Foto: Shutterstock/Stefan MilivojevicU Srbiji, makar prema zvaničnim podacima, peščane pustinje ne postoje. Ipak, meštani sela Radinac, Vranovo i Ralja, koja se nalaze u blizini Smedereva, poslednjih godina vode borbu sa tamno crvenom, prašinom koja im prekriva domaćinstva i otežava svakodnevni život. Ova prašina potiče iz izduvnih gasova koje izbacuje smederevska Železara.
Daleko veći problem od toga što kvari estetiku njihovih domaćinstava, jeste što crvena prašina šteti zdravlju ljudi, o čemu govore nalazi i mišljenja stručnjaka. Međutim, iako se radi o prašini prepunoj teških metala koju meštani svakodnevno udišu, nadležni su odlučili ne samo da ne preduzimaju ništa samoinicijativno, već je svaki pokušaj građana da sami izvedu kompaniju pred sud i da ona krivično odgovara – odbačen.
Postoje dve vrste postupaka koje je moguće pokrenuti protiv kompanija zbog zagađenja životne sredine – krivične prijave i postupci za privredni prestup.
Zbog zagađenja koje proizvodi Železara, udruženje „Pokret tvrđava“ je u maju 2022. godine podneo krivičnu prijavu protiv kineske kompanije HBIS GROUP Serbia Iron and Steel, u čijem vlasništvu se ova fabrika nalazi, kao i protiv šest odgovornih lica.
Skupljanje dokaza za krivičnu prijavu
Kako bi uopšte mogli da podnesu krivičnu prijavu i da bi se na osnovu nje kasnije pokrenuo sudski postupak, bilo je potrebno da prilože čvrste dokaze o tome da je vazduh zagađen u većoj meri ili na širem prostoru.
Dokumentacija koju su priložili u okviru krivične prijave, a u koju je Danas imao uvid, sastojala se iz više analiza vazduha, kao i stručnih mišljenja koja govore u prilog tvrdnji da prekomerno zagađenje postoji.
„Pokret tvrđava“ je od meštana sela Radinac, Vranovo, Ralja iz okoline Smedereva došla do informacija da se u periodu od skoro pet godina u njihovim domaćinstvima taloži tamna prašina puna vidljivih opiljaka koje liče na “šljokice“.
Pored medicinske dokumentacije meštana koja pokazuje da su u tom periodu imali i zdravstvene probleme, uz krivičnu prijavu “Tvrđava” je priložila i zvanične izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine, koji pokazuju da su na mernim stanicama kojima se meri kvalitet vazduha u mestima koja se nalaze u blizini Železare beležena konstantna prekomerna zagađenja vazduha.
Zbog toga su prvo kontaktirali nadležne, na šta nije bilo reakcije, a sami meštani su u više navrata protestovali ispred frabrike HBIS.
Nakon toga, predstavnici kompanije su pristali na sastanak na kom je konstatovano da Konvertor 2 fabrike ne radi i da će biti popravljen.
Analize zagađenja sprovodili sami
Nakon svih ovih saznanja, imajući u vidu da je zagađenje vazduha i dalje bilo prekomerno, pokret “Tvrđava” je angažovao usluge laboratorije „Anahem“. Oni su uzrokovali i analizirali crvenu prašinu koja se konstantno taložila po obližnjim domaćinstvima.
Ta analiza je, sa kasnijim mišljenjem stručnih lica, pokazala da se u prašini nalazi nekoliko štetnih materija u vrednostima većim od dozvoljenih.
Angažovani su i stručnjaci koji su dokazali da je zagađenje štetnim PM10 česticama u proseku veće u okolini Smedereva nego u ostatku države. Oni su proverili i da li je bilo zagađenja vazduha, vode ili zemljišta u većoj meri, odnosno na širem prostoru.
“Ova analiza, od dana 18. maja 2022. godine je nesumnjivo pokazala da jeste”, navodi se u krivičnoj prijavi.
Šta su PM čestice?
PM čestice (partikularne materije) su mikroskopske čestice prašine, čađi i drugih zagađivača u vazduhu koje mogu ući u respiratorni sistem i izazvati zdravstvene probleme. Postoje dve ključne vrste: PM10, čestice prečnika do 10 mikrometara, i PM2,5, još sitnije čestice prečnika do 2,5 mikrometra, koje su posebno opasne jer mogu prodreti duboko u pluća i krvotok. Ove čestice su povezane s bolestima poput astme, kardiovaskularnih oboljenja i raka pluća, a posebno su rizične za decu, starije osobe i hronične bolesnike. U Srbiji, maksimalna dozvoljena dnevna koncentracija PM10 čestica je 50 mikrograma po kubnom metru, ali vrednosti često premašuju taj prag,
Sve navedeno, prema mišljenju članova “Pokreta tvrđava”, ukazivalo je na to da emitovanje zagađujućih čestica iz fabrike HBIS na grad Smederevo i okolna sela predstavlja odlučujući faktor zbog kojeg je grad Smederevo najzagađeniji grad u Srbiji.
“Dakle, zagađenja vazduha postoje u celoj Srbiji ali grad Smederevo i sela Radinac, Vranovo i Ralja su jedina koja imaju Železaru u svojoj neposrednoj blizini što se naročito vidi van grejne sezone kada je jedini zagađujući faktor fabrika HBIS”, navedeno je u krivičnoj prijavi.
Udruženje je više puta upozoravalo nadležne iz fabrike HBIS, nakon čega i dalje nije bilo reagovanja, a meštani i aktivisti su analizom od 18. maja 2022. godine došli do saznanja o zagađenju životne sredine.
“Smatramo da su pravno lice HBIS GROUP Serbia Iron & Steel D.O.O. BEOGRAD OGRANAK i njegovi direktori, tj. zakonski zastupnici, bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje tj. bili svesni da mogu učiniti delo pa su na to pristali tj. da krše propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine čime su zagadili vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri tj. na širem prostoru što je predviđeno članom 260 stav 1 Krivičnog zakonika u vezi sa članom 33 i 61 Krivičnog zakonika”, zaključeno je u krivičnoj prijavi.
Dve dopune krivične prijave
Krivična prijava je u dva navrata dopunjena.
Naime, „Tvrđava“ je, i nakon podnošenja inicijalne krivične prijave, nastavila da prati zvanične izveštaje Agencije za zaštitu životne sredine, kao i merenja koja obrađuju dostupne, zvanične podatke o kvalitetu vazduha u Srbiji. Na osnovu toga zaključili su da se na mernoj stanici Radinac, koja se nalazi pored Železare, situacija ne popravlja. Vazduh je i dalje bio prekomerno zagađen.
Ponovo su uputili poziv za sastanak sa predstavnicima kompanije HBIS i nadležnim institucijama kako bi razgovarali o problemu indistrijskog zagađenja u Smederevu i mogućih mera i rokova da se taj problem reši.
Kako bi nabavili dokaze o tome da i Železara značajno doprinosi zagađenju vazduha u Smederevu i okolini, morali su da analiziraju da li je vazduh zagađen i van grejne sezone. Podatke o tome analizirao je inženjer Dejan Lekić iz nevladine organizacije Nacionalna ekološka asocijacija.
I prema zvaničnim podacima, jasno je bilo da je vazduh prekomerno zagađen tokom cele godine.
“Stanica je u periodu od 1. maja 2022. do 31. oktobra zabeležila, na osnovu srednjih dnevnih koncentracija suspendovanih čestica (PM10), višestruki broj prekoračenja Graničnih vrednosti definisanih u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije”, piše u dopuni krivične prijave.
Za razliku od prve dopune, u drugoj su se osvrnuli na konkretnu situaciju jednog od meštana sela Radinca, Zorana Stojanovića. Istakli su da je zagađenje vazduha u njegovom domaćinstvu preko dozvoljenih granica, što je potvrđeno mernim uređajem koji je postavio sam inspektor Ministarstva za zaštitu životne sredine, a na insistiranje meštanina, kao i zapisnicima o inspekcijskom nadzoru istog ministarstva.
Merni uređaj se ubrzo i zapušio usled taloženja sporne prašine, što je bio razlog za novu dopunu prijave.
Krivična prijava odbijena
Za probleme meštana i njihovu krivičnu prijavu Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu nije imalo sluha. U decembru 2023. godine stigla je odluka da se krivična prijava odbacuje uz opširno obrazloženje o tome od koga je sve tužilaštvo tražilo odgovore.
Iako su se iz udruženja žalili na ovakvu odluku, 25. januara stigla je konačna odluka da se krivična prijava i definitivno odbija.
“U krivičnoj prijavi i dopunama krivične prijave nije navedeno koji je propis prekršen, niti u čemu se ostvaruje radnja izvršenja krivičnog dela na širem prostoru ili većoj meri. Ovo tužilaštvo je saglasno sa obrazloženjem postupajućeg javnog tužioca u delu da na osnovu navedenih izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine, nijedan imenovani izvor zagađivača vazduha ne može da se označi kao potencijalno dominantan na određenom području, kao i u određenoj meri”, deo je obrazloženja Višeg suda u Smederevu kojim je podržan stav Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu da nema osnova za krivičnu prijavu.
Pravna zastupnica pokreta “Tvrđava” Nina Nicović za Danas ističe da je tužilaštvo razvlačilo postupak nekoliko godina, a istovremeno, „da bi ispalo kao da se formalno nešto radi“, slalo po jedan dopis na mesec dana ili tri meseca institucijama.
“Samo su se ‘vrteli’ papiri. Na kraju, bilo je toliko primetno koliko nisu hteli ništa da urade da su čak i angažovali Institut za javno zdravlje Požarevac koji se sam izjasnio da su u sukobu interesa jer već rade za HBIS na merenjima kvaliteta vazduha, te da ne mogu da budu angažovani na veštačenju. Međutim, Tužilaštvo je insistiralo da to urade, pa su samo formalno izanalizirali”, objašnjava advokatica.
Kako pojašnjava Nicović, tužilac nikada nije kaznio nikoga od institucija što mu nije odgovorio ili kasnio sa odgovorom na dopis, iako tužilaštvu to omogućava Zakonik o krivičnom postupku.
Kao još jedan od propusta vidi i to što niko iz tužilaštva nije izašao na teren da utvrdi činjenično stanje.
“Postupajući tužilac Aleksandar Gole nije ni jedan jedini put izašao na teren, što je bila njegova obaveza. Morao je da izađe na teren ili sam tužilac ili zajedno sa sudskim veštakom, odnosno makar da izađe sam sudski veštak. Da bi do toga došlo, bilo je neophodno da se izda naredba o veštačenju i uzimanje uzoraka”, ukazuje ona.
Iako je udruženje priložilo i rezultate iz zvanične akreditovane laboratorije “Anahem”, postupajući tužilac je samo konstatovao dokaze.
“Ako smo mi sa laboratorijom uzeli uzorak te otrovne prašine iz tih domaćinstava, a tužilaštvo ne može da uzme bez provere naše rezultate, onda su morali da izađu sa veštakom i uzmu uzorke zemljišta, te prašine po kućama i ostalog. Imali su dovoljno dokaza makar kao indiciju da oni urade sve isto što smo mi uradili, samo sa sudskim veštacima. Tužilaštvo je to izričito odbijalo da učini”, objašnjava ona.
Kako pojašnjava, uz dopune krivične prijave, kao i sve žalbe, konstantno su prilagali i fotodokumentaciju mernog uređaja koji je postavio inspektor Ministarstva za zaštitu životne sredine na insistiranje meštanina, a koji se zapušio od prevelike količine metalnih opiljaka iz vazduha.
„Priložili smo i kako izgleda kada, recimo, u istim meteorolškim uslovima, istih datuma, dolazi do skakanja vrednosti zagađujućih čestica u tim okolnim selima, dok na automatskoj mernoj stanici Vinča koja je udaljena 31 km vazdušnom linijom, i nema Železaru u neposrednoj blizini, nema nikakvih promena u tom pogledu“, objašnjava Nicović.
Ustavnu žalbu uložili su 5. marta 2024. godine.
„Čak i kada pokušavate da dobijete informacije ili od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili od HBIS-a, ne možete ništa da dobijete. Svi vas ignorišu”, navodi ona.
HBIS osuđen novčano u postupku za privredni prestup
Ipak, u aprilu 2023. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Privrednom sudu u Beogradu optužni predlog protiv ove kineske kompanije i odgovornih lica zato što su u periodu od 2. jula 2021.godine do 29. decembra 2021. godine u ogranku Radincu koristili izvore zagađivanja vazduha koja ispuštaju zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije.
HBIS je proglašen krivim zbog kršenja Zakona o zaštiti vazduha, ali u postupku za privredni prestup. Kompanija je osuđena da plati novčanu kaznu od milion dinara. Privredni sud u Beogradu osudio je i petoricu odgovornih lica koja rukovode procesima u Železari na po 60.000 dinara. Ove novčane kazne manje su od minimalnih koje zakon propisuje.
Kako ističe Nicović, činjenica da su čelnici kompanije osuđeni po privrednom prestupu ne bi trebala da predstavlja problem za eventualno gonjenje po krivičnoj prijavi u budućnosti.
“Predmet zaštite u krivičnom postupku i predmet zaštite u privrednim prestupima su dve različite stvari. U svakom slučaju, mislim da bi njihovi advokati išli na to da ne može da im se dva puta sudi za istu stvar. Ovde je predmet zaštite u krivičnom postupku zdravlje građana i kvalitet životne sredine, a predmet zaštite u privrednom prestupu činjenica da li je kompanija prekršila neki propis ili ne”, navodi Nicović.
Advokatica Ljubica Vukčević iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za Danas objašnjava u čemu je osnovna razlika između ova dva kaznena postupka.
„Kad je reč u krivičnim delima i privrednim prestupima, reč je o različitim vrstama kaznenih dela. Privredni prestupi su lakša dela i sam postupak je lakši. Propisane kazne su manje i uglavnom se isključivo izriču niže novčane kazne. Kad je reč u krivičnim delima i samom krivićnom postupku, tu je takozvana društvena opasnost veća, radi se o višem stepenu ugrožavanja društva, tako da su i tu kazne rigoroznije i sam postupak je komplikovaniji, a i teže se pokreću krivični postupci protiv kompanije“, objašnjava ona.
Ono što predstavlja u praksi problem jeste to što se krivična dela u vezi sa životnom sredinom i privredni prestupi u vezi sa životnom sredinom na neki način preklapaju.
„Privredni prestupi i krivično delo mogu da proisteknu iz istog događaja, iz iste radnje izrešenja. Tu nastaje problem. Ako vam dam primer ’Ziđin Kopera’, zagađenje vazduha, odnosno do krivičnog dela zagađenje životne sredine dolazi usled načina njihovog poslovanja i njihovih proizvodnih procesa koji nisu u skladu sa našim zakonima. Tu onda može da se kaže da komapnija prekoračuje Zakon o zaštiti vazduha, jer ne održava tehničke, tehnološke procese, merenja i ostalo kako treba i možete da ih osudite za privredni prestup na neku nižu novčanu kaznu, a može da se kaže i da se ne pridržavaju zakona Republike Srbije, usled čega je došlo i do posledica koje se tretiraju kao krivično delo i onda može da se pokrene i krivični postupak“, objašnjava Vukčević.
Kako pojašnjava, ako se pokrene postupak privrednog prestupa dobija se niža novčana kazna, a naknadno ne može da se pokreće krivični postupak za isti period.
Dodaje i da kao kazna u okviru krivičnog postupka može da se izrekne mnogo viša novčana kazna, ali i mnogo teža sankcija koja može da bude i zabrana obavljanja delatnosti, a može da bude i zatvaranje kompanije, pa čak i uslovna osuda.
„Krivični postupak je dragoceniji u tom smislu da vi možete da delujete represivno na kompanjiju“, ističe advokatica.
Jedna osuđujuća presuda za zagađenje ipak na pomolu
Kako napominje Vukčević, RERI je 2021. godine podneo krivičnu prijavu protiv kineske kompanije Ziđin Koper u Boru i to je bio prvi krivični postupak koji je pokrenut protiv kompanije zbog zagađenja vazduha, odnosno zagađenja životne sredine.
„U dosadašnjoj sudskoj praksi, krivićne prijave su se podnosile za krivična dela iz oblasti zaštite životne sredine, ali isključivo protiv fizičkih lica. Dakle, nezakonit lov i ribolov i neka slična dela koja su, da kažem, individualna. Kad je reč o krivičnim prijavama, konkretno zagađenje, oštećenje životne sredine i kada je reč o kompanijama, tu prakse praktično nije ni bilo“, objašnajva advokatica.
Kako je rekla za Danas, po toj krivičnoj prijavi postupak je prvostepeno okončan, a kompanija je proglašena krivom.
„Međutim, nije pravnosnažna odluka, tako da čekamo odluke po žalbama“, kaže Vukčević.
Kako, pak, ističe, sama činjenica da je kompanija u vlasništvu stranaca, ne igra značajniju ulogu.
„To nema nikakve veze. Da li domaća, da li strana, za krivični postupak i uopšte za kaznu, nema nikakve veze. Dakle, jedino što je relevantno jeste da je reč o kompaniji koja posluje na teritoriji Republike Srbije i da je mesto izvršenja krivičnog dela teritorija Republike Srbije. Dakle, sud ni kao otežavajuću, ni kao olakšavajuću okolnost zvanično ne uzima kao relevantan podatak vlasništvo kompanije“, zaključila je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
