Zbog klimatskih promena ljudi spavaju sve kraće

Povećanje temperature izazvano klimatskim promenama smanjuje vreme spavanja ljudi širom sveta, a problem će se znatno pogoršati do kraja veka ako čovečanstvo ne uspe da obuzda svoje emisije ugljen-dioksida, pokazalo je nedavno istraživanje objavljeno u časopisu One Earth.

Do ovog zaključka došao je tim istraživača, predvođen Kelton Minorom sa Univerziteta u Kopenhagenu. Oni su u periodu između 2015. i 2017. prikupljali podatke sa narukvica za praćenje spavanja koje je koristilo preko 47.000 ljudi u 68 zemalja.

Prikupljene podatke o spavanju su uporedili sa lokalnim podacima o vremenskim uslovima. Rezultati su pokazali da neuobičajeno vruće noći, one iznad 30 °C, uzrokuju da ljudi spavaju u proseku oko 14 minuta kraće.

Studija je otkrila da prosečan građanin sveta već sada gubi 44 sata sna godišnje. Ovaj gubitak sna povezan je sa činjenicom da ljudsko telo treba da se ohladi pre nego što zaspi, ali to postaje teže kada je previše vruće.

Kombinovanje podataka sa različitim klimatskim scenarijima pokazuje da bi do kraja 2099. vreme izgubljenog sna moglo da poraste na 50 do 58 sati godišnje. Verovatnoća da će spavanje trajati manje od optimalnih sedam sati takođe se povećava kako temperatura raste.

Pored toga, Kelton Minor i njegove kolege su uočili da su određene grupe ranjivije od ostalih, pa je efekat temperature na gubitak sna znatno veći za stanovnike zemalja sa nižim prihodima, kao i za starije osobe i žene.

Istraživanje pokazuje i da ljudi nisu promenili svoje svakodnevno ponašanje kako bi se izborili sa nedostatkom sna, odnosno izgubljene sate za odmor nisu uspeli da nadomeste dremanjem tokom dana. Ispitanici se takođe nisu adaptirali na sezonske vrućine to jest nije primećeno da lakše spavaju tokom tople noći na kraju leta nego početkom leta.

Rezultati studije bi trebalo da budu uvod u šire istraživanje o uslovima spavanja stanovništva koje živi u najtoplijim oblastima sveta, posebno u Africi, Centralnoj Americi i na Bliskom istoku, navodi se u radu. Ova tema bi pre svega trebalo da je u fokusu donosioca odluka i političara koji će biti odgovorni da gradovi i mesta stanovanja budu prilagođeni očekivanim porastima temperature.