Zdravko Šotra: Miljenik publike

Film govori o dobro poznatoj velikoj neuzvraćenoj ljubavi književnika Laze Kostića i skoro trideset godina mlađe Lenke Dunđerski kojoj je i posvećena možda najlepša pesma napisana na srpskom jeziku. Šta će filmska kritika reći, videćemo. Ako ništa drugo sastav glumačke ekipe „zvuči“: Dejan Lutkić, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nebojša Dugalić, Joakim Tasić, Nela Mihailović, Srđan Timarov, Miodrag Krstović, Aleksandar Berček, Svetlana Bojković…

Neosporno je da ono što Zdravko Šotra radi publika voli da gleda, što potvrđuju rejtinzi. To se najbolje videlo na primeru filma „Zona Zamfirova“ (2002) kada je od tada relativno poznatog mladog glumca Vojina Ćetkovića i potpuno nepoznate glumice Katarine Radivojević, koji su glumili Maneta i Zone, napravio regionalne mega zvezde. Ovaj film je u bioskope vratio više od milion ljudi. Publika je volela i film „Šešir profesora Koste Vujuća“ iz 2012, a isto se dogodilo i sa TV serijama, koje je uradio prema romanima Milice Jakovljević, narodu poznatije kao Mir Jam: „Ranjeni orao“, Greh njene majke“ i „Nepobedivo srce“. Nisu loše, barem kod publike, prošli ni njegovi raniji filmovi: Igmanski marš (1983), „Braća po materi (1988) i „Boj na Kosovu“ (1989). U čemu je ključ Šotrinog uspeha teško je reći, uglavnom uspeo je da od svog imena napravi „brend“.

Neosporno je jedno: Šotra je imao od koga da uči zanat i da bude svedok zlatnog doba dramskog programa Televizije Beograd od 1965. do 1975. godine. Upravo o tom vremenu piše i glumica Dušica Žegarac u knjizi „Kao na filmu“: „Domaći dramski program se ni po čemu nije razlikovao od strane produkcije i to je bilo nešto što nikoga nije čudilo, naprotiv, visoki standardi i kvalitet su se podrazumevali. Od autora se očekivalo da svoj deo posla obave što bolje, i oni su se sa entuzijazmom i ambicijom upuštali u posao pravljenja umetnosti za medij koji se zvao televizija“. Da li je Šotra tome ostao dosledan, nezahvalno je reći. Rođen je 1933, a ne smemo zaboraviti ni to da je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Zaposlen na Televiziji Beograd gotovo od njenog osnivanja, gde je tokom sedamdesetih režirao čuvenu šou emisiju „Obraz uz obraz“ sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić, koji je bio mega jugoslovenski TV hit.