foto: Grad Novi SadIntenzivna urbanizacija i gradnja dovode do značajnog porasta temperature u Novom Sadu i odnosu na njegovu prirodnu okolinu, zaključak je profesora sa Prirodno-matematičkog fakulteta. Naime, najtopliji deo Novog Sada je naselje Grbavica koje je za čak osam stepeni Celzijusa toplije od prirodne sredine izvan grada.
Koliko su važne zelene površine u jednom gradu najbolje govore podaci merenja temperature sa novosadske urbane meteorološke mreže. Novoizgrađeni delovi grada poput Grbavice, delova Detelinare ili centra, tokom letnjih meseci “gore” okruženi betonom u ulicama u kojima često nema mesta niti za jedno drvo.
Kako kaže za Danas profesor Dragan Milošević sa Katedre za geoekologiju, ovaj višak toplote dovodi do veće potrošnje energije u gradu (za hlađenje) kao i do povećane hospitalizacije i smrtnosti stanovništva.
„Višak toplote u gradovima je opasan za ljudsko zdravlje i ekonomiju grada. Sa globalnim otopljavanjem i daljom urbanizacijom Novog Sada, ovaj problem će biti još izraženiji, osim ako ne krenemo da se njime bavimo i uspešno ga rešimo. Snižavanje visokih temperatura u gradovima je ozbiljan posao i on zahteva saradnju naučnika i lokalne uprave grada“, rekao je Milošević.
Rad ovog profesora, „Analiza temperaturne dinamike u lokalnim klimatskim zonama u Novom Sadu“, proistekao je iz njegovog doktorata i međunarodnog projekta URBAN-PATH koji su se bavili istraživanjem temperatura vazduha u glavnom gradu Vojvodine. Objavljen je u naučnom časopisu “Međunarodni časopis za biometeorologiju“, a merenja su trajala tri godine.
Naime, gradska klima se razlikuje od prirodne klime regiona u kom se grad nalazi. Zvanične meteorološke stanice hidrometeorološkog zavoda Srbije se uglavnom nalaze van gradova i podaci sa tih stanica često ne pokazuju pravu klimatsku sliku u gradu.
Zato je tim za istraživanje urbane klime sa PMF u Novom Sadu odlučio da razvije mrežu temperaturnih senzora u gradskim četvrtima Novog Sada. Na taj način dobili su precizne podatke o temperaturnim karakteristima ovog grada.
“Očekivanja su bila usmerena na uspešno instaliranje mreže temperaturnih senzora u Novom Sadu i kasniju detaljnu obradu podataka. Rezultati nas nisu iznenadili jer su ukazali upravo ono što smo i očekivali – najurbanizovanije gradske četrvrti su i najtoplije i imaju najviše temperature vazduha. Problem postoji i treba implementirati strategije za mitigaciju visokih gradskih temperatura”, nastavlja profesor.
Jedan od glavnih pokazatelja urbane klime je takozvano „urbano ostrvo toplote“ (UOT) koje ukazuje na postojanje više temperature vazduha u gradu u odnosu na njegovu prirodnu (seosku) okolinu. Te razlike mogu biti male, ali cesto i dosta visoke. Novosadska urbana meteorološka mreža sastoji se od 27 stanica raspoređenih po gradu.
Čekaju se donosioci odluka
“Prilikom nove izgradnje ili redizajna postojeće, moraju se ispoštovati principi klimatski svesnog i odgovornog urbanog planiranja. U prevodu, moramo da sagledamo situaciju na lokalu i da joj se prilagodimo pomoću raznih mera, kao sto su implementacija zelenih i plavih povrsina, izbor odgovarajućih materijala za gradnju, obezbeđivanje dovoljno resursa za brzu pomoć stanovništvu u toku toplotnih talasa. Mi ćemo nastaviti sa daljim radom na temu urbane klime i povezanih problema nadajući se da ce naše znanje i iskustvo biti prepoznato i od strane donosioca odluka, te da ćemo zajedno planirati zdravije i komfornije gradove u Srbiji”, zaključio je profesor.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
