Zdravko Grebo – odlazak revolucionara

„Zdravka Grebu upoznao sam 1968. godine u vreme studentskih demonstracija. Zdravko je bio jedan od vodećih lidera studentskog bunta u Sarajevu. Tada je postao poznat kao čovek koji se svim srcem bori za nove ideje, socijalnu pravdu i demokratiju i takav je ostao ceo svoj život. Zbog svoje upornosti i kritičkog mišljenja bio je i kažnjavan od strane tadašnjeg partijskog režima, ali se nikada nije predavao. Do kraja je ostao revolucionar“, kaže profesor Mirko Pejanović.

Bivši član Predsedništva BiH ističe da je Zdravko Grebo i u godinama koje su prethodile „agresivnom ratu protiv BiH“, kritički i otvoreno upozoravao na događaje koji su ugrožavali tu zemlju.

„Bio je lider ideja za građansko društvo, za prava svih u BiH, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost i zato je ovo težak gubitak za sve u akademskoj zajednici, gradu Sarajevu i BiH. Zdravko Grebo je bio redak čovek, redak naučni stvaralac, redak borac za ljudska prava i borac za postojanost države BiH“, kaže profesor Pejanović za DW.

On podseća da je Grebo tokom svog naučnog rada kao asistent i profesor na sarajevskom Pravnom fakultetu zaslužan za odgoj i edukaciju brojnih generacija pravnika.

„Ono što ga je krasilo to je bio njegov društveni angažman u demokratskoj javnosti BiH, naročito u civilnom društvu. Bio je čovek prepoznatljivog kritičkog mišljenja na šta su se oslanjale mnoge nevladine organizacije koje su se bavile zaštitom ljudskih prava“, ističe Pejanović.

Zdravko Grebo je osnivač sarajevskog radija ZID, medija koji je tokom rata promovisao i civlizacijske vrednosti glavnog grada BiH. Kao osnivač tog medija, Grebo je tokom rata uspostavljao kontakte i sa ljudima van BiH. Glavni urednik radija ZID u to vreme bio je Adi Sarajlić.

Zdravko Grebo i sarajevski ZID

„Mi smo razvijali jednu fantastičnu priču sa Nemačkom preko poznate slovenačke književnice Maruše Krese koja je tada živela i radila u Berlinu. Ona i Zdravko Grebo našli su se na istoj talasnoj dužini kao stari levičari i ’šesdesetosmaši’. Maruša Krese je preko svojih poznanstava prikupljala sredstva i dosta projekata smo zajedno uradili za podršku sarajevskim umetnicima i sarajevskoj sceni u vreme rata. A Radio ZID je, možda, bio i najveće životno delo Zdravka Grebe, jer je taj radio pomogao Sarajevu da ostane ’normalno’ u ratnim uslovima i dosledno civilizacijskim, građanskim vrednostima. Preko Radija ZID su mladi umetnici promovisali BiH i multikulturne vrednosti ove zemlje. Izdavali smo knjige, CD-ove, pravili izložbe, organizovali koncerte, radili smo neverovatne stvari s obzirom na činjenicu da smo bili potpuno opkoljeni četiri ratne godine“, kaže Sarajlić za DW.

Bosanskohercegovački režiser Dino Mustafić kaže da je Zdravko Grebo bio uzor časnog i principijelnog života.

„Svaki minut njegovog života bio je ispunjen punim smislom te ljudskim i humanističkim angažmanom za bolju zajednicu. Bio je ekspert u svojoj oblasti, fantastičan prijatelj, raja što bi mi rekli, i sigurno će svima nedostajati“, kaže Mustafić.

Zdavko Grebo: „Strah je prisutan javnoj sferi…“

Sredinom 2018. Godine, u intervjuu za Radiosarajevo.ba, Zdravko Grebo se prisetio studentskih demonstracija iz 1968. godine i govorio o političkoj, kulturnoj i moralnoj krizi današnje BiH. Ukazao je na siromaštvo, nezaposlenost i besperspektivnost u posleratnoj BiH i odlasku mladih iz te zemlje, te govorio o tome zašto se ljudi te zemlje ne bune.

„Šta bi mogao da bude odgovor? Možda još uvek ima trauma onoga što se naziva rat, iako je to što se dešavalo u BiH bilo mnogo gore od rata. Svako još uvek ima ličnu traumu. Možda će generacija koja će to znati iz priča i udžbenika moći drugačije da gleda. Strah je veoma prisutan u javnoj sferi, politici, medijima, sudstvu… Ljudi su ozbiljno uplašeni i svakako stoji ona parola ’Samo da ne puca’. Da, ljudi žive bedno, penzije su male, borci su bedni, ali mladi ljudi se ne bune“, kazao je Grebo u intervjuu za Radiosarajevo.

Zdravko Grebo rođen je 30. jula 1947. u Mostaru, a radio je kao redovni profesor na Pravnom fakultetu u Sarajevu. Bio je osnivač radija ZID, direktor Izdavačke kuće ZID, član Executive Board of Bosnian Peace Corps, direktor Pravnog centra FOD BiH i direktor međunarodnog postdiplomskog kursa „Evropske studije“ i osnivač Open Society Fund BiH. Dobitnik je Nagrade Evropskog kluba za mir i protiv rasizma i ksenofobije 1994, Ruzveltove medalje i nagrade Francuske legije časti.