foto: Shutterstock/R Photography BackgroundSezona godišnjih odmora je u toku, a mnogi „za svaki slučaj“ uplate i privatno putno zdravstveno osiguranje kako bi mogli da naplate troškove ukoliko im na letovanju zatreba lekarska pomoć. Međutim, i o teretu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje građani Srbije mogu da dobiju zdravstvenu zaštitu tokom privremenog boravka u inostranstvu. U više od 20 zemalja važi potvrda o zdravstvenom osiguranju iz Srbije.
Iz RFZO objašnjavaju da osigurana lica za vreme privatnog boravka u inostranstvu (turistički boravak) imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju hitne medicinske pomoći kako bi se otklonila neposredna opasnost po život i zdravlje osiguranih lica. To važi i za decu i za odrasle.
„Hitna medicinska pomoć podrazumeva pružanje pomoći osiguranom licu kako bi se što pre sanirale povrede i sprečile bolesti, kao i onu koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema lica u zdravstvenu ustanovu, a osim hitnog zbrinjavanja tu spada i dijagnostika“, ističu u RFZO.
Srbija je sklopila međunarodne sporazume u oblasti zdravstvenog osiguranja sa 25 zemalja i jednom provincijom, u kojima naši građani za vreme boravka imaju pravo na pružanje hitne medicinske pomoći.
Zemlje sa kojima Srbija ima zaključen sporazum
Na spisku zemalja koje su zaključile međunarodne sporazume sa Srbijom su: Austrija, Belgija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Holandija, Italija, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Švajcarska Konfederacija, Rumunija, Slovačka, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Slovenija, Turska, Tunis, Velika Britanija, Poljska, Danska, Norveška, Švedska i provincija Kvibek.
Procedura, kako kažu u RFZO, zavisi od zemlje u kojoj se srpski pacijent nalazi. Čak 20 zemalja, po principu osiguranja, obavezalo se ugovorom da svaka od njih plaća troškove svojih osiguranika i njihovih porodica, nastalih zbog korišćenja zdravstvene zaštite na teritoriji druge zemlje.
„Ukoliko pacijent boravi u nekoj od zemalja sa kojima Srbija ima zaključen sporazum, u slučaju potrebe za medicinskom pomoći, osigurano lice predaje dvojezični obrazac, koji je pribavio pre polaskla na put, nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu privremenog boravka. Taj obrazac omogućava da troškovi hitne medicinske zaštite budu preuzeti od strane RFZO“, navode iz fonda za zdravstveno osiguranje.
View this post on Instagram
Za one koji borave u Velikoj Britaniji i Poljskoj, kao dokaz za osiguranje dovoljno je da imaju zdravstvenu legitimaciju i važeći pasoš, jer je sa ovim državama sklopljen sporazum po principu reciprociteta, odnosno troškovi korišćenja zdravstvene zaštite padaju na teren one države ugovornice na čijoj teritoriji se pruža zdravstvena zaštita.
U Danskoj, Norveškoj ili Švedskoj, u slučaju potrebe za hitnom medicinskom pomoći kao dokaz o osiguranju služi zdravstvena knjižica i važeći pasoš. Ali, s obzirom na to da ove tri zemlje sa Srbijom imaju sporazum po principu refundacije, iz RFZO objašnjavaju da osiguranici i članovi njihovih porodica najpre sami snose troškove korišćenja zdravstvene zaštite, a plaćene iznose im refundira RFZO ukoliko su ispunjeni propisani uslovi.
Takođe, RFZO refundira i troškove za povratak do mesta stanovanja u Srbiji, samo je potrebno da podnesu zahtev za nadoknadu troškova.
Šta ako zemlja u koju putujete nema zaključen sporazum sa Srbijom?
Da bi osigurana lica ostvarila pravo na korišćenje zdravstvene zaštite od strane RFZO u zemljama u kojima Srbija nema zaključen sporazum neophodno je da pre polaska na put preuzmu potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu Obrazac OZ-12.
„U ovom slučaju osigurano lice plaća sve troškove hitne zdravstvene zaštite a pravo na refundaciju troškova i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđuju stručni medicinski organi Republičkog fonda”, navode iz RFZO.
Kakva je procedura oko izdavanja potvrde?
Građani Srbije mogu besplatno da izvade Potvrdu, odnosno dvojezični obrazac u nadležnoj filijali RFZO, koja im je i izdala karticu zdravstvenog osiguranja (knjižicu).
Procedura je sledeća: osigurano lice sa sajta RFZO preuzima Obrazac potvrde o zdravstvenom stanju, koji treba da popuni izabrani lekar, zatim taj dokument uz važeću karticu zdravstvenog osiguranja predaje lično Lekarskoj komisiji nadležne filijale RFZO.
„Dvojezični obrazac / potvrda se izdaje na osnovu nalaza i mišljenja Lekarske komisije, da lice ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje, odnosno smeštaj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uključujući i druge zdravstvene usluge”, objašnjavaju proceduru na sajtu RFZO.
Potvrda se izdaje najduže do 90 dana, o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ukoliko dvojezični obrazac nije izdat pre polaska na put, a ukazana je hitna medicinska pomoć u inostranstvu, dvojezični obrazac se, na zahtev inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja, izuzetno može i naknadno izdati, ukoliko je ova mogućnost predviđena međunarodnim ugovorom, stoji u obrazloženju RFZO.
Kako nadoknaditi troškove od RFZO?
U slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put i hitne zdravstvene usluge u inostranstvu budu naplaćene, po povratku u zemlju, podnosi RFZO (direkcija, filijale, ispostave) zahtev za naknadu troškova.
Uz zahtev za naknadu troškova potrebno je da se priloži fotokopija medicinske dokumentacije iz zdravstvene ustanove u kojoj su pružene zdravstvene usluge kao i originalni račun, odnosno dokaz da su zdravstvene usluge plaćene.
Nema pravo na naknadu troškova jedino u slučaju da osigurano lice nije pribavilo potvrdu pre odlaska na put, a platilo je troškove hitnog lečenja u zemlji sa kojom nije zaključen ugovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
