Foto: EPA/ VLADIMIR VETKINViše od 1.000 bivših rezervista iz Niša, Gadžinog Hana, Pirota, Babušnice i drugih krajeva Srbije koji su učestvovali u ratu na Kosovu i Metohiji 1999. godine tuži opštinu Kuršumlija zbog zaostalih ratnih dnevnica, potvrdio je za Danas Dejan Milošević, predsednik udruženja boraca Gvozdeni puk Srbije.
Prema podacima ovog i drugih boračkih urduženja, do danas, 22 godine kasnije, radne dnevnice nije naplatilo oko 150.000 učesnika rata na Kosovu.
“Krajnje je vreme da država reši ovaj problem. Greota je prema borcima koji su rizikovali život i glavu. Njih 20 odsto do sada je preminulo, a 30 odsto je obolelo. Mnogi nemaju hleba da jedu, nemaju novca da kupe lekove, žive u mraku i hladnoći jer im je struja isključena… Na njihovoj grbini zarađuju neki drugi – advokati, izvršitelji i ostali”, kaže za Danas Milošević.
Još jedna obmana na štetu boraca
Bivši rezervisti iz Niša i drugih opština u Srbiji najpre su tužili Ministarstvo odbrane i nadležne vojne pošte, zahtevajući da im priznaju pravo na isplatu zaostalih radnih dnevnica koje su, kao vid socijalne pomoći, prethodno primili rezervisti Kuršumlije i još šest nerazvijenih opština sa juga Srbije, a po Zaključku Vlade Srbije iz 2008, ali su ih vojne pošte odbile.
Rezervisti su se zbog toga žalili Upravnom sudu u Beogradu, koji je usvojio njihove žalbe, nakon čega su vojne pošte poništile prethodna rešenja o odbijanju zahteva za isplatu ratnih dnevnica i uputile ih da svoja prava ostvare pred nadležnim organima sedam lokalnih samouprava, čiji su građani primili dnevnice.
Tužbe rezervista su za sada stigle samo na adresu opštine Kuršumlija.
Upravni sud je, takođe, naložio da sedam lokalnih samouprava navedenih u Zaključku Vlade isplate sudske troškove u sporovima rezervista.
“Tužbe protiv opštine Kuršumlije ili bilo koje druge opštine su potpuno besmislene jer je ratne dnevnice borcima islaćivala Republika, odnosno Ministarstvo rada i socijalne politike, tako da su lokalne samouprave nenadležne. Rezultat tužbi neće biti isplata ratnih dnevnica bivšim rezervistima, već samo naknada troškova advokatima i izvršiteljima. Još jedna obmana”, kaže Dejan Milošević.
Milošević kaže da su bivši rezervisti iz Srbije prethodno tužili Ministarstvo odbrane zbog diskriminacije u odnosu na njihove kolege iz Kuršumlije i još šest opština, te da su viši i apelacioni sudovi u Srbiji masovno donosili presude u korist rezervista, nalažući da im se isplate zaostale ratne dnevnice.
On lično je, kaže, svedočio u hiljadu takvih sudskih sporova.
Uprkos presudama u korist bivših rezervista, oni nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, ali je država advokatima i izvršiteljima isplatila oko 200 miliona evra na ime naknade sudskih ili izvršiteljskih troškova.
“Tek nakon što su advokati i izvršitelji izmireni, Vrhovni kasacioni sud je 2019. doneo zaključak da diskriminacija ne zastareva, ali da dug za neiplaćene ratne dnevnice zastareva za tri godine, počevši od 2008, kada je donet Zaključak Vlade. Na taj način je stao na stranu bezakonja, jer je nedopustivo da njegovi zaključci važe retroaktivno. Iako takav zaključak nije obavezujući, sudije po Srbiji sude po njemu. Svako čuva svoje pozicije, pravda je manje važna”, kaže Milošević.
On kaže da je ratne dnevnice iz rata na Kosovu 1999. naplatilo oko 15.000 ljudi iz Topličkog okruga, po Zaključku Vlade iz 2008, kao i 5.000 preko sudskih presuda, donetih pre Zaključka.
Njegov kolega Dejan Veličković, predsednik udruženja boraca “Oko sokolovo”, precizira da su predlagali advokatima da spajaju tužbe za diskriminaciju u odnosu na borce Topličkog okruga i tužbe za naknadu nematerijalne štete, ali da ih oni “nisu poslušali”.
“Onda je stigao zaključak Vrhovnog kasacionog suda da je naplata nematerijalne štete zastarela posle tri godine, pa su samo advokati dobili naknadu sudskih troškova, a mi borci – ništa“, kaže on za Danas.
Veličković podseća da je pri Vladi Srbije bila formirana Radna grupa za rešenje ovog problema, ali da je rezultat njenog rada- nula.
„Mi smo Ani Brnabić, koja je priznala da ne zna odakle da počne u našem slučaju, predlagali konkretna rešenja, ali ona ih nije prihvatila. Uprkos obećanju da će problem biti rešen, borci su do danas ostali bez ratnih dnevnica. A tih 200 miliona evra, na ime trokova advokata i izvršitelja, moglo je da bude potrošeno na isplatu zaostalih ratnih dnevnica“, kaže Veličković.
Veličković i njegove kolege su bili spremni i na komprimise – vansudsko poravnanje ili isplate u ratama, ali nisu naišli na razumevanje vlasti.
Oni su 2008. i 2009. u znak protesta spavali u šatorima ispred kabineta predsednika Srbije i Vlade, ali je rezultat takođe izostao.
Da bi smirila situaciju, Vlada Srbije je 2008. donela Zaključak da se učesnicima rata na Kosovu 1999. iz Kuršumlije, Prokuplja, Blaca, Žitorađe, Doljevca, Bojnika i Lebana isplati socijalna pomoć, a da oni zauzvrat povuku tužbe.
Nove predstavke Strazburu zbog “nezakonitih” odluka Vrhovnog i Ustavnog suda
“Adresa na koju ratni vojni rezervisti treba da se obrate je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, a ne Kuršumlija ili bilo koja druga lokalna samouprava”, kaže za Danas advokat Srđan Aleksić, koji je zasstupao ili zastupa oko 40.000 rezervista koji su učestvovali u ratu na Kosovu 1999, a dnevnice im nisu isplaćene.
“Upravo pišem nove predstavke Evropskom sudu u Strazburu, u kojima tražimo da bivši rezervisti budu isplaćeni jer je Vrhovni kasacioni sud doneo nezakoniti zaključak o zastarelim potraživanjima ratnih dnevnica, iako je reč o diskriminaciji za koju zastarelost ne postoji, a Ustavni sud nezakonito potvrdio nezakoniti Zaključak Vrhovnog kasacionog suda”, rekao je on.
Aleksić je doado da je “dobio” svih 40.000 sučajeva koje je zastupao pred Višim i Apelacionim sudovima, po tužbama za diskriminaciju, ali da bivšim rezervistima zaostale ratne dnevnice nisu isplaćene zbog Zaključka Višeg kasacionog suda da su zastarele.
Opštinsko veće Kuršumije tužilo advokate
Opština Kuršumlija je nakon pristizanja tužbi bivših rezervista u kojima traže da im isplati ratne dnevnice, protiv pojedinih advokata iz Niša i drugih mesta podnela krivične prijave, kao i prijave Advokatskoj komori zbog kršenja kodeksa.
U Opštini Kuršumlija su precizirali da je Opštinsko veće donelo odluku o odbijanju zahteva rezervista, uz obrazloženje da Opština nema nikakve veze sa tim isplatama.
Upravni sud je usvojio žalbe advokata rezervista zbog takve odluke Opštinskog veća, jer je, kako se navodi u obrazloženjima, “pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje”, te obavezalo Opštinu da tužiocu plati troškove postupka.
“U toku je više od 1.000 upravnih sporova radi poništaja odluke Veća. Ukoliko sud usvoji sve tužbe, budžet Opštine Kuršumlija biće u ozbiljnom problemu. Što je najgore, u ovim upravnim postupcima pred Opštinom Kuršumlija i upravnim sporovima pred Upravnim sudom, tužioci nemaju nikakvu korist, već samo advokati”, rekli su u lokalnoj samoupravi za Južne vesti.
Opština Kuršumlija do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanja Danasa koliki je iznos sredstava koji bi ona trebalo da isplati na ime naknade sudskih troškova nakon usvajanja žalbi bivših rezervista.
Javnost je ostala bez odgovora na pitanje da li je opština Kuršumlija već isplatila naknadu troškova nekih sudskih postupaka rezervista i u kom iznosu.
Opština nije odgovrila ni na naše pitanje protiv kojih advokata je Opštinsko veće podnelo krivične prijave i prijave Advokatskoj komori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
