Čije zdravlje može da bude ugroženo u narednim danima i zašto je Batut vreme okarakterisao kao potencijalno opasno?

Prema prognozi vremena, temperature vazduha će biti ispod nule, posebno jutarne, do sledeće nedelje, u Beogradu se očekuju i ispod 10 stepeni Celzijusovih, o čemu je Danas pisao, a lekari upozoravaju građane da se adekvatno pripreme za nastupajući period.

Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg u penziji, kaže za Danas da ljudi koji su kompletno zdravi mogu nepovoljno da reaguju na aktuelnu vremensku situaciju.

Zdravlje (ni)je ugroženo

„Osobe koje nemaju nijedan zdravstveni problem teže se adaptiraju na ovakvo vreme, baš kao i na velike vrućine leti. To je, međutim, izraženije kod pacijenata koji boluju od bolesti kardiovaskularnog sistema i hipertenzije. Hladnoća utiče na krvne sudove u organizmu. Na promenu vremenskih prilika naš organizam automatski reaguje. U ovom slučaju se krvni sudovi sužavaju i na taj način se organizam štiti od gubitka toplote. Prilikom sužavanja krvnih sudova može doći do skoka krvnog pritiska“, objašnjava Ristić.

Prema njegovim rečima, pacijenti koji boluju od hipertenzije trebalo bi da prate svoje stanje, ali i na pogoršanje da se jave svom lekaru. Najbolje je, dodaje, da pri ekstremnim hladnoćama ne borave napolju, ako baš ne moraju.

„A ako izlaze, neka se pripreme, da ne bi došlo do ubrzanja pulsa, sniženja ili povećanja pritiska. Dovoljno je da se adekvatno obuku i uzimaju redovno svoju propisanu terapiju“, svavetuje on.

Kako dodaje, osim obolelih, od hladnoće bi trebalo svi da se zaštite, ali i da:

„Povremeno urade laboratorijske analize, prekontrolišu nivo šećera u krvi, nose holter pritiska 24 sata, ali i da urade druge analize čiji bi rezultati mogli da ukažu na neki od zdravstvenih problema. Sve manje se kontrolišemo jer je sve teže i teže doći do lekara i sestara u ovakvom zdravstvenom sistemu“, završio je on.

Istovremeno, prema procenama Institutaa za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, prоgnоzirаnе vrеdnоsti minimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа bićе u kаtеgоriјi pоtеnciјаlnо оpаsnе pојаvе sutra i prekosutra, 10. i 11. јаnuаrа, nа vеćini tеritоriје Srbiје.

Kako je Batut u svojoj biometereološkoj prgonozi naveo, 12. januara u оvu каtеgоriјu spаdаćе minimаlnе dnеvnе tеmpеrаturе vаzduhа u dеlоvimа zаpаdnе, istоčnе i јugоistоčnе Srbiје, као i 13. јаnuаrа nа pоdručјu sеvеrnоbаčкоg i sеvеrnоbаnаtsкоg окrugа, као i nа istокu, јugоistокu i dеlоvimа cеntrаlnе i zаpаdnе Srbiје.

Šta znači potencijalno opasno vreme?

Prema istim podacima, termin „potencijalno opasna pojava“ objašnjen je da „vreme može biti opasno (potencijalno) kada je srednja temperatura od dva stepena Celizujusovih i / ili pojava leda i ozbiljnih padavina prognoziranih sa 60 odsto sigurnosti“.

Kako se navodi na sajtu Batuta, u pitanju su vremenske pojave koje nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku.

Kao preporuke za ponašanje date su građanima da bi trebalo da nastave sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima, obezbede zalihe hrane i lekova unapred, nastave redovni kontakt sa osobama za koje znaju da su potencijalno ugrožene od dejstva hladnoće, ali i da uzmu u obzir informacije o najavi pogoršanja vremena u planiranju aktivnosti u narednim danima.

Naslovi ugrožavaju zdravlje

Mediji čitav dan izbacuju katastrofične naslove da je vreme opasno po zdravlje, dok, s druge strane, lekari kažu da ne bi trebalo da se izaziva panika, već je dovoljno zaštiti se od hladnoće, ne ići po ledu i uzimati redovno svoju propisanu terapiju.

„Katastrofično vreme nije minus šest ili 10 stepeni, ukoliko se ne izlažete u majici i šortsu takvoj hladnoći čitav dan ili ne ležite mokri u snegu satima. Ne bi trebalo ljude plašiti vremenskim prognozama jer time samo pogoršavate njihovo stanje. Možete da im izazovete skok pritiska od straha, ubrzaće im se puls ili će dobiti anksioznost. A, to je, priznaćete, pogoršanje zdravstvenog stanja zbog naslova, a ne hladnoće“, naveo je jedan od lekara za Danas, koji je želeo da ostane anoniman, odbivši da se bavi uopšte „normalnom pojavom zimi – snegom, ledom i hladnoćom“.