Zemlja mladih bez perspektive

Kafići glavnog grada Kosova puni su omladine tokom celog dana. Manjak agilnosti i aktivnosti, ekonomska kriza i nedostatak alternative ovakvom životu doprineli su uvećanju dobiti vlasnika prištinskih kafića. Svaki nezaposleni mladić ovde živi po šablonu – izlazak na kafu ili u boljem slučaju odlazak u Internet kafe.
U nekoliko kilometara udaljenom selu Tenešdol dvadesetdvogodišnji Ljavdim obrađuje okućnicu svojih roditelja. Završio je srednju školu i nema posla. Kaže za „REZ“ da mladi u ovom selu nemaju čime da se bave. – Tragajući za boljim životom mnogi su otišli u grad – kaže Ljavdin. I u pravu je.

Mehanizmi za poboljšanje stanja

Alban Krasnići definiše mehanizme za poboljšanje sadašnjeg stanja:

– osnivanje ministarstva za omladinu,

– donošenje zakona o učestvovanju omladine u značajnim procesima odlučivanja,

– donošenje kosovskog sveobuhvatnog plana za razvoj omladine,

– usvajanje plana za slobodnije kretanje omladine u zemljama regiona i EU i

– utvrđivanje adekvatne politike za obrazovanje u skladu sa potrebama tržišta danas i ubuduće.

Mnogi beže iz ruralnih sredina, ostavljajući zemlju i sve što im pripada. Traže posao u gradu, ali i tamo retko nađu sreću. Ni urbanoj omladini nije bolje; mladi u Prištini su uvereni da su izgubljeni u vremenu i prostoru. Ta apatija, kako pokazuju istraživanja, doprinosi padu poverenja mladih u kosovske institucije.

Potrebna saradnja vlade, NVO i privrednika

Jedino što Vlada Kosova nudi je Mesec omladine, kaže sociolog Ljinda Gusia.

– Mladi na Kosovu su veoma sposobni, ali su marginalizovani. Oni znaju po tri-četiri jezika, vešti su s kompjuterima, ali Vlada im ne daje mogućnost da iskoriste znanje. Vlast je naučena da u komunističkom stilu daje prednosti starima – rezignirano konstatuje sagovornica „Reza“.

– Položaj mladih je kompleksno pitanje i potrebno je da se uključi što više zainteresovanih strana. To znači da nije dovoljno samo jedno ministarstvo, već koordinirana akcija Vlade, nevladinog sektora, pa i poslovnih udruženja. Svi treba da budemo odgovorni – kaže Ljinda Gusia.

Artan Baljaj, slikar, priprema se da organizuje izložbu u Rumuniji. I on je nezaposlen. Verovatnoća da će naći posao za njega je skoro jednaka nuli. Da bi obezbedio novac za izložbu, radi kao konobar u jednom restoranu u Prištini. Ipak, još se nada… Ne očekuje mnogo od Vlade i drugih institucija Kosova.
– Ako ne poznaješ nekoga, teško da ćeš stići negde – kaže Arbreši Hoti (23) iz Mitrovice.
– Priština „nije obezbedila ni školovanje ni posao“.
Ova studentkinja ekonomije privremeno radi u odeljenju prodaje pri „Duo Netu“, a posao su joj našli roditelji.
Kosovo nema strategiju korišćenja ljudskih resursa, dok obrazovani ljudi nemaju kud van granica. I to se, kao i sve drugo, objašnjava nerešenim statusom Kosova. To je zvaničan stav Vlade. Takvo obrazloženje, međutim, nije praćeno i objašnjenjem da konačno određivanje statusa neće automatski rešiti socijalnu krizu. Naprotiv.
– Status Kosova otvoriće nove perspektive – kaže premijer Agim Čeku.
Prema podacima Ministarstva za rad i socijalno blagostanje, od 325 hiljada nezaposlenih 40 odsto su mladi. Prema rečima Freuda Mouringa iz UNDP, pasivnost mladih nije rezultat nedefinisanja statusa nego njihovog načina života. – Mi kao Međunarodna zajednica moramo više da radimo na ovom problemu jer ga samo rešavanje statusa ne otklanja – kaže on.
Ekonomista Besim Bećaj tvrdi da tržište Kosova nije ostavilo mnogo prostora mladim ljudima, pa mnogi rade poslove znatno ispod svoje kvalifikacije. Naravno da to demorališe i mnogi mladi žele da napuste Kosovo. Prema UNDP izveštaju, polovina mladih bi emigrirala, bez obzira na etničku pripadnost, samo da dobije mogućnost da radi nešto korisno u životu. Dobra ekonomska situacija i bolji život su glavni pokretači.
Krešnik Suljejmani se školovao u inostranstvu pa se vratio na Kosovo. Radi kao koordinator Foruma omladine pri Savezu novog Kosova (Aleanca Kosova e Re), ali neprestano na Internetu traga za boljim poslom. Ne na Kosovu, hoće u drugu zemlju. I on je svestan da kvalifikovani stručnjaci nemaju mnogo prostora i mogućnosti za usavršavanje na Kosovu.
Ima i drugih koji veruju da stanje može da se poboljša i pre definisanja statusa. Prema Mimozi Kušari iz Američke trgovinske komore, izmena fiskalne politike bi rezultirala naglašenim rastom zaposlenosti. – Fiskalna politika se može menjati pre definisanja statusa – zaključuje ona.
Prema podacima Odeljenja za omladinu pri Vladi Kosova, polovina građana je mlađa od 25 godina. Osobe uzrasta između 15. i 21. godine života čine 21 odsto stanovništva.
Ministarstvo kulture, sporta i omladine lane je sačinilo dva dokumenta: Kosovski akcioni plan za omladinu 2007-2010. i Akcioni plan zaposlenja omladine 2007-2010.
Ovi dokumenti su, navodi se, napisani kao odgovor Vlade na potrebe mladih, ali vrlo malo zahteva ispunjavaju.
Aljban Krasnići iz Omladinske mreže Kosova (OMK) primećuje: – Insititucionalna briga za omladinu je vrlo mala. Ona se neretko upotrebljava kao instrument kontrole i ometanja pozitivnih procesa u okviru stvarne brige o omladini.
Nevladine organizacije veoma se trude da pomognu. Na Kosovu ima više od 150 okupljenih oko problema omladine, a registrovano je i 35 omladinskih centara. Međutim, zbog povlačenja donatora, rad ovog dela nevladinog sektora je ugrožen.
– Naše društvo očekuje od omladine da bude obrazovana, atonomna, odgovorna, aktivna, da iznedri dobre buduće vođe. Ali, pitanje je šta društvo čini da ona zaista bude takva – kaže Krasnići.