Istine i zablude o Zdravitasu: Profesorka Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja odgovara na nedoumice dela javnosti

Zdravitas se, međutim, već dva meseca nalazi na meti kritika dela javnosti, a od početnog negodovanja nekih učitelja i nastavnika zbog novih administrativnih obaveza, preko zabrinutosti ko će imati uvid u podatke o učenicima, te da li je softver preplaćen, došlo se bezmalo do teorija zavere kako će se informacije o zdravstvenom stanju naše dece prodavati u inostranstvu.

Kako je nastao Zdravitas?

Ivana Milanović, redovna profesorka Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, koja je kao stručnjak uključena u realizaciju projekta Zdravitas, 2011. godine je odbranila doktorsku disertaciju upravo na temi Praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja.

U tom doktoratu su, između ostalog, analizirane baterije testova i modeli koji su se u tom momentu primenjivali u obrazovnim sistemima u svetu, kako bi se došlo do zaključka koji model bi bio primenjiv i prihvatljiv za škole u Srbiji, imajući u vidu i uslove u kojima se izvodi nastava fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Ova doktorska disertacija je bila povod da 2011. godine Ministarstvo prosvete u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja započne pilot projekat Uspostavljanje praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika osnovnoškolskog uzrasta u nastavi fizičkog vaspitanja, uz upotrebu modela koji se u doktoratu Ivane Milanović pokazao kao primenjiv za naše škole.

– Odluka je bila da se krene sa praćenjem onih parametara na osnovu kojih se na indirektan način može utvrditi kakvo je optimalno zdravlje učenika, u smislu rasta i razvoja. Tu mislim na merenje visine i telesne mase, na osnovu čega se izračunava indeks telesne mase, čime se indirektno, procenjuje masna komponenta telesne kompozicije. Sva istraživanja koja su rađena i svetu i u našoj zemlji govore da je gojaznost, kao uzrok mnogobrojnih zdravstvenih problema, prisutna ne samo u odraslom, nego i u mlađem uzrastu, kod dece i mladih – kaže Milanović za Danas.

Identična testiranja koja su tada rađena predviđena su i Zdravitasom.

Koje testove rade đaci?

– Tokom četvorogodišnjeg pilot istraživanja korišćena je baterija testova kojom se prati kadiorespiratorna izdržljivost (procena aerobnog kapaciteta) zato što je to jedna od najvažnijih sposobnosti za svakodnevno funkcionisanje čoveka i sva naučna istraživanja ukazuju da dobra kardiorespiratorna izdržljivost visoko korelira sa dobrom zdravstvenom i fizičkom formom. Osim toga, koriste se testovi za procenu mišićne snage i fleksibilnosti, koji takođe daju podatke o optimalnom rastu i razvoju dece i mladih. Naša baterija je uključila i test trčanje 4X10 metara za procenu agilnosti, jer smo smatrali da je nastavnicima potrebno da uoče i buduće sportske talente. Dobri rezultati na testu agilnosti upravo ukazuju na motorički talentovanu decu – navodi naša sagovornica.

Milanović dodaje da je sastavni deo pilot projekta bilo i nacionalno testiranje na reprezentativnom uzorku učenika, čijom analizom podataka su urađene prve nacionalne referentne vrednosti za osnovnoškolsku populaciju od trećeg do osmog razreda.

Projekat je iznedrio i prvi priručnik za osnovne škole, sa detaljnim uputstvima i pojašnjenjima za testiranje, uz date referentne vrednosti koje učenike klasifikuju u tri zone.

U priručniku je pojašnjeno da se testiranje ne koristi za ocenjivanje učenika već za njihovo praćenje i da služi kao motivacioni element kako bi se đaci tokom školske godine, ali i u svoje slobodno vreme bavili fizičkim aktivnostima i vežbanjem.

– Namera je bila i da učenici shvate da će, ako nešto rade po pitanju opšte fizičke forme, na narednom testiranju dobiti pozitivniji rezultat, a to onda znači da će vežbati sa još većom motivacijom. To je jedan kontinuirani vaspitno-obrazovni proces koji treba da sprovode nastavnici fizičkog vaspitanja sa kolegama iz drugih predmeta, što bi trebalo da rezultira time da učenici kad završe osnovnu školu budu fizički pismeni. A to znači da učenik ima dobre motoričke sposobnosti i određene motoričke veštine, kao i da poseduje teorijska znanja zašto to treba da radi, da ima motivaciju i pozitivan stav prema fizičkom vežbanju, što uopšte nije lako postići – kaže Milanović.

Sličan projekat usledio je i za srednje škole 2018. godine, u saradnji sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru koga je takođe sprovedeno nacionalno testiranje za srednjoškolsku populaciju i urađen Priručnik za praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika srednjih škola.

Kome je Zdravitas spas, a kome nova obaveze?

– Koleginica Snežana Radisavljević Janić, redovna profesorka sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu i ja smo od 2011. održali šest stručnih obuka za pripremu nastavnika za uvođenje ovog sistema koji je postao obavezan u programima nastave i učenja fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi 2017, a u gimnaziji 2018. godine. Većina nastavnika fizičkog vaspitanja je prošla te obuke i zbog toga su neki negodovali kada smo nedavno imali onlajn obuku, jer su rekli da o tome slušaju deset godina. Mi smo držali seminare koji su, naravno, bili dostupni i učiteljima, ali ih je, prema našoj evidenciji pohađao mali broj. Seminar stručnog usavršavanja smo vremenom nadograđivali, tako da smo u jednom trenutku, uz pomoć našeg kolege Dragana Mirkova, redovnog profesora Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu uradili M eksel svesku, koja je preteča Zdravitasa. Služila je za pripremu nastavnika za unos podataka, a oni su dobijali povratne informacije za učenike koliko je ta eksel sveska mogla da „pruži“ – navodi Milanović.

Ona napominje da su rezultate merenja i testiranja, otkako su postali obavezan deo programa učenja nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, učitelji i nastavnici unosili u svoje pedagoške sveske, ali se sada pokazalo da ih mnogi nisu sprovodili.

– Ako pitate moje kolege koji su radile sve što je bilo predviđeno i koje su pojedinačno računale i saopštavale povratne informacije svakom učeniku, njima je portal Zdravitas spas, a za one koji nisu ništa radili naravno da je ovo dodatni posao. Samim unosom podataka sa merenja i testiranja, softver automatski izbacuje individualni izveštaj za svakog učenika na osnovu referentnih vrednosti, sa preporukama šta bi on trebalo da uradi. Nastavnik dobija izveštaj sa savetima šta bi trebalo da uradi sa konkretnim učenikom, koji mu više služi kao podsetnik i olakšava mu posao. Treći izvešaj je za roditelja, sa preporukama kako da motiviše svoje dete ako je potrebno da nešto popravi po pitanju motoričkih sposobnosti – pojašnjava Milanović.

Ona dodaje da nastavnik dobija grupni izveštaj sa statističkim podacima na nivou odeljenja, što mu može poslužiti u pravljenju posebnog programa vežbanja sa orijentacijom na one motoričke sposobnosti koje treba unapređivati kod đaka u odeljenju.

Softver omogućuje da nastavnik svakog učenika prati do kraja osnovne škole (grafički prikaz će pokazivati šta se dešava sa njegovim rastom i razvojem), a prelaskom u srednju školu svi podaci će biti vidljivi profesorima fizičkog vaspitanja, koji nastavljaju praćenje.

Ovo je samo deo mogućnosti koji pruža softver, a ujedno i odgovor na dilemu zašto nije bilo moguće da se u elektronskom dnevniku predvidi unos podataka merenja i testiranja, prostim otvaranjem novih polja. Ideja jeste da se u budućnosti Zdravitas integriše u es-dnevnik.

Ivana Milanović napominje da su povratne informacije sistemske, napravljene na osnovu zona u kojima se učenici nalaze, spram rezultata merenja i testiranja, uzrasta i pola, ali da su sve poruke vrlo brižljivo oblikovane tako da nijedno dete ne bude diskriminisano.

– Čak i deca koja su u crvenoj zoni kada je na primer u pitanju telesni status dobijaju poruke da to nije ništa strašno, da moraju da se pokrenu, da je potrebno da se uključi stručni tim koji osim nastavnika, možda treba da čini i nutricionista, da pronađu podršku u svojoj okolini…Ceo sistem je zamišljen tako da, tamo gde ima problema, pokušamo da motivišemo i pokrenemo tu decu i ukažemo im na značaj fizičkog vežbanja.

Za učenike koji su u zelenoj zoni poruka je da su rezultati zadovoljavajući, ali da treba da nastave sa vežbanjem i da se posavetuju sa nastavnikom kojom bi sportskom ili fizičkom aktivnošću mogli da se bave u slobodno vreme, ako se do tada nisu bavili.Onaj ko je u žutoj zoni ima odlične rezultate i većina te dece se već bavi nekim sportom, a ako to nije slučaj, onda bi nastavnik trebalo da ih posavetuje kojim bi sportom mogli da se bave – ističe naša sagovornica.

Šta sa rezultatima testiranja i ko može da ih vidi?

Na pitanje kako komentariše podozrenje javnosti zbog centralizovanog prikupljanja podataka, ona kaže da nije dobro ako se sve dovodi u sumnju i ako ne postoji poverenje prema nijednoj državnoj instituciji.

– Svi mi koji smo deo projekta potpisali smo ugovore u kojima se obavezujemo da ćemo podatke koji se nalaze u Zdravitasu koristiti u skladu sa zakonom i u skladu sa svim merama zaštite podataka o ličnosti, o čemu jasno govori i saopštenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Svako ko bi pokušao da bilo šta uradi neprimerno, bio bi sigurno krivično odgovoran. Ne vidim razlog zašto bi to neko radio. Rukovalac portala je Ministarstvo prosvete, oni su odgovorni za podatke, kao i za podatke u es-dnevniku. Da li je neko iskoristio podatke iz es-dnevnika za nešto drugo? Postoje i drugi softveri, mnogo podataka je već digitalizovano u našoj zemlji – ističe Milanović.

Ona dodaje da će jedino nastavnici fizičkog vaspitanja moći da vide rezultate učenika sa njihovim imenima i prezimenima, dok će roditelju podaci za njegovo dete biti dostupni ako potpiše pristupnicu.

Uvid u rezultate neće imati čak ni razredne starešine, a administratorima baze podataka će biti vidljive samo brojke, pol i uzrast učenika.

– Po završetku nacionalnog testiranja, kada se portal zaključa, obavezni smo da uradimo analize i nacionalni izveštaj, za koji ćemo videti šta će pokazati. Nacionalna baza podataka će omogućiti da se revidiraju referentne vrednosti ukoliko bude potrebe za tim. Platforma je napravljena vrlo fleksibilno, tako da referentne vrednosti mogu da se koriguju, da se u budućnosti dodaju novi testovi jer naši stručnjaci prate sve naučne trendove po pitanju ove oblasti u svetu – kaže Milanović.

Dodaje da su pored nastavnika fizičkog vaspitanja, roditelji važan saveznik u ovoj priči.

Ukazuje i da će svaki nastavnik, na osnovu lekarskog izveštaja i razgovora sa roditeljima, imati pravo da odluči da li će testirati dete sa smetnjama u razvoju i kojoj meri, ili će mu biti izmerena samo masa i visina tela. Takva procena je ostavljena i nastavnicima koji rade u školama za decu sa smetnjama u razvoju.

– Imamo kontakte sa kolegama koji predaju u školama za decu sa smetnjama u razvoju. U jednoj školi, recimo, testiran je 41 učenik, neka deca su uradila sve testove, neka poneki. Sve je dato fleksibilno, verujemo nastavnicima i njihovoj proceni i ništa nije napravljeno da neko mora „obavezno“ da bude testiran – kaže Milanović.

Koja oprema je potrebna za Zdravitas?

To da škole nemaju odgovarajuću opremu za testiranje učenika bila je jedna od primedbi na Zdravitas, zbog čega Ministarstvo prosvete planira da raspiše javnu nabavku i obezbedi nastavnicima i učiteljima nepohodna sredstva za rad.

A šta školama treba?

– Za merenje telesne mase i visine su potrebni jedna vaga i visinomer. Ako ih škole nemaju pitanje je za direktore kako se radilo od kada je to postalo obavezni deo programa fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Za testiranje su potrebni štoperica, jedan blutut zvučnik ili cd-plejer, što škole imaju, stručnjače i klupica za test preklon u sedu, što je Fakultet u saradnji sa Srpskim savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta nudio nastavnicima još od početka uvođenja obaveznog testiranja– kaže Ivana Milanović.

Iskustva iz regiona

Srbija je među desetak država koje su uspele da uspostave nacionalni monitoring praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika. Mađarska je informacioni sistem uvela 2015. i nastavila da ga unapređuje, pa danas imaju i posebne baterije testova za decu sa smetnjama u razvoju.

Slovenija, takođe ima nacionalni monitoring sistem i sada uvodi mogućnost testiranja odrasle populacije na Fakultetu za sport u Ljubljani. U Hrvatskoj se, recimo, podaci merenja i testiranja unose u elektronski dnevnik, a razvoj softvera, sličan Zdravitasu, za praćenje morfoloških karakteristika se planira za narednu godinu.