Zborno mesto za renomirane umetnike već 40 godina

Upravo zbog činjenice da je ova kolonija uspela da traje u kontinuitetu, ne menjajući koncepciju i obogaćujući svake godine svoj legat za po jedno delo umetnika koji su u njoj boravili, održan je i Okrugli sto na temu dalje prezentacije i mesta koje ovakav vid okupljanja i stvaranja ima u istoriji savremene umetnosti, na kome su govorili istoričari umetnosti, kustosi i autori iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

-Fenomen Prijepolja može se sagledati upravo kroz Umetničku koloniju „Mileševa“ koja je uspela da traje i postojaće i dalje jer je utemeljena u perspektivi kao opštejugoslovenska i internacionalna . Ova sredina je pokazala ambiciju da podigne renome i zahvaljujući tome ona je postala zborno mesto za brojne renomirane umetnike. Danas bih mogao da kažem, kao neko ko prati u kontinuitetu njen rad i ko je kao istoričar umetnosti učestvovao u njenom osnivanju, da kroz ovu koloniju nisu prošli samo oni umetnici koji u tom trenutku sigurno nisu imali ništa bitno da kažu, rekao je Đorđe Kadijević, dugogodišnji umetnički direktor Umetničke kolonije „Mileševa“. Dodajući da će legat ove kolonije iznenaditi mnoge iz impozantnijih kulturnih sredina, Kadijević je istakao da to govori „o duhu ovog grada, sredini koja daje impulse, sredini koja ima Mileševu kao civilizacijski spomenik“, ali i brojne probleme. „Uslovi za održavanje kontinuiteta kolonije nisu onakvi kakvi bi mi želeli da budu. Nisam jednom bio zabrinut da li ćemo opstati jer sam svedok da su se mnoge ugasile, da su nestajale galerije i domovi kulture. To odražava opštu regresiju kulturnog života naše sredine i mi smo naraštaj koji mora da izdrži duboku krizu. Mi ne znamo ko je danas najveći živi umetnik ali čak ni šta je umetnost. Moramo da tragamo za živim i aktuelnim jer svaki skup umetnika je herojsko delo“, naglasio je Kadijević.

Poslednjih šest godina umetnički direktor kolonije je Goran Čpajak, jedan od najznačajnijih vajara u svetu i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu koji je osvežio koncept i otvorio koloniju prema gradu, sa idejom da se napravi jedna asocijacija kolonija, da bi se što bolje koristili kapaciteti, pa je povezao prijepoljsku i kikindsku koloniju. On je naglasio da nije zabrinut za opstanak kolonije Mileševa i da će se njen karakter svakako menjati ali je najbitnije da je kontinuitet zadržan. Ono što sledi je preispitivanje novih trendova, a poslednjih godina akcenat je stavljen na skulpturu, pa je Prijepolje dobilo i pravu galeriju skulptura na otvorenom.

– Veoma je važno postaviti pitanje legata i kako ga tretirati i obraditi na ozbiljan i stručan način. Tako će legat kolonije biti adekvatno prezentiran, a sa stanovišta istorije umetnosti biće moguće odrediti mesto i značaj dela koja su nastajala tokom četiri decenije, naglasio je Čpajak.

Dr Rajka Bošković, viši kustos Muzeja moderne umetnosti u Beogradu istakla je prednosti stvaralaštva u kolonijama jer je, kako je kazala, muzej konzervirana i zaokružena celina, a kolonija je živi organizam i ona je ta koja po svojoj orijentaciji treba da daje sliku tokova savremene umetnosti. Jusuf Hadžifejzović, konceptualni umetnik iz Sarajeva i dugogodišnji član Saveta prijepoljske kolonije bio je vrlo direktan smatrajući da je „sve propalo ovde osim ove kolonije“ i zato je ona prava slika ovoga grada. No, on smatra da je loša situacija „podobna za umetnost“ i da sve nastaje na rubu propasti jer umetnost ima magičnu moć.