Željko Mitrović o kupovini bioskopa: I Šekspir je bio „bulevarski pisac“, a i ja sam mnogo pišem

On dodaje da poslednjih meseci mnogo piše pa ima i tu vrstu ambicija da u ovoj, kako navodi, sveopštoj krizi dramaturgije, ponudi jedan potpuno „alternativno-bulevarski rok koncept“.

– Uvek sam se rugao i mogu da kažem malo gadio pežorativnom podsmehu na „bulevarsko“, samo ne znam zašto niko ne pominje da je i Šekspir bio bulevarski pisac a ne dvorski, ali razumem i današnju pozorišnu publiku koja u dobroj meri sebe smatra posebnom i kao da im smeta masovnost. To je naravno elitistička hermetizacija koja i služi da se ne obesmisli svrha postojanja posebnosti i onoga što danas zovemo „pozorišnom publikom“ – smatra Mitrović.

On se nada da će uspeti da pokaže kako nije teško napuniti pozorište svih sedam dana u nedelji.

– Ali moram da priznam da me malo greje i činjenica da će zloglasni Žeks pored svih svojih obaveza napraviti u Beogradu pozorište koje ce biti profitabilno i za čije će se predstave teško pronalaziti slobodna karta. Pogledao sam u Londonu sve od predstava, i Hamiltona, i Boni i Klajd, i Harija i Juliju i Lajons Kinga i Priti vumen…i još desetak novih. Stari repertoar takođe znam napamet Čikago, Fantom, Dedi kul, Mama Mia, i mnoge druge, od kojih sam neke pogledao i više puta i ono u šta sam siguran da se obliku koji je danas dominantan u ovoj vrsti umetnosti desio veliki upad filmske i televizijske savremene tehnologije koja se u Londonu tek počela imlementirati a ja duboko verujem da ćemo u toj kategoriji biti svetsko iznenađenje – tvrdi vlasnik Pinka.

Prema njegovim rečima, to je i logično „jer je publika postala poprilično razmažena pa joj nekako idemo i susret“.

– Ideja je da se kupovinom jedne pozorišne karte kupe četiri doživljaja, što bi značilo da u isto vreme gledalac ne bi bio siguran da li je došao na pozorišnu predstavu, rok koncert, bioskopsku projekciju, ili na iluzionistički šou. Još u vreme kada je moj dobar prijatelj oskarovac Kejvin Spejsi, dok je u Londonu bio umetnički direktor Šekspirovog pozorišta „Old Vic“, često je raspravljao sa mnom baš o ovoj temi, da li će se pozorište kao osnovna audio-vizuelna umetnost pomerati u pravcu drugih umetnosti iz aidio-vizuelne kategorije – kaže Mitrović.

Dodaje da je bio u pravu jer u sveopštoj internet eksploziji ali i desocijalizaciji publika svaki dan sve zahtevnija „ali se u istom trenutku razvija i sve vidljivija požuda ili afinitet, koji se jednostavno zove „Živ čovek“.

– Što se tiče moje predstave „LUCIFER“ koju pišem, režiram i produciram sam, i koja će svečano otvoriti Odeon polovinom oktobra, njen višeslojni oblik će nas svakako podsetiti koliko smo kao civilizacija postali površni i povodljivi, ali će to biti i priča o izdaji i licemerju, grehu i praštanju, o ljubavi i mržnji ali pre svega o daru koji se zove slobodna volja i koji nam niko nije uskratio dok ga se sami ne odreknemo – zaključuje Mitrović.