Foto: gradjevinarstvo.rsNa našoj planeti ima samo 2,7 odsto slatkih voda, a jedva nešto više od trećine je pijaća. Upravo zbog toga je od velike važnosti smanjenje zagađenja zdrave pijaće vode.
U Šapcu se o tome razmišljalo još krajem prošlog veka kada je doneta odluka o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Evropska unija, država Srbija i grad Šabac uložili su ogromna sredstva u realizaciji ovog projekta. Značajan doprinos dao je i JKP “Vodovod Šabac“.
Daniela Lovrin Gavrilović, direktorka JKP „Vodovod Šabac“ za Danas ističe da je Šabac, uz Sombor i Suboticu, jedini grad koji ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša, na primer, nemaju.
– Od aprila postrojenje radi u punom kapacitetu 365 dana u godini. Zahvaljujući postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Savu se uliva čista voda, čistija od reke. Postrojenje je u službi održavanja zdrave životne sredine i brige za generacije koja dolaze – kaže Lovrin Gavrilović.
Ovo postrojenje prikuplja svu otpadnu vodu koju građanstvo i privreda iskoriste i prečišćava je.
– Dnevno u ovo postrojenje „dođe“ 1.700 kubika te otpadne vode, i otprilike isto toliko kubika prerađene i čiste vode bude „uliveno“ u Savu. Umesto da se nešto manje od šest miliona kubika kanalizacione vode godišnje slije u Savu, reka uz koju živimo dobije vodu koja je čistija od nje – naglašava direktorka JKP „Vodovod Šabac“.
Ona dodaje da se sakupljanjem i preradom otpadnih voda čuvaju zemljište, bunari, flora i fauna, kao i rezerve zdrave pijaće vode. Od prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu godišnje se izdvoji pet hiljada tona mulja.
– Kada govorimo o postrojenju, važno je istaći da se radi o višefaznom projektu. Prva faza je završena i ona se odnosila na izgradnju linije za vodu sa elementima linije mulja kapaciteta 84.000 EKS, odnosno 84.000 prosečnih potrošača otpadne vode. Tokom radova na prvoj fazi rekonstruisan je i dograđen ulazni deo postrojenja, kao i izgradnja dela linije mulja sa obezvodnjavanjem – priča Lovrin Gavrilović.
Prema njenim rečima, druga faza biće započeta tokom ove godine i podrazumeva izgradnju kompletne linije mulja.
– Izgradnjom linije mulja iz mulja se izdvaja gas koji se kasnije koristi za proizvodnju električne energije koja će se upotrebiti za rad postrojenja. Rok za završetak ovih radova je 2019. godina – pojašnjava naša sagovornica.
Treća, poslednja faza, podrazumeva proširenje kapaciteta postrojenja do 126.000 EKS. Ukupna proračunata vrednost radova za kompletan završetak postrojenja iznosi 18,2 miliona evra.
Otpadne vode opasne po floru i faunu
Ukoliko se otpadne vode ne prečišćavaju, dolazi do rasta nutrijenata, odnosno azota i fosfora u vodotokovima. Povećano prisustvo ovih elemenata u slatkoj vodi izaziva degradiranje životne sredine i uništenja flore i faune.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
