Železnička stanica bespotrebno rađena po hitnom postupku

Iako je Direkcija, pozivajući se na mišljenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, tu skraćenu varijantu javne nabavke, opravdala „hitnošću postupka“, stručnjaci smatraju da u tom poslu ničega hitnog nije bilo. Kako tvrde, bez raspisanog tendera uvek postoji šansa za zloupotrebe i favorizovanje pojedinih firmi.

U ovom slučaju, kako je Danas pisao, izabrana je firma koja već dugo dobija veliki broj restauratorsko-konzervatorskih poslova u Beogradu, a kojoj je povereno i sređivanje beogradskog Pobednika, kao i veliki broj „hitnih“ poslova za koje se javne nabavke i ne raspisuju.

Teško je poverovati da drugih, sličnih firmi sa iskustvom i stručnim kadrom za rad na spomenicima kulture zaista nema, ali su beogradska i republička vlast hrabro, za tako delikatan posao odabrale firmu kojoj je, prošle nedelje, zabranjen dalji rad na tvrđavi u Novom Brdu na Kosovu, zbog rušenja zida utvrđenja bagerom, kako je to saopštio kosovski Zavod za zaštitu spomenika. Ministarstvo kulture, međutim, tvrdi da je slučaj Novo Brdo ispolitizovan, a predmetna firma Koto da je „vanredni događaj pri sanaciji izazvan atmosferskim prilikama“, pa ne možemo sa sigurnošću da znamo šta se zaista dogodilo.

Ipak, stručnjaci i šira javnost imali su veliki broj ozbiljnih zamerki na način i rezultate rada te firme, nakon nekih od završenih projekata na kojima je radila, kakav je slučaj sa poslednjom restauracijom, kalemegdanskim Velikim stepenicama. I pored toga, očito je da ta kompanija uživa poverenje pouzdanog poslovnog partnera nadležnih u Beogradu, jer je gotovo nezaobilazni izvođač restauratorskih i konzervatorskih poslova.

Kada je u pitanju obnova zgrade Železničke stanice i njeno pretvaranje u muzej, Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, saglasan je da nije bilo potrebe da se izvođači traže preko pregovaračkog postupka, a kao grešku vlasti i Direkcije vidi to što taj posao nisu ranije predvideli.

– Pregovarački postupak, sam po sebi, ima pravila po kojima treba da se obezbedi konkurencija. Direkcija je to formalno ispunila, ali ih treba pitati zašto je poziv uputila samo dvema firmama, iako sigurno ima i drugih potencijalnih izvođača, možda stranih, koji bi se javili. Kod tog postupka postoji i obaveza objavljivanja poziva, kako bi zainteresovane firme mogle da se jave sa svojim ponudama, ali je pitanje koliko transparentno je to urađeno i da li su druge firme to mogle da isprate i vide, objašnjava Nenadić.

On dodaje da uvek ima mogućnosti da se neka firma favorizuje, ali da može da se proveri tek uvidom u uslove utvrđene konkursnom dokumentacijom.

Konsultant za investicije Mahmud Bušatlija, izričit je kada tvrdi da nije bilo nikakvog razloga da Železnička stanica bude rađena po hitnom postupku, jer to nije „brana koja je počela da puca“.

– Hitni postupci su uvek slučajevi vezani za bezbednost, i građana i infrastrukture, i opravdani su samo ako nešto preti da se sruši. Ne vidim potrebu da se na spomenicima kulture bilo šta radi brzo. Zbog delikatnosti posla i ako se žele valjani rezultati, sve u oblasti restauracije mora da se radi vrlo sporo i stručno, od projektovanja pa nadalje. Možda ova vlast rezultatom smatra i to što su oni zaradili neke silne pare na tome, a tu zgradu ostavljaju da je neka druga generacija sredi, kaže Bušatlija, stručnjak za spomenike kulture, koji je svojevremeno radio, između ostalog, rekonstrukcije Narodnog pozorišta, Krsmanovićeve kuće na Terazijama i zgrade Narodne banke u Ulici Kralja Petra.

On napominje da danas ne postoji ni Zavod za standardizaciju, pa se ne zna ni šta je po standardu potrebno za koji posao, dok se u jugoslovenskom iskustvu insistiralo na tome da licencu za restauraterske radove, odnosno zaštitu spomenika, ima najpre firma a zatim i svaki pojedinac na projektu.

Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd smatra da je vlast „uspela da usavrši mehanizme kako bi zaobišla tenderske procedure i svojim firmama obezbedila poslove i profit od javnog novca“.

– Svedoci smo da u mnogo navrata oni bivaju jedini ponuđači kao što je to slučaj sa novogodišnjom rasvetom gde je za pet godina potrošeno skoro 900 miliona dinara na tenderima na kojima je firma „Keep light“ uglavnom jedini ponuđač. Inicijativa Ne davimo Beograd podnela je tri krivične prijave zbog ovoga a koje su odbijene, navodi Lazović.

On dodaje i da je ta Inicijativa nedavno Agenciji za borbu protiv korupcije podnela i prijavu protiv Marka Stojčića, gradskog arhitekte i glavnog gradskog urbaniste.

– Prijavu protiv Stojčića podneli smo zbog sumnji na zloupotrebu službenog položaja pri javnoj nabavci za izradu urbanističkog plana za područje Košutnjaka i za konsultantske usluge u okviru tog projekta. I ovde, on je bio jedini ponuđač. Zanimljivo da je kod drugog velikog posla, tendera za izradu plana za objekat Instituta za fiziku, gde njegova firma nije bila jedini ponuđač, tender koji je dobio, zbog malverzacija oboren, po žalbi drugih učesnika, kaže Lazović.

Ima li u Zavodu još stručnih ljudi?

Mahmud Bušatlija napominje da su restauratorski radovi prilično drugačiji od obične gradnje, gde mora da se pazi na autentičnost, a da se istovremeno zgrada ne „umrtvi“ već da se vrati u nekom obliku koji zadovoljava savremenu upotrebu, što smatra, sa beogradskom Železničkom stanicom nije postignuto. „To je spomenik kulture u prilično zapuštenom stanju. Tako ozbiljnim stvarima mora se baviti ozbiljno, a ja nisam siguram da se to ovde radi. Za početak, treba da imate funkcionalan Zavod za zaštitu spomenika, sa dovoljno kvalifikovanim ljudima, koji je ranije imao makar 20 doktora nauka iz oblasti arhitekture i zaštite spomenika“, kaže Bušatlija.