Mnoge zemlje širom sveta trpe najveću stopu inflacije u poslednjih nekoliko decenija, što je takođe pogodilo fakultete i njihove studente.
Zbog inflacije, fakulteti sada izdvajaju više novca kako bi platili za rad, hranu, energiju i druge komunalije. Kao rezultat toga, većina je morala da najavi povećanje školarine, što je uticalo na mnoge studente koji ne primaju finansijsku pomoć, posebno na one sa studentskim kreditima, javljaju iz Erudera.com, prve svetske platforme za pretragu obrazovanja koju podržava veštačka inteligencija.
Izveštaj Centra za obrazovanje i radnu snagu Univerziteta Džordžtaun otkrio je da su prosečne školarine, naknade, sobe i pansioni za studente koji još uvek nisu diplomirali porasle za 169 procenata između 1980. i 2020.
Broj srpskih studenata koji su odlučili da studiraju u SAD je u školskoj 2020-2021. godini neznatno opao u odnosu na prethodnu godinu.
Platforma za pretragu obrazovanja Erudera.com izveštava da je 927 srpskih studenata odabralo SAD kao svoju studijsku destinaciju do 2020/21. Taj broj predstavlja blagi pad od 117 studenata u odnosu na školsku 2019/20. godinu kada je na američke univerzitete bilo upisano 1.044 studenta iz Srbije. Do školske 2020/21. broj studenata sa Kosova opao je za 11 odsto.
Od 927 srpskih studenata koji su studirali u SAD tokom školske 2020/21. godine, 504 studenta je pohađalo osnovne programe, 303 diplomske, šest nediplomske, a 114 fakultativne praktične obuke (OPT).
Alma Miftari, predstavnica Erudere, izjavila je da bi visoka stopa inflacije mogla biti jedan od razloga za blagi pad broja srpskih studenata upisanih na američke univerzitete.
„Visoke cene dovode i do pada upisa. Usred pandemije virusa korona, upis na osnovne studije opao je za 6,6 odsto od jeseni 2019. do jeseni 2021. godine, što je rezultiralo neto gubitkom od milion studenata. Kao odgovor, fakulteti su smanjili platne spiskove, otpuštajući stotine hiljada nastavnika i drugog osoblja“, naglasila je Miftari.
Erudera dalje otkriva da bi studiranje u SAD moglo koštati međunarodne studente između 25.000 i 35.000 dolara godišnje na državnim univerzitetima, dok bi privatni koledži mogli da naplaćuju u proseku između 30.000 i 45.000 dolara.
Otprilike, SAD su generisale u proseku 32,5 miliona dolara od 927 srpskih studenata do prošle akademske godine ako se uzme da su potrošili gore navedene naknade (u proseku 35.000 dolara po učeniku).
Takođe je zabeležen pad broja studenata iz susednih zemalja koji studiraju u SAD. Do školske 2020/21. godine broj međunarodnih studenata iz Mađarske u SAD opao je za 10 odsto, Rumunije za 15 odsto, Bugarske za 15,5 odsto, Severne Makedonije za 21,5 odsto, Hrvatske za 16 odsto, BiH za 9 odsto, dok Crna Gora nije zabeležila pad.
S druge strane, američki studenti pohađaju visoko-obrazovne ustanove u Srbiji od školske 2003/04. Do 2017/18. Srbija je primila 150 studenata iz SAD, ali je, prema nedavnoj proceni, taj broj pao za 80 odsto, ostavljajući Srbiju samo sa 30 američkih studenata do 2019/20.
Izveštaj Open Doors 2021 o Međunarodnoj studentskoj razmeni otkrio je smanjenje broja međunarodnih studenata u Sjedinjenim Američkim Državama za 15 odsto tokom školske 2020/21. godine, na 914.000. Tada se smanjio broj studenata na svim akademskim nivoima.
Tokom školske 2019/2020. godine, približno 1.075.496 međunarodnih studenata bilo je upisano na američke univerzitete, što je najveći broj ikada.
Uzimajući u obzir da se očekuje da će stope nastaviti da rastu za 5 odsto godišnje, to znači da će za deset godina prosečna cena školarine na bilo kojoj četvorogodišnjoj instituciji biti preko 150.000 dolara, a predviđa se da će brojevi još više pasti u bliskoj budućnosti. To je u poređenju sa oko 88.000 dolara koliko ona danas iznosi.
Nekoliko univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta već je najavilo povećanje školarina, uključujući Univerzitet u Mičigenu i Univerzitet Rutgers.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.