Zbog čega su Srbija i Hrvatska u svetskom vrhu po upotrebi lekova za smirenje?

Šta stoji iza ove statistike, šta ona govori o mentalnom zdravlju nacije, i načinu prepisivanja lekova pitanja su o kojima smo razgovarali sa dr Aleksandrom Medarevićem, specijalistom socijalne medicine, koji je nedavno objavio rad o prometu i potrošnji antidepresiva i benzodiazepina u Srbiji od 2006. do 2019, i dr Nađom Marić Bojović, spec. psihijatrije i rukovoditeljkom Službe za naučno istraživačku delatnost Instituta za mentalno zdravlje.

„Anestezirani“ građani

Oslanjajući se na podatke Agencije za lekove dr Medarević je analizirao promet i potrošnju antidepresiva i benzodiazepina u Srbiji (okvir).

Ova druga grupa lekova zabeležila je povećanu potrošnju za 30 odsto u posmatranom periodu.

Istovremeno, analiza objavljena u Lansetu prošle godine koja se bavila upotrebom psihotropnih lekova u 65 zemalja sveta navodi da se Srbija (uz Hrvatsku) nalazi u vrhu po upotrebi benzodiazepina.

Autori pomenute analize konstatuje da iako se socioekonomska nestabilnost obično uzima kao objašnjenje za veliku upotrebu benzodiazepina na Balkanu, politička i ekonomska previranja ne mogu biti jedino objašnjenje posebno ako se pogledaju države kao što su Jordan ili Egipat, koje iako su obeležili nemiri nemaju raširenu upotrebu ovih lekova.

Istovremeno i dr Medarević i dr Marić Bojović ukazuju na činjenicu da je u mnogim zemljama sveta rast upotrebe antidepresiva bio praćen padom upotrebe benzodijazepina.

Srbija je u ovom pogledu međutim izuzetak.

Aleksandar Medarević kaže da što se tiče korišćenja benzodiazepina u Evropi slika je šarolika.

Tako na jednoj strani stoje države poput Italije, u kojima se skoro uopšte ne koriste, a na drugoj Hrvatska ili Srbija, gde je upotreba ovih lekova iznad evropskog proseka.

Dr Medarević smatra da razloge za to treba tražiti i u demografija.

– Starost je važan činilac, jer je primećeno da je među starijima korišćenje benzodijazepina veće nego u opštoj populaciji. Benzodijazepini imaju više terapijiskih primena, uključujići pripremu za anesteziju, hipnotični, sedativni efekat, a poslednje studije govore da imaju povoljan efekat na regulaciju krvnog pritiska – navodi dr Medarević.

S druge strane, dr Nađa Marić Bojović kaže da je raširena upotreba benzodiazepina posledica mnogih faktora od regulative, koja nije usklađena sa preporukama međunarodnih tela, do problematičnih načina na koje se do ovih lekova dolazi, uključujući i činjenicu da pojedine apoteke daju benzodiazepine bez recepta iako to ne bi smelo.

-Već tri decenije je prošlo od kako je data jasna preporuka Svetske zdravstvene organizacije da se benzodijazepini koriste kratko, najviše dve do četiri nedelje, posle čega ih treba prekinuti. Međutim, u važećoj listi lekova koji se izdaju na teret RFZO odobreno je da benzodijazepine može da propisuje lekar opšte prakse čak tri meseca u kontinuitetu. Ova odredba postoji skoro dvadesetak godina. To znači da sama regulativa ne usmerava na kratkotrajno i bezbedno propisivanje ovih lekova, i da je važno da se što pre izmeni jer će bez toga teško moći da se obuzda prekomerna i štetna upotreba benzodijazepina u našoj zemlji – navodi sagovornica Danasa.

Osvrćući se na činjenicu da među 65 analizirnaih država sveta Srbija prednjači po upotrebi benzodiazepina sagovornica Danasa kaže da su to „zabrinjavajući pokazatelji koji su odgovornost svih nas“.

-Zašto je tako visok procenat stanovništva pred izazovima posegao za dugotrajnom sedacijom (“anestezijom”), umesto da se aktivnije suoči sa izazovima, da traži zdravije načine da prevlada teškoće i da iz toga izađe bogatiji za važno životno iskustvo – to je pitanje koje u dobroj meri prevazilazi medicinski okvir. Ipak, ova činjenica ne umanjuje značaj, mesto i hitnost predloženih intervencija u zdravstvenom sektoru – kaže Danasova sagovornica.

Antidepresivi nisu uvek rešenje

Pored rasta potrošnje benzodiazepina, u Srbiji je od 2006. do 2019. rasla i potrošnja antidepresive. I pored ovog rasta ona je i dalje bila manja nego u mnogim drugim zemljama.

Dr Medarević kaže za Danas da promet antidepresiva u Evropi jako varira, da je najmanji u Rusiji a najveći u Velikoj Britaniji, te da je u ovom pogledu Srbija slična Hrvatskoj.

On u svom radu takođe konstatuje da je upotreba antidepresiva rasla svuda u svetu ali da je uvećanje prometa u Srbiji sa prosečnim godišnjim rastom od 11,8 odsto, veće od prosečne godišnje stope rasta od 3,5 odsto na svetskom nivou.

Upitan o razlozima ovog rasta dr Medarević kaže da je upotreba antidepresiva rezultat brojnih faktora.

-Izdvajaju se nasledni faktori i faktori sredina, ali i prepisivačka praksa, individualne preferencije lekara i sklonosti pojedinaca da traže stručnu pomoć i biraju lekove zarad drugih oblika terapije. Dok preporuke naglašavaju kratkotrajno korišćenje benzodijazepina, kriterijumi za prestanak terapije antidepresivima nisu toliko jasni – navodi dr Medarević.

Dr Nađa Marić Bojović takođe ukazuje na činjenicu da se antidepresivi često i godinama prepisuju.

-Lekovi iz grupe antidepresiva postoje preko 60 godina, ali starije generacije lekova pacijenti su često loše tolerisali – imali su mnoga neželjena dejstva. Nove generacije antidepresiva, koje su u Srbiji registrovane i široko su dostupne poslednjih 10-15 godina (između ostalog redukovana je i cena) pacijenti lakše podnose, a lekari ih propisuju za sve širi spektar indikacija, na neodređeno vreme (godinama) – kaže dr Marić Bojović, dodajući da to ne znači da novije generacije antidepresiva nemaju neželjena dejstva.

Kao primer široke upotrebe sagovornica Danasa navodi slučaj jednog antidepresiva za koji se pre 15-ak godina navodilo da ako počne da se upotrebljava odmah nakon infarkta miokarda, i to kod osoba koje prethodno nisu imale psihijatrijske smetnje, značajno poveća preživljavanje u narednoj godini.

-Dosta je bilo uloženo u kampanje da se ova informacija proširi i u svetu i kod nas, ali mnogo manje je bilo rada na tome da se lekari obuče da tačno postave dijagnozu ili kako i kada da prekinu lek. Takve okolnosti doprinose da kriva raste, ali učestalost propisivanja u Evropi i dalje varira od zemlje do zemlje, jer su u pitanju veoma različiti faktori koji utiču na krivu – kaže sagovornica Danasa.

Ona ističe da „ne treba insistirati da se rast upotrebe antidepresiva u Srbiji nastavi“, te da je mnogo važnije da Srbija ima više specijalista koji se bave mentalnim zdravljem i koji bi imali vremena da se posvete pacijentima.

-Depresivni i anksiozni poremećaji su širok pojam i za njihovo lečenje se preporučuje kombinacija više metoda i antidepresiv nije uvek neophodan. Međutim, propisati lek (farmakološki pristup) je često brži put, jer većina nefarmakoloških metoda zahteva vreme i posvećenost stručnjaka, a njih nema dovoljno. Obezbediti dovoljno vremena za rad psihijatara i svih saradnika koji rade u službama za zašititu mentalnog zdravlja… – to je nešto na čemu treba svi da insisitramo. Tu situacija u Srbiji treba hitno da se poboljša. Umesto da se značajno povećava upotreba psihofarmaka, za očuvanje mentalnog zdravlja mora da se ulaže u jačanje stručnog kadra i u širenje mreže centara za zaštitu mentalnog zdravlja, u jačanje porodice i društva u celini – zaključuje dr Marić Bojović.

Statistika

Potrošnja antidepresiva i benzodiazepina izražava se kroz definisane dnevne doze (DDD) na 1,000 stanovnika dnevno (TID). „Ova statistička vrednost sugeriše koliko je stanovnika (od njih 1,000) koristilo određeni lek i koliko je bilo izloženo delovanju leka svakoga dana“, objašnjava dr Medarević. On je u svom radu pokazao da je potrošnja benzodiazepina porasla sa 94 DDD/TID u 2006. na 126 DDD/TID u 2019, dok je potrošnja antidepresiva u istom periodu porasla sa 8 DDD/TID nа 35 DDD/TID. „Obe grupe lekova se izdaju samo na recept. Zato ih stručno obučeni zdravstveni radnici, lekari opšte prakse, specijalisti i farmaceuti izdaju kada je to neophodno na osnovu medicine zasnovane na dokazima i stručnog iskustva. Važna poruka je da treba ohrabriti ljude da se u slučaju da prepoznaju probleme u svom zdravlju obrate stručnjacima bez straha“, kaže dr Medarević.