Zbog smrti brata ubio prvog komšiju

Želeo sam da ga vidim, ali su mi rekli da ne idem i da će mi pozliti. Onda sam se uputio kući. Video sam dosta ljudi ispred kuće. Video sam i Asima kako leži na putu. Rekli su mi da je Milan krenuo prema gradu. Otišao sam za njim, opisao je Milorad Dragišić svoje viđenje događaja zbog kojih se njegovom rođenom bratu Milanu sudi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Milorad Dragišić je, odrekavši se svog zakonskog prava da ne svedoči protiv rođenog brata, rekao da je Milana sustigao nekih 200 metara od kuće. Prema njegovim rečima, Milan je imao automatsku pušku.

– Kada sam ga sustigao, ne sećam se tačno ni šta sam mu rekao. Molio sam ga, psovao, bilo je komešanja. Tek kada je došao i naš brat od strica, uspeli smo da mu otmemo pušku i da ga ubacimo u kola. Smestili smo ga u kuću i dali mu lekove za živce, naveo je Milorad Dragišić.

Milan je, naveo je njegov brat, u tom trenutku kada ga je ugledao bio prepariran, oduzet.

– Ko zna, da sam ja video telo brata u takvom stanju možda bih i ja uradio isto, kazao je Milorad Dragišić. On je insistirao da nije video svog brata kako puca iz automatskog oružja, ali nije negirao da je on ubio prvog komšiju.

– Rekli su mi ljudi da je Milan ubio Asima Kavaza, ali ja sa njim nikada o tome nisam pričao. Šta ima da se priča, kad se sve zna, naveo je.

Dragišić je posvedočio da su on i njegova porodica pre ubistva bili u vrlo dobrim odnosima sa porodicom Kavaz, koji su živeli u kući pored njihove.

– Sa Muhamedom, Asimovim sinom, bio sam nerazdvojan. Delili smo skoro sve. Čak i kada mi je nekoliko meseci pre ubistva poginuo otac, Muhamed je bio tu za mene, kazao je Dragišić, dodajući da su Kavazi nekoliko dana kasnije otišli u izbeglištvo.

Nakon njega svedočila je Jela Dragišić, snaja optuženog Milana i udovica pokojnog Dragana Dragišića. Na dan ubistva, ona je, zajedno sa decom sedela u dvorištvu porodične kuće.

– U jednom trenutku pojavio se Milan u nekom neopisivom stanju i rekao nam da je Dado poginuo. Nastao je haos, jauk, ne znam ni sama. Ja sam onda odvela decu u kuću i nisam izlazila. Posle sam čula da je Milan izašao. Milorad je otišao po njega i vratili su se dvadesetak minuta kasnije, kazala je Jela Dragišić. I ona je navela da je čula da je Milan ubio Asima Kavaza, ali da to nije videla. Dodala je da Milan Dragišić ostatak dana nije napuštao kuću.

Tužilaštvo za ratne zločine tereti Milana Dragišića da je 20. septembra 1992. godine ubio tri, a ranio dve osobe muslimanske veroispovesti. Prema optužnici, nakon što je saznao da mu je poginuo brat, Milan Dragišić je ispred svoje kuće automatskim oružjem ubio svog prvog komšiju Asima Kavaza. Potom je pucao na Asimovog sina Muhameda koji je pritrčao očevom telu. Iako ranjen, Muhamed je uspeo da pobegne u dvorište svoje kuće. Milan je, prema optužnici, nastavio dalje niz ulicu JNA kada je uočio Asmira Lemeša, na koga je otvorio vatru, ali je ovaj nepovređen pobegao. Potom je došao do kuće Šaćira Hujića, koji mu se, zbog toga što je čuo pucnjavu obratio: „Šta je bilo, da nije ko upao u Petrovac?“. Dragišić mu je na to odgovorio „Šta me pitaš? U mene je brat poginuo, a ti pitaš šta je bilo“, a potom u njegovom pravcu ispalio više metaka. Kako je Hujić pobegao u kuću, zadobio je samo povredu ruke.

Optužni akt navodi i da se Dragišić, u popodnevnim časovima istog dana, kolima dovezao do starog hotela „Grmeč“ u centru Bosanskog Petrovca, gde je automatskim oružjem ubio Safeta Terzića i Edina Zajkića, koji su u tom trenutku cirkularom sekli drva.

Nastavak 21. septembara

Suđenje Milanu Dragišiću za ratni zločin protiv civila je počelo u junu 2015. godine. Naredni glavni pretres zakazan je za 21. septembar.