Izdavanje državnog zemljišta u zakup unelo je mnogo zebnje u Zemljoradničku zadrugu u Kljajićevu, kod Sombora, jer je smanjenjem ekonomije dovedeno u pitanje funkcionisanje kolektiva sa 138 zaposlenih. Pošto je zemljišni posed smanjen sa 3.050 na 1.850 hektara, procenjuje se da je 40 odsto zaposlenih tehnološki višak, te da će to pitanje biti vrlo brzo aktuelizovano.
– Zadruga nije mogla da učestvuje na licitacijama za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, jer nije isplatila obaveze po zakupu za 550 hektara u 2007. godini. Učestvovali smo u nekorektnoj utakmici. Zemljište, koje smo i do tada obrađivali, uzeli smo u zakup po enormnoj ceni od 25.000 dinara po hektaru, a to nije moguće platiti. Svi razgovori sa predstavnicima vlasti na tome su se i završavali, pa smo ostali bez još 650 hektara, jer zbog duga nismo mogli da učestvujemo na licitaciji. To zemljište sada je izdato u zakup po početnoj ceni, jer su se učesnici tako dogovorili – kaže za Danas Dušan Milanko, direktor Zadruge.
On tvrdi da je trebalo drugačije postupati sa državnim poljoprivrednim zemljištem. Ovakvim licitiranjem razbija se kompleks, umanjuje efekat korišćenja njiva. Zadruga u Kljajićevu već godinama postiže vrhunske rezultate u poljoprivrednoj proizvodnji, a osim ratarstvom bavi se i svinjogojstvom. Kroz razna davanja Zadruga je više punila državnu kasu nego što će ona da ubere izdavanjem zemljišta u zakup. A pored svega, dodaje Milanko, trebalo je voditi računa i o zaposlenima u poljoprivrednim kolektivima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
