Zbog pretnji u "kućnom pritvoru"

Mihailović nije precizirao o kakvoj se dojavi radi i od koga su je dobili, ali navodi da im je „izvor kome jako veruju rekao da se sprema nešto što nimalo nije dobro“, i to pre svega Babiću.

Od tada, već više od mesec dana, žive u kućnom pritvoru i u strahu za sopstvenu bezbednost, a prijatelji im donose hranu i lekove.

„U 21. veku mesec dana smo Bojan i ja u zatvoru. Zašto? U ime čega? To je najgore, jer ja sam u kolicima, jer moja bolest je takva da uopšte ne mogu da pomeram čitavo telo. Ja fizički propadam ovih mesec dana“, ukazao je Mihailović.

Kao da je nečiji cilj upravo to – fizički nauditi mom partneru i snimatelju „Ličnog stava“ Bojanu Babiću, i meni psihički, jer fizički nema kud više, ocenio Mihailović.

Nije prvi put da strahuju za svoj život, jer pretnje, kaže, dobijaju već dve godine u anonimnim komentarima na kanalu njihove emisije na Jutjubu, kao i putem Fejsbuka.

„Pretnje su uglavnom zbog moje emisije, ali i zbog činjenice da sam gej i da živim s partnerom koji snima i montira ‘Lični stav’. Zato što napadam crkvu, zato što nisam rusofil i zato što sam protiv Vučića. Ali to je samo jedan deo priče. Drugi deo priče je da šest godina radim u Savetu za borbu protiv korupcije i znam mnoge stvari, ne samo za vladajuću stranku. Dobijam pretnje i uvrede i od ljudi koji su danas opozicija“, navodi Mihailović.

Na desetine pretnji su, kaže on, prijavili policiji i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali, kako tvrdi, u MUP su im rekli da ne mogu da procesuiraju anonimne pretnje – zato što za tako nešto „nemaju para“.

Poslednju dojavu o tome da im se možda sprema fizički napad nisu zato ni hteli da prijave.

„Više ne prijavljujem policiji, naročito ne ovo, jer ovo je donekle uz ‘saglasnost’ ili uz saznanje policije. Ne vidim smisao da prijavljujem nekome ko zna za to i ne da mi policijsku zaštitu koju smo zatražili još avgusta 2015. godine“, ogorčen je Mihailović.

Najteže mu pada to što ne mogu ni da pretpostave do kada će biti zatvoreni u kući.

„Najviše me plaši to što ne vidim kraj. Da znam da će to trajati pola godine, pa da shvatim to kao zatvor, pa će proći. Ali ne. I što je najgore, ja pod lekovima za smirenje i za spavanje ne vidim kraj ni smisao“, ukazuje Mihailović.

On napominje da neće odustati i da nastavlja da radi i dovodi goste.

„Neću se povući, ali je pitanje koliko moje zdravlje može da izdrži. Prošle godine sam dvaput operisao tumor, i ponovo je izrastao na istom mestu, tako da me čeka i to. Sve ovo ostavlja posledice, hteo ja to da priznam ili ne“, navodi Mihailović.

Ni policija ni Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na pitanja Cenzolovke o tome koliko su prijava Mihailović i Babić podneli u protekle dve godine, kakvog su sadržaja pretnje bile, koliko slučajeva je procesuirano i sa kojim ishodom, kao i da li je istina da nije procesuirana nijedna anonimna pretnja i zašto.