foto EPA-EFE/MARKO ĐOKOVIĆZdravstveni radnici, saradnici i druga lica koji su po osnovu ugovora o radu ili po nekom drugom osnovu bili radno angažovani u zdravstvu Srbije tokom pandemije kovida biće primljeni u stalni radni odnos. Zdravstvene ustanove imale su rok do 15. septembra da dostave Ministarstvu zdravlja podatke o njima, međutim, još se ne zna gde će ti ljudi biti raspoređeni.
Prema Zaključku Vlade Srbije od 31. avgusta ove godine, to se odnosi na lica koja su radila na poslovima lečenja obolelih od kovida ili na pratećim pomoćno-tehničkim poslovima u vezi sa lečenjem obolelih u javnim zdravstvenim ustanovama ili privremenim bolnicama, najmanje jednu godinu i šest meseci počev od dana proglašenja epidemije.
Vlada Srbije je, kako se navodi u Zaključku, zadužila Ministarstvo zdravlja da u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) preduzme sve aktivnosti i mere kako bi se ova odluka realizovala, uzimajući u obzir odredbe Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, postojeće kadrovske planove zdravstvenih ustanova i budžetske mogućnosti.
Iz Ministarstva zdravlja saopštavaju da čine sve što je u njihovoj nadležnosti.
– Sve zdravstvene ustanove u Srbiji obeveštene su da do 15. septembra putem imejl adrese [email protected] dostave podatke o zdravstvenim radnicima i saradnicima koji su bili angažovani tokom kovid pandemije. Komisija Ministarstva zdravlja će analizirati dobijene podatke i uklopiti ih u kadrovske planove – navode iz Ministarstva zdravlja.
Šta je rekla ministarka zdravlja?
Pre ove odluke Vlade, ministarka zdravlja Danica Grujičić je početkom juna najavila da će se zdravstvenim radnicima koji su bili angažovani u kovid bolnicama, produžiti ugovori o radu za još tri meseca, da oni neće ostati bez posla i pozvala ih da prihvate posao u ustanovama u unutrašnjosti Srbije u kojima ima mesta.
Zahtev da se angažovani radnici u zdravstvu za vreme pandemije prime na neodređeno vreme bio je jedan od predloga Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, obrazlažući da su ta lica pomogla državi i građanima kada je bilo najteže, rizikujući, kako kažu, svoje živote.
Oko 4.000 ljudi je radilo tokom kovida
Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Zoran Savić kaže za Danas da tek kad zdravstvene ustanove dostave podatke znaće se precizan broj tih ljudi, ali se očekuje da bude između 3.000 i 4.000.
– To su ljudi koji su radili tokom kovida, neki rade i dalje, nekima je prestao radni odnos jer su svi oni zaposleni na određeno vreme. Očekuje se da svi oni koji su radili duže od 18 meseci tokom kovida dobiju rešenje na neodređeno vreme, bez obzira na to da li je to moguće prema važećim kadrovskim planovima. Znači, izvršiće se izmena kadrovskih planova u ustanovama da bi ti ljudi mogli da zasnuju radni odnos na neodređeno radno vreme – kaže naš sagovornik.
Još nije, kako potvrđuje dr Savić, doneta odluka o tome gde će ko raditi, ali postoji mogućnost da neki ostanu da rade gde jesu.
– Tamo gde to nije moguće, zaposlene će slati u ustanove iz Plana mreže, naravno, vodeći računa da to uvek bude u mestu gde imaju prebivalište. Međutim, postoji problem, evo recimo, sa kovid bolnicom u Kruševcu koja ne pripada Kruševcu već Univerzitetskom kliničkom centru Niš. Da li će ti ljudi biti zaposleni u Kruševcu ili Nišu, to zaista u ovom trenutku ne znam. Deo ljudi je još u toj kovid bolnici, deo je raspoređen, nekima je istekao radni odnos, ali je najvažnije da će svi biti primljeni – naglašava dr Savić.
Ovaj sindikat jedan je od dva reprezentativna sindikata koji su uklhučeni u pregovore sa Vladom oko izmene Uredbe o kojeficijentima i povećanje plata zdravstvenih saradnika i nemedicinskih radnika kako se ne bi povećao broj onih koji će od sledeće godine biti na minimalnoj zaradi.
Ana Brnabić poručila…
Nakon sastanka sa premijerkom Anaom Brnabić, Savić ocenjuje za Danas da je premijerka izrazila nameru da je moguća izmena Uredbe o kojeficijentima, ali da trenutno nije moguće obezbediti dodatna sredstva.
– Nadležni će uraditi finasijske efekte naših zahteva i onda ćemo videti kako se to uklapa u projekciju države za narednu godinu. Mislim da bi u naredne dve nedelje trebalo da bude novi sastanak i da se donese konačna odluka. U zavisnosti od toga šta će odlučiti nadležni državni organi uslediće postupanje reprezentativnih sindikata. Odnos kojeficijenata je stvar pregovora, videćemo šta će biti od svega. Pokušavamo da dijalogom sa predstavnicima vlasti rešimo, jer nije nam namera izlazak na ulice kao što je to deo vozača uradio, ali ukoliko ne bude drugog načina ne bežimo od toga i to je deo sindikalnih aktivnosti – poručuje predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
On podseća da o izmeni ove uredbe pregovaraju već čitavu godinu.
Kometarišući nedavni protest vozača hitne medicinske pomoći ispred Vlade Srbije, Savić kaže da se Sindikat zalaže za nihove zahteve i da bi trebalo da se rešavaju u paketu sa ostalim nemedicinskim radnicima.
Nedopustivo
– Zahtev za njihovo povećanje plata, potpuno je opravdano, jer vozač saniteta i hitne medicinske pomoći ne može da ima minimalnu zaradu. Većina njih, praktično 70 do 80 odsto ima kojeficijent 8,98, što bi značilo minimalna zarada od naredne godine, što je nedopustivo. Ja se nadam da ćemo postići dogovor i da će doći do promene uredbe, da će se promeniti kojeficijent zarada i da će oni biti sagledaniji znatno bolje nego što je to sada slučaj – poručio je dr Zoran Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
