Željko Mitrović "bivšem drugu" Rodiću

Uvaženi Rodiću, kako je izgleda tvoj drug, ona sirova bitanga Mirković, otišao na najavljeno brčkanje ili se zaglavio u toaletu ili je otišao na pauzu da pronađe bukvar ili je možda i potpuno kapitulirao u ovoj tek započetoj polemici, ja ću u ovom intermecu da ti napišem na brzinu nešto što bi trebalo da usvojiš kao životnu lekciju ili bibliju, jer ću ti ovo i ovako pisati samo jednom i to bez ambicije da ti ne pišem ono što već znaš, a praviš se da ne znaš. Pažljivo sam pročitao tvoj intervju, u kome presvučen u liberalnog demokratu građanske orjentacije, što svakako nisi, iznosiš stavove koje si danas, a na moje ozbiljno zaprepašćenje, izneo u listu Danas. 

Ako me sećanje dobro služi, nekada smo bili drugovi i bar dva puta sam svoju glavu stavio na panj, kako bih tebi pomogao. Danas me, optužuješ da zloupotrebljavam televiziju, da nemam prava da se branim, da napadam političke neistomišljenike, da sam šef svih tajnih službi i da sam dokaz diktature u Srbiji. 

Naravno diktatura mora da ima i svog diktatora. E pa ajde, dragi Rodiću, da lepo i natenane vidimo i razmotrimo zašto je tebi Vučić diktator. Diktator je, samo zato, dragi Rodiću, što ti nećeš i nećeš i baš nećeš da platiš zaostali i utajeni porez. Diktator je i zato što, ni tebi, ali ni drugima ne dopušta da se krade i zato što se obračunava sa kriminalcima svih kategorija. Diktator je i zato što ti ne dopušta da praviš kombinacije na teret građana, jer za razliku od tebe on taj teret stvarno nosi i za razliku od tebe, on svoje obaveze prema penzionerima i radnicima i drugim poreskim korisnicima realizuje vrlo uredno i to sa tendencijom rasta i plata i penzija ali i ukupnog životnog standarda građana. Proces naravno nije brz kao formula 1 ili tvoj najnoviji džip, ali pre svega iz razloga što je krenuo iz pepela i bunara koji ste napravili ti i tvoji bivši mentori.

Ali da se vratim na lekciju koju pomenuh na početku. Ako me sećanje, Rodiću moj zaboravni, dobro služi, a ti me slobodno ispravi i to javno ako bilo šta propustim ili pogrešim, samo pre šest meseci sedesmo zajedno u klubu Privrednik, i ti reče, citiram te, dragi Rodiću: Hvala bogu što dobismo Vučića, jer samo on može ovu zemlju da iščupa iz sranja koja napraviše ludaci u prethodnih dvadeset godina.

Govorio si o njemu, njegovoj posvećenosti i naporu tako da sam se na trenutak postideo jer se osetih kao oponent. Izražavao si iskrenu brigu o tome da istraje u namerama da od ovog ćumeza napravi zemlju. Znam da se sećas da smo pričali kako je za samo tri godine ispunio očekivanja, nade, ali i snove cele, lažne i nikada sazrele građanske Srbije, koje ona, naravno zbog dubine sopstvenog licemerja, neće nikada priznati. Ali pošto ja uživam da vas podsećam i gledam kako stiskate prste na nogama od sramote, kad vas urnišu argumenti, a u političkim smislu obesmišljava svrhu vašeg i tvog političkog postojanja, moram da pomenem bar neke. 

Diktator nas uvede u Šengen, diktator nam otvori pregovore sa EU, diktator nam popravi i međunarodnu poziciju ali diktator i od regiona napravi prijateljsko okruženje, diktator značajno, a što smo obojica priželjkivali, popravi odnose sa Amerikom, diktator zadrža prijateljske odnose sa meni takođe dragom Rusijom, diktator razvi još ozbiljnije prijateljstvo sa Kinom, diktator smanji nezaposlenost, diktator obezbedi rast cele ekonomije, diktator smanji fiskalni deficit ali i debalans spljno-trgovinske razmene, diktator dotera plate na prosek od 400 evra, a da ne bi tebe i tvojih, sada bi već bile 680 evra. Diktator gradi puteve, diktator otvara fabrike, škole, bolnice, diktator kleči pred stranim investitorima prizivajuću ih u Srbiju, diktator razgovara sa nacijom skoro svaki, ali baš svaki dan. Ali kao i svaki diktator ni ovaj naš nije savršen.

Ovaj naš ne da da se krade, ne da da se ne plaća porez, ne da da se reketira i iznuđuje, ne da da se prave kombinacije na štetu građana i ne da da ga ti Rodiću moj ucenjujes i varaš. A varao si stalno i kad si mu se kleo na lojalnost kad si mu se zaklinjao na vernost, kad si mu cinkario kolege, zapravo kad god si progovorio istina nisi mnogo govorio, ali i to što jesi bilo je kukanje, moljakanje i šlihtanje.

Rodiću moj dragi, ubeđenja, uverenja, vera i lojalnost, nisu mane već vrline, i ne mogu biti promenjive kategorije u odnosu na dnevne finansijake probleme. Građansku Srbiju, urnišu i upropašćavaju upravo Rodići, Mirkovići, Anđusi, Kornici i svi drugi koji svoje stavove i utemeljenja, nemaju, a ako su ih imali dnevno su ih prodavali za svežnjeve ljubičaste hartije, ma odakle one dolazile. 

Ali da budem skroz precizan, jedino gori od vas su oni koji za sebe misle da su izvorna građanska Srbija, a dopustili su da ih vaša poltronska i mlohava klika razmrlja i toliko demontira da je meni kao nekom ko se istinaki oseća građanski žao, ali mi se u istom trenutku povraća i gadi. 

I na kraju, dragi moj Rodiću, piši šta god hoćeš, jer kao što si video protiv mene osim tragične saobraćajne nesreće mog deteta, koja je unesrećila dve familije, drugih argumenata nema, tako da ću biti tu da ti odgovorim, ali sledeći put brutalno, jer to je stil, a ne primitivizam jer bizgova ne možeš zvati akademikom, a od buzdovana i sirovinčine nikad filigran. 

Tvoj bivši drug Željko Mitrović