Foto: EPA/ SASA STANKOVICSituacija sa zagađenjem u Smederevu je katastrofalna, izjavio je FoNetu predstavnik lokalnog pokreta Tvrđava Nikola Krstić i objasnio da je taj grad izložen industrijskom i zagadjenju iz individualnih ložišta i saobraćaja.
On je, u serijalu razgovora Vidokrug, podsetio da industrijsko zagađenje, kao najveći ekološki problem Smedereva, postoji već decenijama.
Na njega se godinama nije obraćala pažnja na pravi način, ocenio je Krstić i predočio da Smederevo 170 dana u godini ima prekoračenje koncentracije PM čestica u vazduhu iznad dozvoljenog.
Kako je precizirao, merne stanice pored Železare očitavaju pet puta veću koncentraciju tih čestica od dozvoljenog maksimuma.
„Imamo problem i sa fizičkim opiljcima koji padaju po koži, to su fizički vidljivi fragmenti čelika“, ilustrovao je Krstić.
Pozivajući se na studiju domaćih naučnika iz 2014. godine, on je pomenuo da je u mestu Radinac, u kojem se nalazi Železara, najveći procenat obolelih od malignih bolesti, u poređenju sa 22 sela u regionu Smedereva.
Ralja i Vranovo, takođe u blizini Železare, rangirana su na drugo i treće po broju obolelih od malignih bolesti, dodao je Krstić i podsetio da je zagađenja bilo i ranije, dok je Železarom do 2012. godine upravljao američki investitor.
Tada je, međutim, prema njegovim rečima, tehnologija bila „kud i kamo bolja“, dok država kao upravljač od 2012. do 2016. nije ulagala u filtere i tehnologiju.
Od kada kompaniju preuzima kineski investiror 2016. godine, ukazao je Krstić, proizvodnja se rapidno povećava i dolazi do „katastrofe“.
Kako je opisao, zagađenje je fizički vidljivo, prisutna je sumaglica koja smanjuje vidljivost, pa grad „liči na Černobilj“, prekrivaju ga crvena i crna prašina, a ima i čeličnih opiljaka.
„Kad na to dodate 11 kotlarnica, zatim da nemamo ni metar biciklističke staze, da kamioni bez cerade voze otpadnu šljaku koju bacaju u seoske atare, dobijete zaokruženi krug ekološke katastrofe koji je i fizički vidljiv“, naglasioo je Krstić.
On smatra da su rešenja jednostavna, jedno je da 11 gradskih kotlarnica bude prebačeno na gas, za šta je potrebno do dve godine, dok se drugo odnosi se na Železaru.
Potreban je i novi sistem filtera, za šta je potrebno nekoliko miliona evra, i to bi trebalo da uradi sama kompanija, dodao je Krstić.
Osim toga, kako je rekao, trebalo bi napraviti i „zeleni pojas oko Železare“, sadnjom desetak hiljada stabala, ugradnjom vodenih topova koji skupljaju prašinu ili nabavkom kamiona koji bi bacali vodu na Železaru.
Dodatno rešenje on vidi u izgradnji biciklističkih staza, što bi smanjilo zagađenje od saobraćaja, ali i u rešavanju problema individualnih ložišta.
„Ovo što sam rekao o kotlarnicama i Železari, za to je potrebno do dve godine, stvar je političke volje da li neko to želi da reši“, poručio je Krstić.
On je podsetio da se pokret Tvrđava pre nekoliko meseci pobunio zbog najave izgradnje rafinerije u Smederevu, jer se protivi načinu na koji se o tome odlučuje.
Kako je rekao, za ideju o rafineriji saznali su iz kratkog saopštenja predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom Tomislava Nikolića da će izgradnja početi u aprilu, a da je vrednost projekta 3,2 milijarde evra.
„Mi smo protiv netransparentnosti. Ovo je država, a ne plemenska zajednica, pa da se pojavi investitor bez procedura, imena kompanije, javne rasprave, bez uključivanja građana, lokalne samouprave, nadležnog ministarstva. Ne može to tako“, poručio je Krstić.
Ukazao je da 2010. ideja o izgradnji rafinerije u Smederevu nije prošla na lokalnom referendumu, ali se sada, 10 godina kasnije, ova tema ponovo aktuelizuje i to na pogrešan način.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
