Želje privatnika iznad zakona i Ustava

… uključujući hotel Bristol, zgradu Pošte, Geozavod i zgradu Železničke stanice. Pravnici sa kojima smo razgovarali kažu da eksproprijacija podrazumeva oduzimanje državne i privatne imovine samo zarad javnog interesa, poput izgradnje puteva, bolnica ili škola, isključivo uz nadoknadu, a nikako zbog koristi privatne kompanije.

Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava, kaže za Danas da je leks specijalis donet pre početka izgradnje projekta, potpuno drugačiji od važećih zakonskih odredbi koji regulišu oblast eksproprijacije.

– Nisam imao uvid u ugovor, kao ni javnost u Srbiji, ali način na koji država upravlja Savskim amfiteatrom ukazuje na to da je sve urađeno kako bi investitor imao koristi. Zato je čitav projekat Beograda na vodi proglašen „nacionalnim“ kako bi objekti poput Pošte ili hotela Bristol bili proglašeni sadržajem od javnog interesa, i glatko ustupljeni investitoru – ističe Milosavljević. On dodaje da je bilo zahteva da se odmah nakon potpisivanja leks specijalisa sa arapskim investitorima on dostavi Ustavnom sudu na razmatranje i ocenu, ali da to nije učinjeno.

– Ni Ustavni sud nije pokazao ažurnost u ovom slučaju, te je zakon koji inostranom investitoru omogućava gotovo sve što je nezamislivo po domaćim propisima, sada iznad svih drugih zakona u Srbiji – zaključuje Milosavljević.

Vladimir Gajić, predsednik Advokatske komore Beograda, kaže za Danas da je ugovorom sa inostranom kompanijom predviđeno da investitor bez naknade preuzme sve objekte na lokaciji Beograd na vodi.

– Kako su građevinske linije lokacije odredili prema svojim željama, očigledno je i hotel Bristol u kojem žive vojni penzioneri posledica ugovornih odredbi. Tek će se jednoga dana videti razmere ove nezapamćene pljačke imovine grada Beograda. Naravno, Beograđani su im dali legitimitet, što je samo po sebi katastrofalno. Oni imaju dozvolu za jagmu – naglašava Gajić.

Hotel Bristol je, upravo, izazvao najveću pažnju javnosti jer nadležni još nisu odgovorili na pitanje šta će biti sa njegovim stanarima. Naime, deo hotela je šezdesetih godina dat na korišćenje Ministarstvu odbrane i gotovo 30 godina je privremen smeštaj vojnim licima, ali i desetini porodica raseljenih sa teritorije bivše SFRJ. Stanari još nisu dobili rešenje o iseljenju, ali kažu da se o tome sve više priča, kao i da ne znaju gde će nakon što napuste dugogodišnje domove.

Ministarstvo odbrane se još nije oglasilo po ovom pitanju, a predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić kaže za Danas da će sindikat reagovati kada odluka o iseljenju bude zvanična.

– Ministarstvo je do sada bilo korektno kada je reč o iseljenju stanara koji su u vojnim objektima bili privremeno. Uvek im je ponuđen smeštaj na nekoj drugoj lokaciji. Verujem da će i ovoga puta biti tako, zato sačekajmo. Ukoliko ne bude, sindikat će reagovati i tražiti svu dokumentaciju kako bi zaštitili prava stanara vojnih stanova u „Bristolu“ – ističe Antić.

Međutim, postavlja se pitanje šta će biti sa ostalim stanarima ovog hotela, posebno raseljenih lica, s obzirom da od nadležnih još nismo dobili odgovor kada se planira njihovo iseljenje i da li će im biti obezbeđen drugi smeštaj.