Željko Obradović: Predodređen za uspeh

Činjenica da su crno-beli završili kao drugi u regularnom delu Jadranske lige, a da je Crvena zvezda kao lider dočekala plej-of, kao i da je bila bolja u međusobnom skoru sa večitim rivalom izazvala je polemike u košarkaškoj javnosti.

Međutim, prema glasovima, kao jedinom relevantnom kriterijumu, Obradović je ubedljivo trijumfovao ispred Dejana Radonjića – 41,5 odsto naspram 19,5.

Kada je prošlog leta odlučio da prihvati poziv voljenog kluba i da se vrati u sredinu u kojoj se brzinom munje afirmisao kao trener osvojivši kao „ruki“ na klupi Partizana Kup šampiona 1992.

Obradović je dobio mogućnost da u okvirima budžeta od nekih sedam miliona evra neto formira veoma respektabilan tim, naglašene perspektive.

Od tri rezultatski postavljena cilja, Partizan do danas dva nije ostvario; ako se poraz od Zvezde u finalu Kupa Radivoja Koraća mogao razumeti, nedavno ispadanje od Bursespora u osmini finala Evrokupa i sam Obradović okarakterisao je kao „godinu koju su pojeli skakavci“.

Crno-belima je preostala ABA liga kao poslednje sidro snage obezbeđenog učešća u Evroligi naredne sezone.

U pitanju je najtrofejniji i najuspešniji evropski trener svih vremena.

Ne samo što ima devet evrotitula u klupskim okvirima, već i više od 40 trofeja osvojenih kao šef struke Partizana, Huventuda, Reala, Benetona, Panatinaikosa i Fenerbahčea.

Reč je o treneru koji se fantastično prilagođavao modernim tendencijama, menjao taktičke finese, birao profile igrača shodno potrebama vremena u kojima se košarka igrala…

Hedonista po prirodi, ujedno i humanista, umeo je, neretko, dok je radio u inostranstvu, da petkom sedne na avion, dođe na noć u Beograd, svrati do Čačka i da već u ponedeljak bude na treningu Panatinaikosa ili Fenerbahčea.

„Zelene“ je redovno dovodio na Zlatibor tokom letnjih priprema i ako bi mu se desilo da zanoći sa Kićanovićem i društvom, ujutro bi prvi bio na treningu.

I sam je javno priznao da od svih ljudi sa kojima je radio, danas jedino sa Jakom Lakovičem i Vasilisom Spanulisom ne priča.

Rođen je 9. marta 1960. u Čačku.

Otac je dvoje dece a odnedavno i deda unuke Milice koju mu je podarila ćerka Anja.

Poliglota je, a sa reprezentacijom naše zemlje bio je šampion Evrope i sveta, kao i srebrni na Olimpijskim igrama 1996.