Foto: BETAPHOTO/VLADA CRNE GORE/BOJANA ČUPIĆ/MOOd njega se puno očekivalo kada je kao nestranačka ličnost i uz podršku pokojnog vladike Amfilohija, na čelu liste „Za budućnost Crne Gore“, porazio DPS na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020.
Time je ušao u istoriju kao čovek koji je posle 30 godina vlasti srušio Mila Đukanovića.
Poredili su ga sa Vojislavom Koštunicom, a koaliciju koju je predvodio sa DOS.
Po svojoj prilici, njegova vlast će se završiti pre 2024. godine kako se nadao, a vlada koju predvodi verovatno će otići u „ropotarnicu istorije“ kao još jedno veliko razočaranje građana jedne od država na tlu SFRJ.
Mnogo veće razočaranje i od DOS.
O predsedniku Vlade Crne Gore Zdravku Krivokapiću je reč.
Na samom početku se videlo da mu neće biti lako.
Đukanović nije u suštini ni otišao s vlasti, pošto je predsednik države.
Vladajuća koalicija u Skupštini Crne Gore koju je predvodio imala je većinu od tek jednog poslanika i od prvog dana je bio na udaru.
Vlada je izabrana početkom decembra 2020. nakon višemesečnih pregovora.
Ubrzo je ostao bez podrške najvećeg člana svoje koalicije prosrpskog Demokratskog fronta.
Krivokapićeva vlada se našla u nesvakidašnjoj poziciji.
Veći kritičari i opozicija od same opozicije bile su stranke koje su deo vlasti.
Brzo je izgubio i naklonost Beograda, pre svega zbog nepotpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC, a ovdašnji tabloidi su ne samo njega već i njegovu porodicu provlačili kroz blato.
Od velikog borca za srpsku stvar skoro preko noći postao je „neprijatelj“ srpstva.
Pojedini njegovi ministri na svojim položajima su se snalazili kao „slonovi u staklarskoj radnji“, pa su pljuštali zahtevi za ostavkama, smene, interpelacije…
Kulminacija je dostignuta inicijativom potpredsednika Vlade Dritana Abazovića o obaranju ove i formiranju manjinske vlade, koju bi podržao i DPS.
Krivokapić je to nazvao izdajom.
Epilog bi trebalo da usledi 3. ili 4. februara, kada se očekuju tri vanredne sednice Skupštine Crne Gore, koja će raspravljati o smeni potpredsednika Dritana Abazovića i skraćenju mandata parlamenta, na zahtev Vlade, ali i o inicijativi Abazovićevog pokreta URA i 31 poslanika za smenu Krivokapićevog kabineta.
U međuvremenu će sigurno stići još neki zahtev Skupštini Crne Gore, a tamošnja politička situacija čini se više nego zamršena.
U Podgoricu 1. februara stiže američki izaslanik Gabrijel Eskobar, pa će nam možda biti jasnije šta se dešava.
Zdravko Krivokapić je rođen 1958. u Nikšiću. Redovni je profesor Mašinskog fakulteta u Podgorici.
Supruga s kojom ima petoro dece je takođe univerzitetski profesor. Najstarija kćerka je doktorirala, a njegovo troje dece je završilo postdiplomske studije, najmlađe je srednjoškolac.
Ima i dvoje unučadi, kojima će po svojoj prilici moći da posveti više vremena u narednom periodu. Bože zdravlja, biće i još unučadi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
