Zbog neopreznosti, ljudi u Srbiji gube život i na pružnim prelazima. Samo u prethodnih nekoliko dana dve osobe su tako poginule. Nenad Stanisavljević iz Infrastukture železnice Srbije ističe za RTS da je samo za godinu i po dana 28 pešaka poginulo prilikom stajanja, kretanja po pruzi i u pokušaju da je pređu van obeleženih prelaza. Ukazuje na to da u Srbiji nema više neobeleženih prelaza.
Najnoviji tragični slučaj dogodio se na pružnom prelazu između stanica Valjevo i Divci, na barskoj pruzi, kada je poginula ženska osoba. Na nju je naleteo putnički voz dok je pokušavala da pređe prugu u trenutku kada su branici bili spušteni. Svi uređaji na putnom prelazu su u trenutku nesreće bili ispravni i redovno radili, što je potvrđeno i na video-snimku sa nadzornih kamera na tom mestu.
Nenad Stanisavljević iz Infrastukture železnice Srbije kaže da se na snimku uočava da nastradala nije obratila pažnju na voz koji dolazi.
„Na tom delu pruge prema Baru vozovi su se ranije kretali 30-40 kilometara na čas pa su ljudi računali da imaju vremena da se sklone, ali ta deonica je rekonstruisana i vozovi razvijaju brzinu od 100 kilometara na čas“, ističe Stanisavljević, za RTS.
Ukazuje na to da u takvom sluaju ne pomaže nikakva trenutna reakcija mašinovođe budući da je zaustavni put kompozicije oko hiljadu metara.
Stanisavljević dodaje da taj slučaj na pruzi Beograd–Bar kod Valjeva pokazuje da nikakve tehničke mere ne mogu sačuvati život ako ljudi ne poštuju propise.
Navodi da se dešavalo se i ljudi neoprezno izlete na prugu, da imaju slušalice u ušima i ne čuju da dolazi voz.
„Slične greške prave i vozači koji svojim vozilima zaobilaze rampe, a na prelazima gde ih nema ne zaustavljaju se, ne obraćaju pažnju na to da li voz nailazi“, kaže Stanisavljević.
Kaže da je za godinu i po dana čak 28 pešaka poginulo prilikom stajanja ili kretanja po pruzi, u pokušaju da pređu prugu van obeleženih prelaza.
Sa druge strane, Stanisavljević ukazuje da u Srbiji nema neobeleženih prelaza.
Više od 500 savremenih prelaza, Srbija u evropskom proseku
Od oko dve hiljade pružnih prelaza u Srbiji, 25 odsto, odnosno nešto više od 500, obezbeđeno je rampama i savremenom opremom, kaže Stanisavljević.
Kako dodaje, svi ostali su obezbeđeni Andrijinim krstom i znakovima vertikalne drumske signalizacije.
Sa druge strane, smatra i da opremanje svih prelaza savremenom opremom ne bi podiglo nivo bezbednosti kao što pokazuje slučaj iz Valjeva.
„Po broju savremenih prelaza, Srbija je u evropskom proseku. Nijedna evropska i svetska železnička uprava nemaju sve prelaze obezbeđene rampama. Najviše imaju Francuska i Italija, 70-80 odsto, ali su neke razvijenije uprave na nivou 25-30 odsto.“
Pri 200 kilometara na čas reakcija ne postoji
Govoreći o vozu „Soko“, koji razvija brzinu od 200 kilometara na čas, Stanisavljević ukazuje da u tom slučaju ne postoji vreme za procenu da li možete preći prugu pre voza. Ni reakcija mašinovođe ni onog koji pokušava da pređe prugu gotovo da ne postoje.
„Kada ugledaju vozilo ili pešaka na pruzi, mašinovođe daju zvučnu signalizaciju, koče, pokušavaju da spreče nesreću, ali po pravilu, ni takva reakcija ne pomaže.“
Stanisavnjević kaže da je to posebna trauma za mašinovođu, koji da bi se vratio na posao, mora da prođe lekarske preglede.
Navodi da su predviđeni razgovori sa psihijatrima koji treba da utvrde da li mašinovođa sposoban da se posle takvih trauma vrati na posao.
Stanisavljević podseća da mobilna aplikacija „pružni prelazi“ upozorava vozače da se bliži ukrštanju puteva s vozom.
Na 100 do 300 metara aplikacija se zvučno oglašava da se približavate prelazu. Time bi trebalo da se poveća budnost vozača motornih vozila da obrate pažnju na prelaze, objašnjava Stanisavljević.
O obnovi pruge Beograd–Bar
Osvrnuvši se na probleme u saobraćaju na pruzi Beograd–Bar, Stanisavljević kaže da je bilo iskliznuća teretnog vagona zbog čega je na saobraćaj bio u zastoju dan i po, a bilo je i zastoja na teritoriji Crne Gore, kvarova lokomotiva.
Naglašava da je uzrok što barska pruga od izgradnje nije obnavljana.
„Ta pruga je jedan od projekata obnove na kome će se raditi. U toku su ispitivanja šta je sve potrebno uraditi da se pruga vrati u funkciju u punom kapacitetu, na projektovane brzine. To je višegodišnji posao imajući u vidu težinu terena i dužinu pruge“, ističe Stanisavljević.
Podseća da je prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji pre nekoliko godina bila 40 kilometara na čas. Intenzivno se gradi brza pruga od Novog Sada ka Subotici, a radiće se i brza pruga Beograd–Niš, čime se postiže i maksimalna bezbednost na pružnim prelazima.
Na pruzi Beograd – Novi Sad nema ukrštanja sa drumskim putevima, što će biti slučaj i sa prugom ka Subotici i Nišu, dodaje Stanisavljević.
Radovi na Koridoru 10 i obilaznica oko Niša
„Ključa deonica na Koridoru 10 je Beograd–Niš, koja će biti za brzine do 200 kilometara na čas. Završena je studija o uticaj na životnu sredinu, što je neophodni preduslov da se uđe u finansiranje tog projekta“, navodi Stanisavljević.
Prema njegovim rečima, procena je da će pedesetak odsto pruge biti predviđeno za brzine od 200 kilometara na čas, a planirano vreme putovanja je oko sat i po, za razliku od sadašnjih četiri do pet sati.
„Prva deonica koja će se raditi na toj pruzi je Stalać–Đunis, a do kraja godine treba da se započe sa radovima na još jednoj deonici na Koridoru 10 i to od Niša do Dimitrovgrada“.
Naglašava da je to jedina deonica na celom Koridoru 10 koja nije elektrificirana i da je jednokolosečna.
U okviru tih radova, gradiće se obilaznica oko Niša. Pruge koje idu kroz centar su velika opasnost za saobraćaj i otežavaju funkcionisanje grada. O obilaznici se priča već pedesetak godina, kaže Stanisavljević.
Dodaje da narednih dana treba da počne i izgradnja zgrade stanice „Beograd centar“, čime će se beogradski železnički čvor kompletno staviti u funkciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
