničkom i studentskom standardu dozvoljava domovima da imaju proširenu delatnost i da na ovaj način stiču sopstvena sredstva.

„Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji njene osnovne delatnosti, uz saglasnost osnivača. U okviru svoje delatnosti, radi korišćenja slobodnih kapaciteta, ustanova može pružati usluge trećim licima“, kaže zakon, koji predviđa i se unapređivanja obavljanja delatnosti učeničkog i studentskog standarda koriste i sopstvenih prihodi.

Bezbednost

Saša Rokvić kaže da su, budući na poziciju Doma i njegovu blizinu Hali Pionir, gosti hotela najčešće sportske ekipe tinejdžera, uzrasta do 18 godina. Upitan kakva je bezbednost ako ulaze ljudi sa strane, kaže da dom ima angažovano profesionalno obezbeđenje koje kontroliše svaki ulazak, bilo da je reč o učenicima, zaposlenim ili gostima. Sada imaju ručni detektor metala, a planiraju da kupe i KD vrata, od sopstvenih prihoda.

Nakon tragedije koja se desila u OŠ „Vladislav Ribnikar“ formiran je poseban krizni tim, u kome su predstavnici policije, lokalne samouprave, psiholozi, pedagozi i profesionalno obezbeđenje, a vaspitači sa decom sprovode pojačan vaspitni rad, kako bi se na vreme uočilo da li neki od učenika imaju probleme i da bi im se pomoglo.