U poslednjih nekoliko kola prvenstva Prve lige Srbije fudbaleri Novog Pazara donekle su popravili bled utisak sa početka jesenje sezone. Letos silno pojačani važili su za papirnate favorite, za ekipu koja će bez mnogo problema biti u prvih pet, koje će od naredne jeseni igrati Super ligu.
Na kraju polusezone skromno trinaesto mesto i osam bodova manje od petoplasirane ekipe, a to je poslednja pozicija koja vodi u elitu. Najzaslužniji, uz trenera Huseinovića koji je ekipu preuzeo tokom sezone, za izlazak iz krize i trenutni beg iz opasne zone, svakako je najbolji igračovog sastava Enver Alivodić. Ima samo 24 godine, a spada u red najiskusnijih prvotimaca ekipe. U poslednje četiri utakmice postigao je isto toliko golova, i pored toga što golovi nisu njegov prevashodni zadatak.
Od Alivodića se očekuje, pre svega, da drži konce igre i asistira najisturenijim fudbalerima. Ali, kako se radi o igraču koji na leđima još jedino nije nosio dres s brojem jedan, nikog ne treba da čudi njegova efikasnost. Vratio se ovog leta u rodni grad posle trogodišnjeg, više nego uspešnog, igranja u superligašu Čukaričkom iz Beograda, u kojem se vrlo brzo nametnuo i izborio za status standardnog prvotimca. Jedno vreme igra tima sa Banovog brda nije se mogla zamisliti bez Alivodića. Najmanje se očekivao njegov povratak u Novi Pazar. Bio je većviđen u nekom klubu van granica zemlje. Njegov i dolazak nekoliko dokazanih i proverenih fudbalera tokom leta, bili su osnovni razlog što su mnogi Novi Pazar svrstavali u krug najvećih kandidata za plasman u Super ligu. Najverovatnije tim će i tokom ove zimske pauze doživeti korenite promene. Neki prvotimci većnapuštaju Novi Pazar, neki su na putu da ga napuste. Ni Enver Alivodićnije izuzetak, ako se ukaže povoljna prilika i on pakuje kofere.
Ove jeseni rezultati su bili ispod svih očekivanja. Klub se suočio sa mnogo lomova. Tokom sezone menjalo se rukovodstvo, promenjen je trener, letošnja pojačanja gubila su mesto u timu. Kako ste vi videli novopazarsku fudbalsku jesen?
-Pre početka sezone i ja sam bio veliki optimista. Neke utakmice smo izgubili spletom nesrećnih okolnosti. Međutim, klub mora da se digne na mnogo viši nivo. Igrači su ti koji na terenu pobeđuju i gube, oni jesu najvažniji, ali i ostali parametri moraju da se ispune da bi jedan klub ostvario cilj. Preko noći se ne postižu veliki rezultati. Velike ekipe se stvaraju i do pet godina. Nikakvo dugoročno rešenje nije da dovedete šest fudbalera pred početak sezone, a u pauzi prvenstva oni odu, a stigne novih šest, bez obzira koliko oni kvalitetni bili. Žao mi je što nismo ispunili želje uprave i navijača u dosadašnjem delu prvenstva, ali još ima vremena da se propušteno ispravi. Dosta smo izgubili odlaskom predsednika Upravnog odbora Ćerima Šemsovića. On je jedna izuzetna ličnost, poznavalac duše fudbala. Trener Dušan Jevrićs kojim smo počeli prvenstvo morao je da nas napusti jer nije imao rezultate, ali radi se o izuzetnom stručnjaku. Nije se snašao, i nije imao dovoljno sportske sreće. Našeg bivšeg trenera svrstao bih u grupu trenera od kojih je imalo šta da se nauči. Sadašnjeg predvodnika ekipe od ranije dobro poznajem. Izbor Huseinovića za prvog trenera bio je jedino ispravno i logično rešenje. Da je to istina pokazali su i rezultati koje smo ostvarili u drugom delu jesenje sezone. Uspeo je da digne ekipu iz duboke letargije u koju je upala, a to nije bilo ni malo jednostavno izvesti. Pokazao je da se o njemu više ne može govoriti samo kao perspektivnom, većstručnjaku koji je sazreo i za mnogo veće domete. Zna kako da priđe igraču, da se ophodi prema njemu, psihološki pripremi ekipu. S njim nije nemoguće da krenemo i u lov za odbeglim timovima i ostvarimo ono što trenutno izgleda nemoguće, a to je Super liga. Mada, to neće biti ni malo lako ostvariti.
Šta to nedostaje Novom Pazaru za Super ligu, a šta vama da biste karijeru nastavili u nekom klubu koji se visoko kotira u svetu fudbala?
-Većsam rekao da je bitno s kakvim timom raspolažete, ali ništa manje nije važno i kako klub funkcioniše na svim ostalim nivoima. Ovo je jedinstvena prilika, koja će se ko zna kad sledeći put ukazati. Mislim na to da ove godine pet ekipa ide u viši rang. S druge strane, Novi Pazar još nema infrastrukturu koja ispunjava superligaške kriterijume. Neverovatno je da klub našeg renomea još uvek nema svoj ekonomat. Pričamo o velikim ciljevima, utakmicama sa našim najboljim klubovima, a igrači još uvek nose opremu na pranje kući. Da se razumemo, da nije bilo Novog Pazara, ne bi bilo ni Envera Alivodića. Ovaj klub mi je bio odskočna daska u početku karijere, i zahvaljujući dobrim igrama u njemu put me je odveo u Čukarički. Ali mnogo toga bi trebalo da se promeni, ako se želi više. Novi Pazar bi mogao da ima sve, a nema ništa osim navijača. Imamo publiku na kojoj mogu da nam pozavide mnoge evropske ekipe, i to je sve. Lično, mogu da odigram na više pozicija na terenu, tako da me treneri često seljakaju i daju različite uloge. Danas su fudbaleri tog profila najcenjeniji, mada nisam siguran koliko je i da li je dobro kad iz utakmice u utakmicu menjate rolu. U jedno sam siguran, mogu, hoću i želim da napravim još jedan, ali veliki iskorak na svom fudbalskom putu.
Imate prepoznatljivo fudbalsko ime, nastalo kao plod odličnih igara u Novom Pazaru, Radničkom iz Niša i Čukaričkom. Beograd i Čukarički smatrate kakvom stanicom u svojoj dosadašnjoj fudbalskoj karijeri?
-Ljudi sa Banovog brda pratili su moje igre u Nišu i Novom Pazaru, Sećam se da smo se vrlo brzo dogovorili, jedan od zaslužnijih za moj odlazak u Beograd je i moj sadašnji fudbalski učitelj Saudin Huseinović. Vreme provedeno u Beogradu je za nezaborav. Nisam mogao ni da pretpostavim da će vreme koje sam proveo u našem glavnom gradu ostaviti na mene tako upečatljiv utisak. Imao sam standardno mesto u prvom sastavu, za naše prilike solidno finansijski prošao i potpuno se uklopio u stil života prestonice. Od svih sam bio prihvaćen kao da sam rođeni Beograđanin. Svemu tome dosta je doprinelo i vaspitanje koje sam poneo iz kuće. Vodili su me vrhunski treneri kojima sam zahvalan za sve što sam postigao. Saradnja sa takvim trenerima kakvi su, pre svega bili, Nikola- Peco Rakojevići Branko- Sosa Babići danas se očituje na mojoj igri. Ostvario sam dečačku želju, odigrao nekoliko prvenstvenih utakmica protiv Crvene Zvezde i Partizana. Utakmice sa naša dva najtrofejnija tima su uvek više od obične utakmice, one se posebno pamte. U jednom trenutku imali smo tim od kog su svi zazirali. Kasnije će naši igrači Blažići Ninkov završiti u Crvenoj Zvezdi, što je najbolja lustracija kvaliteta kojim smo raspolagali. S njima Radosavljevićem, Višnjićem, Tubićem i ostalim i dalje sam u odličnim odnosima. Nikada iz sećanja neću moći da izbrišem utakmicu koju smo odigrali sa Obilićem. Naknadno sam ušao u igru i postigao oba gola za moj tim. Pobedili smo 2 : 1, a ja sam proglašen za igrača utakmice. Pamtim i mečeve koje sam u dresu Čukaričkog igrao protiv Novog Pazara. Bile su to utakmice po svemu posebne, naročito one igrane u Novom Pazaru. Uvek sam se profesionalno odnosio prema obavezama. Na tim utakmicama davao sam i više od sto odsto svojih mogućnosti. Čuo sam zvižduke navijača čiji sam ljubimac bio, ali sam se trudio da na njih ne obraćam pažnju. Ekipa za koju u tom trenutku igram je ta do čije mi je pobede jedino stalo. Sad kad bi došlo do sudara Novog Pazara i Čukaričkog ,,poginuo“ bi na terenu, samo da moj tim pobedi. Shvatio sam, profesionalizam ne trpi sentimentalnost.
Zašto Čukarički nije bio odskočna daska na putu ka nekom većem klubu. Zar to nije bilo realno?
-U mojoj glavi ima mesta za samo jedan klub- Partizan. Ne odustajem od namere da jednog dana zaigram u crno- belom dresu. Taj san još uvek sanjam. Svojim igrama u svim ekipama čije sam boje branio pokazao sam da bih sa uspehom mogao da igram i u jednom tako velikom klubu. Ništa nije neostvarivo ako se mnogo želi, a ja Partizanov dres želim. Čudni su fudbalski putevi. U poslednje vreme nije neobično da naši fudbaleri odlaze u fudbalski male zemlje, kakve su Slovačka, Azerbejdžan i slične, i tek ih tu primete i angažuju naši najbolji klubovi. Želeo sam ovog leta u inostranstvo. Odigrao sam i nekoliko probnih utakmica u Švedskoj i Danskoj, ali su se stvari u poslednjem trenutku iskomplikovale. Pored Partizana cilj je i Evropa, no ne po svaku cenu. Istina, nije lako pronaći, ma koliko dobro igrao za Novi Pazar, kvalitetnu ekipu u inostranstvu. Daleko je to lakše ostvariti igrama u Crvenoj Zvezdi i Partizanu. Mnogo Novopazaraca nosilo je dres Partizana, to je još jedan, dodatni motiv što toliko želim u Humsku. Nekako nama kao da leži taj klub. Primera ima mnogo, a najviše se pamte igre Bajra Župića, Rahima Beširevića i danas nezaobilaznog u svim pričama, Adema Ljajića. Mislim da mi je mesto u tom društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
