Zelenaši ne praštaju

Beograđanin koji je žrtva zelenaša priča da se zbog velikih kamata dug povećao, tako da je bio prinuđen da proda porodičnu kuću, nakon čega je ostao bez ičega. Međutim, ovim potezom nije rešio svoje probleme, jer mu je i nakon toga ostao dug koji danas iznosi skoro 30.000 evra: „Nemam više šta da prodam. Ne znam šta da radim.“

Da je zelenašenje jedan od najunosnijih nelegalnih poslova u Srbiji najbolje potvrđuju brojni primeri dovođenja ljudi u položaj dužničkog ropstva o čemu se svakodnevno može čitati u novinskim rubrikama koje se bave kriminalom. Iako se teško da izračunati koliko se novca zaradi zelenaškim poslovima, poznavaoci tvrde da svakog dana pedeset osoba pozajmi novac uz izuzetno nepovoljne kamate koje ih dovode u položaj „večitog“ dužnika.

Davanje novca uz mesečne kamate i do 30 odsto u svetu postoji od davnina, a u Srbiji je doživelo ekspanziju tokom devedesetih. Stručnjaci ističu da postoje dve vrste „zelenašenja“. U prvom slučaju zelenaš uzima novac na račun visokih kamata, a ako pozajmljivač ne plati kamatu na vreme, trajno prisvaja zalog koji može biti automobil, stan ili neka druga nekretnina. U drugom slučaju zelenaš daje novac na kamatu, ali sa idejom da na silu natera pozajmljivača da ne može da vrati novac. To postiže dizanjem kamate, a posle i davanjem neke vrste „refinansiranja“ duga još većim kamatama.

Primera radi, ako se uzme pozajmica od 10.000 evra sa kamatom od 10 odsto na mesečnom nivou i ne vrati se na vreme, dug je 11.000 evra. U sledeći mesec ulazi se sa glavnicom od 11.000 evra, a kamata je 1.100 evra. Ovakvom progresijom dužnik često zapada u kamatno ropstvo koje je veće od njegove platežne moći, pa izlaz traži u uzimanju novih „pozajmica“, ili rasprodaji nepokretnosti po cenama nižim od tržišnih.

„Sitniji“ zelenaši najčešće daju novac od nekoliko hiljada evra, sa mesečnom kamatom od pet do 10 odsto. Kao zalog uzimaju motocikle i automobile čija je vrednost, kako bi se osigurali, dvostruko veća od datog novca. Tako se kod sitnijih zelenaša ispred kuća često može videti i po nekoliko automobila koji se čuvaju kao garancija. Da problem bude veći, kako bi se zelenaš zaštitio da ga vlasnik ne tuži za krađu automobila, dokument o „pozajmici“ zvanično se overava. Posebna vrsta zelenašenja je kada lakomisleni građani daju pare agencijama koje im obećavaju visoke kamate koje su na mesečnom nivou jednake godišnjim u bankama. Međutim, rad svake od tih „banaka“ u Srbiji u proteklih 20 godina završio se na identičan način, vlasnik je nestao bez traga sa novcem poverenika, kojima je ostajalo samo da se žale sudovima. Najpoznatiji slučajevi prevare građana, nakon što su prethodno podizali velike sume novca i gde su neki uspeli „da prevare sistem“ i izbegnu gubitak su „Jugoskandik banka“, „Dafiment banka“, ali i „Elit internacional“ koji se iznenada ugasio početkom 2009.

Statistički podaci o tome koliko je problem zelenaštva prisutan u Srbiji ne postoje, niti bi se mogla dati približna procena. Međutim, u Ministarstvu unutrašnjih poslova ističu da je broj ovakvih slučajeva u Srbiji veliki, ali da ih žrtve zelenaštva retko prijavljuju policiji. Srđan Ilić, policijski savetnik u Upravi kriminalističke policije MUP, kaže za Danas da se od ukupnog broja prijavljenih slučajeva pozajmljivanja novca uz velike kamate, odnosno zelenaštva, u Srbiji rasvetli oko 80 odsto. On dodaje da je tokom prethodne godine registrovano 27 slučajeva zelenaštva, od kojih je devet na području Beograda, čime je broj ovih krivičnih dela u blagom porastu. Međutim, procene su da je problem zelenaštva mnogo veći.

– Pojedini građani zbog teške materijalne situacije zadužuju se kod zelenaša, nesvesni posledica koje mogu da uslede. Naime, često ne mogu da izmire dugove zbog kamata koje dostižu od 20 pa i do 50 odsto, dok su kamate u banci od šest do osam odsto. Onaj koji daje novac na zajam na taj način dobije i do pet puta više od osnovnog duga. Zbog nemogućnosti vraćanja duga, žrtve zelenaštva često prodaju nekretnine i druge stvari od vrednosti, nakon čega ostaju bez ičega – ističe Ilić. Naš sagovornik dodaje da, kada se radi o velikim sumama, dug često ostane i nakon toga. Prema njegovim rečima, mnogi na ovaj način dovedu sebe u još težu situaciju, pa zbog toga pojedini pokušavaju i da izvrše samoubistvo.

Međutim, Ilić napominje da se dešava da iz ovog krivičnog dela proizilazi i drugo, a to je iznuda. Osoba koja je dala novac na zajam, kako kaže, počinje da preti i primenom sile želi da dobije ostatak duga. U 2009. registrovano je 297 krivičnih dela iznude.

– Zelenaši prete, ukoliko se novac ne vrati u određenom periodu, direktnim kontaktom, telefonom ili preko drugih osoba. Preti se i članovima porodice – kaže Ilić. Kazne za iznude, prema Krivičnom zakoniku, iznose od jedne do 15 godina zatvora, u zavisnosti od težine slučaja. Međutim, zbog specifičnosti ovih krivičnih dela, Ilić kaže da građani retko prijavljuju slučajeve policiji.

– To traje mesecima, pa i godinama, a tek kada je nekom život ugrožen, onda prijavljuju slučaj. Nakon prijave, policija vrši identifikaciju počinioca i prikupljanje dokaza – objašnjava Ilić.

Prema njegovim rečima, veliki broj slučajeva je procesuiran, jer oštećeni uglavnom znaju izvršioca od kojeg su uzimali pare na zajam, dok u nekim slučajevima postoje i pisani dokazi, kao što su priznanice i ugovori. Iako se u medijima za mnoga ubistva sumnja da su u vezi sa krivičnim delom zelenaštva, Ilić navodi da je to teško dokazati, naročito ukoliko ne postoje neki pisani dokazi.

Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, objašnjava za Danas da problem zelenaštva „fizički nije vidljiv, ali da i te kako postoji i da je sve više ovakvih žrtava“. On ističe da je mali broj ljudi uhapšen zbog ovog krivičnog dela, kao i da bi ono moralo da bude u većoj meri predmet nadležnih organa.

– Sudovi ne bi smeli da overavaju ugovore o pozajmici uz kamatu, ali svedoci smo da se i to dešava. Skoro je čak bio slučaj kada je čovek pod prinudom bio odveden u sud kako bi potpisao ugovor – navodi Nikolić.

On dodaje da je zelenaštvo „maligan problem“ u našem društvu, kao i da nije bolje rešen ni u drugim državama.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže za Danas da je zelenaštvo ipak još prisutnije u razvijenim evropskim zemljama nego u Srbiji.

– Razlog je taj što kod nas preduzetništvo nije toliko razvijeno kao u zapadnim zemljama, tako da tamo ima mnogo više prostora za zelenašenje i taj kriminalni posao je samim tim znatno unosniji i isplativiji nego u Srbiji. Svakako da je zelenašenje kao kriminološki fenomen zastupljen i u našoj zemlji i da ga treba suzbijati, međutim, ne može se reći da zelenašenje ima veliki uticaj na kretanje tokova novca i privredne prilike u Srbiji – objašnjava naš sagovornik.

ETIMOLOGIJA: Kupac žita u zelenom stanju

Zelenaš je u izvornom značenju osoba koja od seljaka kupuje žito u zelenom stanju, u fazi dok ono nije sazrelo. Imajući u vidu i tešku situaciju zemljoradnika kome je novac neophodan za plaćanje poreza, zelenaši mogu da obaraju cenu. Ugovor sklopljen pod ovakvim uslovima naziva se zelenaški ugovor i pod određenim okolnostima smatra se ništavnim. Pri tome, zelenaš ima odgovarajući rizik da li će godina biti rodna, da li će eventualno nevreme uništiti rod i kakva će biti cena zrelog žita na berzi. Zelenaši trguju na berzi i njihove akcije se zovu fjučersi, jer je stvarna naplata planirana za budućnost. Za razliku od prenesenog značenja reči zelenaš, trgovina fjučersima je legalna.

ZAKON: Kazne i do osam godina

U Krivičnom zakoniku se navodi da „ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom“. Ako su nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist veću od 450.000 dinara, može biti kažnjen zatvorom do pet godina i novčanom kaznom. U slučaju da je pribavljena imovinska korist veća od milion i po dinara, kazna je od jedne do osam godina zatvora i novčana.

Stevanović: Žrtve ne čitaju ugovore

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ističe da treba biti veoma pažljiv u proceni koji su poslovi zelenaški, a koji nisu i da je besmisleno svaku pozajmicu tretirati kao zelenašenje.

– Treba razbijati predrasude koje postoje kod nas da je svaka kamata zelenaška. Veoma često se, potpuno nepravilno, kod nas bankarske kamate karakterišu kao zelenaške. Banke imaju svoja pravila poslovanja i slobodne su da formiraju visinu svojih kamata. Takođe, ako dva fizička lica sklope legalan ugovor o pozajmici naravno da se podrazumeva da je dužnik u obavezi da vrati pozajmicu. Zelenašenjem se može smatrati samo onaj posao u kome je pozajmljivač novca postavio takve uslove da onoga kome pozajmljuje dovede u takav položaj da nikada ne može da vrati dug. Međutim, procentualno gledano takvih slučajeva nema puno. Mislim da je u Srbiji osnovni problem to što najveći broj ljudi pri sklapanju poslova vezanih za raznorazne pozajmice ne razmišlja o posledicama i u najvećem broju slučajeva i ne pročita ugovor koji se sklapa – zaključuje naš sagovornik.