Zbog lova ptica u vode Srbije godišnje dospe 5,5 tona olovne sačme

„Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana. Jednom kada se nađe u vodi, olovo lako ulazi u lanac ishrane i dospeva u riblja tkiva“, navedeno je u saopštenju.

Podseća se i da najveći postotak rečne ribe dolazi sa velikih šaranskih ribnjaka koji su ujedno i delovi lovišta, kao i da se slatkovodna riba u Srbiji uzgaja na površini od oko 13.000 hektara, od čega je većina ribnjaka u Vojvodini.

„Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi“, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.

Izvršni direktor DZPPS Milan Ružić kazao je i da se ptice močvarice poput labudova, gusaka i pataka hrane filtrirajući hranu sa dna i često pojedu olovnu sačmu koju zamene za kamenčiće koji su im potrebni za varenje hrane.

„Olovo ostaje u njihovim voljkama, ili se kroz svarenu hranu usvaja u organizmu, oštećuje im zdravlje i neretko se završava smrtnim ishodom“, rekao je Ružić.

U saopštenju se podseće da su vlade država širom Afrike, Evrope, Bliskog Istoka, Srednje Azije i Grenlanda 1996. godine usvojile medjunarodni Sporazum o očuvanju afričko–evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa (AEWA) koji, pored ostalog, predvidja zabranu korišćenja olovne sačme na vodenim staništima.

Srbija je AEWA sporazum usvojila i uredila posebnim zakonom u oktobru 2018. godine, ali, kako su naveli iz DZPPS, nije poznato da li su od tada preduzete bilo kakve mere za smanjenje ili sprečavanje korišćenja olovne sačme na našim vodama.

„Pozivamo građane na oprez, a proizvodjače ribe na zabranu korišćenja olovne sačme na ribnjacima na kojima se proizvodi hrana za ljudsku upotrebu. Naše zdravlje nema cenu, niti imamo rezervnu životnu sredinu od koje u potpunosti zavisi naš opstanak i blagostanje“, apelovali su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.