Zeleno svetlo za Karzaijev plan

 Iako je konačni rok, koji je Karzaji obelodanio još prošle godine, u biti neobavezujući, zapadni avganistanski partneri nadaju da će zacrtani vremenski okvir smanjiti pritisak na evropske zemlje čija je politička podrška ratu sve manja, a pritisak da se vojnici vrate kućama sve veći. Ovakve političke prepreke nastavku rata nemaju naznaka da se smanjuju: broj stradalih vojnika NATO je sve veći, milioni dolara strane pomoći koji se slivaju u Avganistan često odlaze u pogrešne ruke a vojna ofanziva nije baš pokazala zavidne rezultate.

Karzaijev plan, između ostalog, predviđa da do 2014. avganistanske snage bezbednosti preuzmu rukovodeću ulogu u vojnim operacijama širom zemlje te poziva da se precizira šema za prenos bezbednosti do kraja 2010. U naporima da se podstakne pozitivniji razvoj, učesnici konferencije su podržali različite inicijative avganistanske vlade, uključujući i novi zakon koji poziva na osnivanje antikorupcijskih tribunala, veću angažovanost ka zaštiti prava žena te da se razjasne kontroverze o „nestanku“ milijardi dolara strane pomoći iz zemlje. Takođe, kao uslov da se poboljšaju finansijski menadžment i smanji stopa korupcija vlada u Kabulu traži od zapadnih donatora da ubuduće povećaju na 50 odsto slanje pomoći direktno preko kanala avganistanske vlade. Trenutno se samo petina novca, negde oko 14 milijardi dolara godišnje, dostavlja preko kanala vlade u Kabulu. Veći deo novca direktno odlazi u ruke zapadnih agencija, zbog raširene stope korupcije u redovima vlade i loše administracije. Karzaji je priznao da nije stvorio dobar sistem uprav, ali i optužio strane bezbednosne firme za veliki udeo u korupciji u Avganistanu.

Kritičari se protive predlogu da se poveća pomoć koja bi išla direktno preko kanala avganistanske vlade, naročito nakon nedavnih otkrića luksuznih vila u Dubaiju koje su građene od korumpiranog novca koji je stizao iz kanala inostrane pomoći. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, kopredsedavajući konferencijom, izjavio je da je programi za pružanje pomoći moraju da budu „dobro koordinirani i u potpunosti transparentni“. Istovremeno Ban je apelovao na Karzaija da učini više u pravcu dobrog sistema vladanja i iskorenjivanja korupcijske prakse.

Na jučerašnjoj konferenciji upućen je i poziv da se kreira zajednička NATO – avganistanka komisija koja bi nadgledala provincije spremne da potpadnu pod ruke avganistanskih snaga bezbednosti. Diplomate navode da plan predviđa nekoliko oblasti koje će dospeti pod primarnu kontrolu avganistanskih snaga do 2011, nakon druge konferencije predviđene za kraj godine.

Prema rečima generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena koalicione trupe bi i nakon potpunog prenosa avganistanske odgovornosti trebalo da zadrže ulogu oslonca te da ne treba žuriti sa povlačenjem snaga iz Avganistana. Rasmusen je naglasio da Severnoatlantska alijansa nikada neće dozvoliti talibanima da svrgnu vladu Avganistana te da proces tranzicije bezbednosti treba da bude zasnovan na „uslovima, a ne na kalendarima“.

Karzaji je istakao da Avganistan i njegovi zapadni partneri „imaju zajedničkog neprijatelja“, te da će pobeda omogućiti Avganistancima da imaju više odgovornosti u borbi protiv pobunjenika unutar svojih granica.

Američka državna sekretarka svoje izlaganje iskoristila je da brani odluku Obame da proces povlačenja jednog dela vojnika počne jula naredne godine. „Ovaj datum je početak naredne faze, ali ne i kraja našeg učešća. Nemamo nameru da odustajemo od dugoročne misije stabilnog, mirnog i bezbednog Avganistana“, istakla je Klintonova.

Većina govornika na konferenciji istakli su važnost tranzicije, borbe protiv korupcije i poboljšanja kapaciteta avganistanske vlade.

Od 2001. Avganistan je dobio 36 milijardi strane pomoći, što je oko 1.200 dolara po glavi stanovnika, ali je samo mali deo svote iskorišćen u prave svrhe. Iako jučerašnja konferencija nije bila donatorskog tipa, čula su se obećana, pre svega od britanskog ministra spoljnih poslova Vilijama Hejga, da njegova zemlja planira da poveća pomoć za 40 odsto. Novac će, kako je naveo Hejg, biti namenjen za obrazovanje, otvaranje novih radnih mesta te na kraju vojnu podršku. Analitičari veruju da pravi značaj konferencije leži u pokušaju da se zadrži angažovanost međunarodne zajednice u Avganistanu u svetlu odluke američkog lidera da počne proces povlačenje trupa od jula 2011.

Bezbednost na visokom nivou

Kabul – Mere bezbednosti u Kabulu juče su bile podignute na najviši nivo, naročito imajući u vidu da je avganistanska prestonica noć uoči početak konferencija bila meta raketnih napada. Policijski zvaničnici saopštili su da je obaveštajna služba uhapsila nekoliko pobunjenika koji su se sakrivali u jednoj kući u Kabulu. Prestonica je gotovo bila „potpuno ugašena“ zbog konferencije: saobraćaj je bio obustavljen, kretanje građana gotovo nemoguće, a širom grada postavljeni su bila brojni bezbednosni punktovi.

Bilt i Ban Ki Mun prinudno sleteli u bazu SAD

Kabul – Zbog raketnog napada na međunarodni aerodrom u Kabulu avion u kojem su bili generalni sekretar UN Ban Ki Mun i šef švedske diplomatije Karl Bilt morao je da sleti u američku vojnu bazu. Generalni sekretar UN i Bilt putovali su u istom avionu u Kabul na međunarodnu donatorsku konferenciju. „Bilo je očekivano da će talibani i drugi pokušati da ometu održavanje konferencije“, naveo je Bilt na svom internet blogu. Po sletanju u bazu Ban Ki Mun i Bilt su helikopterom prebačeni u Kabul. Avion u kojem se nalazila šef danske diplomatije Lene Espersen takođe nije mogao da sleti na aerodrom u Kabul, pa je preusmeren u susedni Kazahstan.